Specijalizacija tužilaca, multidisciplinarni pristup i međunarodna saradnja neophodni su za efikasno procesuiranje ekološkog kriminala, dok organizacije civilnog društva svojim stručnim znanjima i informacijama sa terena mogu značajno da doprinesu otkrivanju i dokazivanju ovih krivičnih dela.
O ovim temama razgovaralo se drugog dana međunarodne konferencije „Unapređenje procesuiranja ekološkog kriminala: saradnja, stručnost i najbolje prakse u Evropi“, koju je Udruženje tužilaca Srbije organizovalo u saradnji sa Evropskom mrežom tužilaca za životnu sredinu (ENPE).
Uloga ENPE, Eurojust i Europol mreža u tužilačkim istragama ekološkog kriminala
Četvrti panel, posvećen procesuiranju predmeta zagađenja životne sredine i saradnji sa ENPE, moderirala je Livija Panić Miletić, glavna javna tužiteljka Osnovnog javnog tužilaštva u Subotici i članica UTS. Najavila je skoro objavljivanje smernica za procesuiranje ekološkog kriminaliteta, koje je sa koleginicom Jelenom Samuilov pripremila u okviru našeg projekta „Ozelenjavanje pravde: Pravna zaštita životne sredine“.
Dr Hristos Naindos, javni tužilac iz Grčke i stalni predstavnik grčkog punopravnog člana ENPE-a, predstavio je slučaj tankera „Agia Zoni II“, koji je 2017. godine potonuo u Saronskom zalivu i izazvao veliko zagađenje mora naftom. Slučaj je otvorio pitanje razlikovanja nesreće od namernog postupanja: prvostepenom presudom iz maja 2025. godine utvrđeno je da je ekološki kriminal počinjen sa umišljajem, radi ostvarivanja finansijske koristi.
O prekograničnoj saradnji govorila je dr Đurđica Đorđević, javna tužiteljka Osnovnog javnog tužilaštva u Vranju, koja ovu oblast istražuje i obrađuje u stručnim publikacijama.
Ukazala je na značaj saradnje UTS sa mrežom ENPE, kao i na mehanizme podrške koje tužioci mogu da dobiju kroz Eurojust i Europol. Posebno je izdvojila zajedničke istražne timove, koji omogućavaju koordinisano prikupljanje dokaza u više država, i Europolovu aplikaciju SIENA za bezbednu razmenu operativnih podataka.
Prema podacima koje je iznela, Srbija je tokom 2024. i 2025. godine učestvovala u oko 60 slučajeva prekogranične saradnje sa evropskim državama.
U radu panela učestvovao je i prof. dr Remus Žurž sa Pomorskog univerziteta u Konstanci, Rumunija, koji ima višegodišnje iskustvo u teorijskoj analizi i praktičnoj primeni krivično pravne zaštite životne sredine.
Kako ekološki aktivisti pomažu u istrazi i procesuiranju predmeta?
Završni panel „Uloga civilnog društva u stvaranju podsticajnog okruženja“ moderirala je Jelena Samuilov, javna tužiteljka Osnovnog javnog tužilaštva u Pančevu i članica Upravnog odbora UTS.
Istakla je da je zaštita životne sredine javni interes i da organizacije civilnog društva treba posmatrati kao partnere u ostvarivanju zajedničkog zadatka. Njihovo prisustvo na terenu i informacije kojima raspolažu posebno su dragoceni u ranim fazama otkrivanja krivičnih dela, uz potrebu da se aktivistima približi kako da prijavljuju dela i sačuvaju relevantne dokaze.
Katerina Vejsova, tužiteljka iz Češke i članica Upravnog odbora ENPE-a, predstavila je primere saradnje sa organizacijama koje se bave zaštitom divljih životinja. Podaci o praćenju kretanja životinja, terenski rad volontera i posebno obučeni psi za pronalaženje otrovnih mamaca i uginulih životinja mogu biti važna podrška istragama.
Dr Katarina Golubović, predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava – JUKOM, objasnila je da je ova organizacija u oblast zaštite životne sredine ušla kroz pružanje pravne pomoći ekološkim aktivistima. Iz tog iskustva razvijene su aktivnosti povezivanja aktivista i tužilaca, obuke o podnošenju krivičnih prijava i prikupljanju dokaza, kao i saradnja kroz lokalne savete u deset gradova i opština. Ukazala je i na potrebu da se unapredi procesni položaj organizacija koje štite životnu sredinu.
Milan Ružić, izvršni direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica, predstavio je iskustva ove organizacije u prijavljivanju krivičnih dela i saradnji sa policijom i tužilaštvima. Na primeru trovanja divljih životinja pokazao je koliko postupanje može biti složeno zbog velikog broja nadležnih institucija i problema u pribavljanju toksikoloških nalaza. Upozorio je da bez odgovarajućih analiza izostaje ključni dokaz za procesuiranje, dok otrovni mamci koji ostaju u prirodi nastavljaju da ugrožavaju životinje i ljude.
Brankica Janković, predsednica Centra za ravnopravnost i bezbednost, govorila je o ekološkoj pravdi i nejednakim posledicama zagađenja. Posebno su pogođeni siromašni građani, starije žene u ruralnim područjima, osobe sa invaliditetom i stanovnici infrastrukturno zapostavljenih naselja, koji imaju manje mogućnosti da obezbede čistu vodu, plate analize ili pravnu pomoć i presele se iz ugroženih područja. Istakla je odgovornost institucija da zaštite najugroženije, kao i ulogu medija u tome da problemi životne sredine dobiju pažnju koju zaslužuju.
Diskusija je otvorila i pitanje šta se događa sa opasnim materijama nakon otkrivanja krivičnog dela. Kako je ukazala Jelena Samuilov, kažnjavanje je samo jedan deo odgovora: ukoliko opasan otpad ostane tamo gde je pronađen, životna sredina nije zaštićena i cilj postupanja nije u potpunosti ostvaren.
Jelena Samuilov je o problemima sa kojima se susreću tužioci koji se bave ovim predmetima govorila i za RTS.
Izvor: UTS, RTS
