Užice, 11. jun 2013.
Vranje, 12. jun 2013.
Jagodina, 17. jun 2013.
Zaječar, 18. jun 2013.
Požega, 19. jun 2013.
Leskovac, 25. jun 2013.
Negotin, 26. jun 2013.
šabac, 27 jun 2013.
U vremenskom periodu od 11.06 – 27.06.2013. godine, u okviru projekta „Inicijativa pravosuđa za bolju zaštitu žrtava nasilja u porodici“, održano je ukupno 8 bilateralnih sastanaka i to u Užicu, Vranju, Jagodini, Zaječaru, Požegi, Leskovcu, Negotinu i šapcu.
Na sastancima su prezentovani modeli saradnje institucija, koji je uspostavljen krajem 2007. godine i još uvek je u primeni na teritoriji Grada Zrenjanina, kako bi se ukazalo na potrebu, značaj i mogućnost efikasnog umrežavanja onih državnih organa i institucija čiji je rad neposredno usmeren kako na otkrivanje, suzbijanje i procesuiranje porodičnog nasilja, tako i na pružanje podrške i pomoći žrtvama porodičnog nasilja, a sa ciljem da se u odabranim lokalnim sredinama, odnosno na području gradova i opština koji su obuhvaćeni ovim projektom animirali predstavnici ključnih državnih organa i institucija, tj. predstavnici tužilaštva, policije, centara za socijalni rad i sudova, da na svom području uspostave neposrednu i stalnu saradnju institucija po pitanju rešavanja slučajeva porodičnog nasilja, koja bi bila uspostavljena po primeru modela saradnje institucija na teritoriji Grada Zrenjanina, ali prilagođena mesnim prilikama, mogućnostima i potrebama, odnosno specifičnostima sredine.
Po pitanju organizacije seminara, Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca je obezbedilo adekvatne uslove za održavanje seminara i to kako u pogledu prostora, tako i u pogledu tehničkih uslova za prezentaciju i propratne materijale i brošure za učesnike seminara. Takođe, po okončanju prezentacije predstavnika iz Zrenjanina i drugog predavača (iz Valjeva, odnosno Smedereva), a u skladu sa agendom seminara, bila je predviđena i diskusija, kako bi učesnici seminara imali prilike da postave dodatna pitanja.
U pogledu uočenih praksi postupanja i saradnje institucija u slučajevima porodičnog nasilja, na području gradova i opština koji su obuhvaćeni projektom, stiče se jedinstveni utisak da određeni oblik saradnje među institucijama postoji, ali ta saradnja nije prisutna u svakom pojedinom slučaju porodičnog nasilja, niti su tom saradnjom obuhvaćene uvek sve institucije, a takođe je uočeno da institucije retko primenjuju sve dostupne mehanizme zaštite od nasilja u porodici, a naročito mehanizme porodičnopravne zaštite.
Naime, tokom seminara, a kroz diskusiju predstavnika pojedinih državnih organa i institucija, došlo se do zaključka da se saradnja institucija pretežno svodi na saradnju javnog tužioca i policije, na taj način što policija usmenim putem informiše tužioca o svakom prijavljenom slučaju porodičnog nasilja, nakon čega javni tužilac, odnosno njegov zamenik, vrši ocenu postojanja elemenata krivičnog dela ili prekršaja, nakon čega policija podnosi tužiocu krivičnu prijavu ili izveštaj o događaju, odnosno u slučaju prekršaja zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.
O svakom prijavljenom slučaju porodičnog nasilja, policija po pravilu dostavlja nadležnom Centru za socijalni rad izveštaj o događaju. Javni tužilac, kada zaprimi krivičnu prijavu ili izveštaj u pojedinim situacijama obaveštava o tome Centar za socijalni rad, dakle ne uvek i ponekad zahteva od Centra da izvrši odgovarajuće provere u konkretnoj porodici, radi utvrđivanja postojanja nasilja, ali ne uvek. Dakle, ne postoje jasno utvrđene procedure rada pojedinih institucija, kojih bi se pridržavale u svakom pojedinom slučaju porodičnog nasilja, već se način postupanja može razlikovati od slučaja do slučaja.
