Kako pripadnici pravosuđa u Srbiji ocenjuju svoju poziciju u odnosu na parlament i izvršnu vlast? Na 74 odsto njih bilo je pokušaja uticaja, a u 17 odsto slučajeva nuđen im je mito
U istoj nedelji u kojoj je i zvanično potvrđeno da je BIA pre četiri godine uticala na izbor tužilaca, stigli su nimalo optimistični rezultati istraživanja o tome kako sudije i tužioci danas vide sebe.
Pravosuđe u Srbiji nije dovoljno jako da kontroliše izvršnu vlast i pozove je na odgovornost, ubeđena je polovina delilaca pravde i javnih tužilaca.
Ovo pokazuje najnovije istraživanje Centra za ljudska prava u Nišu, koje je podržala Delegacija EU u Srbiji i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Vlade.
Obeshrabrujući rezultati kažu i da tek šestina anketiranih veruje da je njihova pozicija dovoljno sigurna da im obezbedi nezavisnost. Čak 75 odsto tužilaca i 17 odsto sudija nezadovoljno je nadmoćnim odnosom parlamenta prema njima, a 85 odsto tužilaca i 31,4 odsto sudija tvrdi da je zavisno u odnosu na Vladu.
I jedni i drugi smatraju da na sudstvo najjače utiče politička pripadnost stranke u postupku ili advokata. Recimo, ako je stranka visoki funkcioner republičkih organa vlasti, za čak dve trećine anketiranih to ima uticaja na sudski i istražni postupak, a više od trećine tvrdi da je taj uticaj odlučujući. Istraživanje je pokazalo i da je u poslednjih pet godina bilo pokušaja uticaja na 74 odsto sudija i javnih tužilaca, pri čemu je na 36 odsto njih vršilo pritisak tri ili više izvora.
“Uticaj je najčešće pokušavan preko zajedničkog poznanika sudije ili tužioca i stranke, a uglavnom ga vrše predsednici sudova ili nadređeni tužioci”, navodi se u izveštaju. Anketirani takođe smatraju da je oko 17 odsto slučajeva rešavano korupcijom.
Sudije su, osim odnosom stranaka, nezadovoljne i položajem profesije u društvu, ali i korupcijom i kriminalom u okviru branše. Za razliku od njih, tužici su nešto zadovoljniji uticajem koji imaju kod donosilaca odluka i manje nezadovoljni kriminalom i korupcijom u “svojim redovima”. Zajedničko im je to što sebe vide kao “čuvare zakonitosti”, odnosno vlast koja suštinski nema ni vlast ni moć!
– U svakoj zemlji sudije su najnezaštićenija grana vlasti, i parlament i Vlada pokušavaju da “stave šape” na nju. Kod nas je posebno teška situacija od 2009, od reforme pravosuđa, od koje se ono nikada nije oporavilo – kaže Dragana Boljević, predsednik Društva sudija Srbije.
Dodaje i da su sudije apatične i obeshrabrene, u stalnom strahu da će im neko iz fioka izvući predmete od pre tri godine, čak i pravosnažno okončane, i prozvati ih.
– Zato smo se nedavno obratili predsedniku Visokog saveta sudstva i zatražili da ovo telo počne da vrši svoju ustavnu ulogu i garantuje nezavisnost i samostalnost sudova i sudija – kaže Boljevićeva.
Sudije posebno pogađa sve raširenija pojava na koju su lane ukazali – da ih policija i tužilaštvo pozivaju povodom presuda na informativne razgovore i protiv njih pokreću krivične postupke. Pobunili su se i protiv prošlogodišnjih pritisaka na sudsko veće Apelacionog suda u Kragujevcu da izmeni odluku koja navodno odstupa od dotadašnje prakse, a oglašavali su se i povodom nekoliko medijskih harangi na sudije, kao i na nedavne pretnje smrću upućene novopazarskom sudiji Verici Vasojević. Bunile su se i protiv “prozivki” sudija Posebnog odeljenja u vezi sa zastarevanjem određenih slučajeva i ukidanjem prvostepenih presuda u složenim predmetima, kao i protiv medijskog linča sudije Apelacionog suda u Novom Sadu.
TUŽIOCI ZADOVOLJNI UDRUŽENJEM
Dve trećine sudija (62,2 odsto) su članovi Društva sudija Srbije, a skoro svi javni tužioci su članovi Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije (95,2 odsto). Istraživanje je pokazalo da su posebno tužioci zadovoljni radom svog udruženja.
(Izvor: Novosti, autor: V. CRNjANSKI SPASOJEVIĆ)
