"Blic", 11. januar 2014.
Prvi utisci u praksi o primeni novog Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), koji je uveo drugačiji koncept postupka i tužilačku istragu govore da stvari stoje veoma loše, odnosno jedan broj problema je već uočen, dok se neki problemi tek naziru, rekao je predsednik Udruženja tužilaca Srbije i zamenik Republičkog javnog tužioca Goran Ilić.
"Nedavno sam jednom stranom stručnjaku pokušao da objasnim šta se desilo sa početkom primene novog ZKP-a u Srbiji – to vam je kao kada biste u Engleskoj doneli odluku da se vozila kreću suprotnom stranom kolovoza od one kojom se inače kreću.
To je naizgled jednostavna operacija ali zbog nje bi verovatno bilo stotine nastradalih na putevima", rekao je Ilić za Tanjug.
Drugim rečima, kako je naveo, mi smo usvojili novi ZKP kojim je promenjen koncept krivičnog postupka i uveden novi, suprotan našoj pravnoj tradiciji.
Rezultati i utisci tog, po njemu, "pravnog ekperimenta", za sad pokazuju da stvari stoje prilično loše.
Zakonik je najavljen kao doprinos efikasnosti krivičnog postupka, međutim prvi utisci ljudi koji rade u sudovima i tužilaštvima govore da novi postupak nije doprineo efikasnosti postupka, rekao je Ilić.
Isuviše komplikovana, ponekad nejasna i međusobno protivrečna pravila istrage i glavnog pretresa umesto da doprinesu efikasnosti postupka, često su povod za njegovo odugovlačenje, ukazao je Ilić.
"Takođe, novi postupak zahteva veće materijalne resurse budući da je postupak sam po sebi skuplji pre svega zbog složenih pravila i zbog nekih novih instituta kao što je stručni savetnik, a svi ti uvećani troškovi u određenim slučajevima padaju na teret budžeta Srbije, što svakako neće biti dobra vest za Ministarstvo finansija kada računi dođu na naplatu", naglasio je on. Ilić smatra da će se osim već uočenih problema neki novi i naziru.
Jedna grupa problema, kako je naveo, ticaće se prihvatljivosti tužilačkih dokaza u toku glavnog pretresa (suđenja) jer ćemo, kako je naveo, tek videti kako će sud ocenjivati i prihvatati dokaze koje tužilac prikupio u istrazi i predistražnom postupku. (Priznjanje optuženog dato na saslušanju pred tužiocem koji je sad samo stranka pred sudom u toku suđenja nema snagu dokaza koju je imalo kao kada je dato pred istražnim sudijom koji je bio sudski organ).
Drugi problem koji se takođe nazire je rizik da Ustavni sud pojedine delove ZKP-a proglasi neustavnim, rekao je Ilić, navodeći da bi "to bila prava katastrofa jer bi moglo da ugrozi i neke okončane postupke po tom Zakoniku". Ilić je takođe ukazao da je novim ZKP-om pogoršan položaj oštećenog koji je sada lišen prava da preuzme krivično gonjenje kada javni tužilac odbaci krivicnu prijavu ili obustavi krivični postupak.
"To posebno zabrinjava i u isti mah izmiče logici, jer umesto da na prigovore eksperata – da naš krivični postupak u dovoljnoj meri ne štiti interese ostećenih i da je neosetljiv za probleme žrtava krivičnih dela reagijemo proširivanjem prava ostećenih, mi smo novim ZKP-om njihova prava znatno suzili", napomenuo je tužilac.
On je međutim izrazio nadu da će u prvom kvartalu ove godine nadležni evidentirati sve ove uočene probeleme i one koji se naziru i preduzeti akciju.
"Po mom mišljenju, to bi trebalo da ide u smeru popravljanja samog ZKP-a – onoga što može se da popravi, a nakon toga da se razmisli i o promeni koncepta – o totalnom redefinisanju krivičnom postupka", rekao je Ilić.
Novi ZKP je počeo da se u celoj Srbiji primenjuje od 1. oktobra 2013. godine.
Početkom novembra Ministar pravde i državne uprave formirao je Komisiju koja do 15. januara treba da mu podnese izveštaj o uspešnosti primene, odnosno da uoči nedostatke novog krivičnog postupka.
(Izvor: Tanjug)