Takođe, uočeno je da u pogledu razmatranja slučajeva porodičnog nasilja ne postoje neposredni kontakti odnosno sastanci predstavnika institucija, na kojima bi institucije upoznale sa problemom, razmenile dostupne informacije i podatke i analizirale problem, ocenile karakter problema u konkretnoj porodici i došle do zaključka šta je ono što treba preduzeti, kao što je to praksa u Zrenjaninu, ali je na svim seminarima, takav zajednički i celovit pristup rešavanju slučajeva porodičnog nasilja ocenjen od strane učesnika kao veoma dobar i prepoznat kao prihvatljiv i u njihovim lokalnim sredinama, odnosno kao potreban vid saradnje institucija, te su odmah date inicijative i to kako od strane predstavnika javnog tužilaštva, tako i Policije i Centara za socijalni rad da se među predstavnicima ovih institucija održe inicijalni sastanci na kojima bi bio postignut dogovor oko uspostavljanja periodičnih sastanaka predstavnika institucija, na kojima bi se razmatrali prijavljeni slučajevi porodičnog nasilja i time unapredila saradnja institucija i efikasnost u njihovom radu.
Nadalje, uočeno je da javna tužilaštva i centri za socijalni rad veoma retko podnose tužbe za određivanje mera zaštite od nasilja u porodici, u skladu sa Porodičnim zakonom, i imaju svega po nekoliko slučajeva u kojima su postupali, i ako su ove mere uvedene još 2005. godine, a kao razlog tome iznose preopterećenost drugim obavezama, mali broj izvršilaca, neadekvatne uslove rada, a koji razlozi realno i jesu prisutni, ali ne mogu predstavljati izgovor za nevršenje zakonskih ovlašćenja institucija, što im je i ukazano tokom seminara.
U tom smislu ukazano im je na sve prednosti porodičnopravne zaštite od nasilja u porodici u odnosu na krivičnopravnu zaštitu, kao što su zakonom propisana hitnost u postupanju suda, šira mogućnost korišćenja dokaza, jednostavnije dokazivanje postojanja nasilja, oficijelnost postupka, mogućnost izricanja mera zaštite i kao privremenih, pre okončanja parničnog postupka, obavezujući karakter mera i pre pravosnažnosti sudske odluke i dr , i nakon toga predstavnici tužilaštva su izrazili spremnost da u većem obimu primenjuju ova svoja ovlašćenja, u cilju brže i efikasnije zaštite žrtava porodičnog nasilja.
U onim tužilaštvima gde do sada ovakve tužbe za mere zaštite nisu podnošene, uručeni su modeli tužbi da im posluže za primer.
Opšti zaključak je da je na svim seminarima pozitivno ocenjen model saradnje institucija na teritoriji Grada Zrenjanina, da je uočena potreba da se sličan model saradnje, čije je jezgro održavanje redovnih sastanaka predstavnika institucija, implementira i u njihovim lokalnim sredinama i data je inicijativa da se u tom cilju održe inicijalni sastanci na kojima će se definisati način saradnje institucija i utvrditi period u kojima će se održavati redovni sastanci, a zatim biti potpisani i protokoli o saradnji.
U narednom periodu od mesec dana potrebno je dobiti povratne informacije o tome da li su inicijalni sastanci održani i da li je na njima dogovoren i utvrđen odgovarajući model saradnje institucija, a ukoliko nije podstaći održavanje sastanka, a po postizanju dogovora oko modela saradnje, u periodu do šest meseci pratiti da li dogovoreni model saradnje funkcioniše u praksi ili postoje problemi i kakvi, a takođe je u istom periodu potrebno pribavljati podatke o aktivnosti javnih tužilaštva i centara za socijalni rad, u pogledu predlaganja mera zaštite iz Porodičnog zakona, kako bi se na ovaj način ocenila uspešnost i delotvornost ovog projekta.
