Na osnovu člana 2. Pravila za predstavljanje kandidata u postupku predlaganja za izbor članova Državnog veća tužilaca donosim sledeći: PROGRAM PREDSTAVLJANJA KANDIDATA
Polazeći od ustavne i zakonske uloge Državnog veća tužilaca, i njegovog položaja u našem društvu, ceneći potrebu da Javno tužilaštvo u procesu pridruživanja Evropskoj uniji ojača svoju samostalnost u narednom periodu ćemo se rukovoditi sledećim OPŠTIM PRINCIPIMA
ZAKONITOST U RADU
POVEĆANJE POVERENJA U RAD DVT-a
U okviru ovih principa koji su istovremeno međusobno prepliću nastojaću da dam realnu viziju ostvarivosti kao jednog od 11 jednakih članova ovog tela.
1) Očuvanje ili bolje rečeno ostvarivanje zakonitosti u radu će se činiti kroz dosledno i potpuno poštovanje pre svega Zakona o državnom veću tužilaca i drugih pozitivnih propisa. Na tom zadatku ću se angažovati maksimalno. Nastojaću da prvenstveno ispravimo greške koje su imali dosadašnji sazivi veća i kojima su narušili ugled u javno-tužilačkom korpusu. Ti ne mali propusti načinjeni u postupcima (re) izbora 2009-2010. godine i potom takozvanog “preispitivanja” odluka pa i kasnije su i u ne maloj meri narušili ugled DVTa u javno-tužilačkoj organizaciji. To ne samo značajnog broja neizabranih javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca u decembru 2009. godine već i kasnije kada su odlukom Ustavnog suda vraćeni na svoje funkcije. I pored toga su načinjeni po mom mišljenju i drugi propusti koje ćemo ukratko opisati kroz za sada načelne predloge za IZMENE Zakona o državnom veću tužilaca.
U javno-tužilačkoj javnosti a posebno u strukovnom udruženju Javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije je dosada više puta ukazivano na potrebu izmene ovog temeljnog zakona. Prvenstveno ću nastojati da se u radu držim tih predloga što znači da ću:
Na jednoj od prvih-nakon konstitutivne sednice i usvajanja plana rada ću dati PREDLOG da se formira radna grupa za pripremu izmene Zakona o Državnom veću tužilaca.
Održati sastanak sa predstavnicima Udruženja i Republičkim javnim tužilaštvom u cilju formiranja radne grupe i pripreme za izradu teksta predloga izmena zakona.
Konceptualno gledano prvo treba izmeniti odredbu člana 6. koja se tiče izbora predsednika DVT-a sa idejom da se predsednik bira iz reda članova DVTa a ne da po “automatizmu” to bude Republički javni tužilac koji ionako ima druge nadležnosti predviđene Ustavom i zakonom a osim toga se “dvostrukim” rukovođenjem pored gomilanja obaveza stvara prostor za nedozvoljeni uticaj i mešanje nadležnosti.
Drugo član 11. treba izmeniti dodavanjem novog stava 3. kojim bi se predvidela mogućnost da se izborni član iz reda javnih tužilaca oslobodi zaduženja predmetima. Jer, dosadašnja odredba samo daje mogućnost zameniku JT da “ne radi ” u matičnom javnom tužilaštvu dok za javnog tužioca je to pravna praznina. Naravno da je nemoguće osloboditi ga rukovodeće i nadzorne uloge ali u malim tužilaštvima a takvih je velika većina i to ne samo osnovnih već i viših tužilac mora da radi i predmete, dežura, ide na suđenje, vodi istrage,….
Izmene su važne i u odredbama koje se tiču izbora i sastava radi ostvarivanja osnovnog demokratsko gi ustavnog principa ravnomerne zastupljenosti -“jedan birač-jedan glas“. To su odredbe članova 22, 23 i 24. Moja ideja o izmenama je veoma slična predlozima koje je uputio UTS. Dakle, prvo obzirom na broj javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca dosadašnji sastav 6 izbornih članova daje neravnomernu zastupljenost pa tako 15 zamenika Republičkog JT i desetak zamenika tužilaštva specijalne nadležnosti predlažu i glasaju za jednog izbornog člana dok najveći broj (oko 500 ) tužilaca i zamenika iz “primarne”-nadležnosti osnovnog tužilaštva bira dva zamenika. Ovu odredbu bi trebalo izmeniti utoliko što bi jednog kandidata davali zajednički Republičko, tužilaštva posebne nadležnosti i apelaciona tužilaštva, jednog kandidata bi birala i dalje viša JT i 3 kandidata bi birala osnovna javna tužilaštva , a ostaje odredba o izboru jednog kanidata sa područja autonomnih pokrajina. Sledeće izmene se odnose na dosadašnju mogućnost samostalnog kandidovanja iz redova zamenika RJT i tužilaštva posebne nadležnosti dok ostali moraju da prođu “filter” kolegijuma što stvara nejednakost i što je suštinski suprotno ustavu. I na kraju tu je odredba o biračkim mestima koja se mora menjati kako bi se sprečila mogućnost nedozvoljenog uticaja izvršne vlasti preko rukovodioca-javnih tužilaca u malim sredinama i mogućnosti nepravilnosti u glasanju i brojanju. Da bi se to onemogućilo najbolje rešenje je da postoje 4 biračka mesta-u sedištima Apelacionih javnih tužilaštava.
Druge izmene se tiču člana 13.-nadležnosti ali ću iste posmatrati kroz prizmu pomenutih nepravilnosti u radu i povraćanje ugleda DVT-a kroz zakonit i pravilan rad.
Jer, prvi sastav DVTa prilikom (re) izbora 2009. godine nije suprotno članu 17.st. 2. donosio obrazložene a često nije donosio nikakve pojedinačne odluke pa je tako stvoren paradoks da svaki zaposleni prilikom otkaza mora da dobije rešenje sa pravnom poukom a nosilac javno-tužilačke funkcije nije dobivao nikakvu pisanu odluku jer je važilo nakaradno pravno shvatanje da je činom izbora drugih, navodno boljih kandidata, prestala njihova funkcija po sili zakona. Stoga je Ustavni sud doneo potpuno drugačije odluke. Ali i kada je prema odlukama USS i poverenika za informacije od javnog značaja ovo telo bilo obavezano da donese obrazloženu odluku dešavalo se neretko da su ta obrazloženja štura, protivrečna i samim tim nedostojna važnosti takvog državnog organa. Dalje, u tom periodu suprotno članu 13. alineja 7. nije doneta odluka o koji će nosioci javno tužilačke funkcije nastaviti da vrše funkciju u drugim-neukinutim tužilaštvima.
Pored ovoga u postupku “preispitivanja” su načinjene greške ali i nakon toga. Tako naprimer je isticao mandat od 3 godine prvi put izabranim zamenicima javnih tužilaca a da tadašnji sastav DVT-a nije blagovremeno doneo odluku o izboru na njihovu stalnu funkciju. A verovatni razlog je i taj što nije tada bio donet Pravilnik o vrednovanju rada.
Nadalje, nije suprotno članu 13. alineja 10. donet pravilan predlog obima i strukture budžetskih sredstava neophodnih za zakonit i pravilan rad javnih tužilaštava vezano za dežurstva. Tako se i dan danas NE ISPLAĆUJE pravilno pripravnost i posebno (akitvan) prekovremeni rad što je u suprotnosti sa drugim propisima. To je stvorilo nezadovoljstvo kod određenog ne malog broja javnih tužilaca i zamenika u Osnovnim i Višim tužilaštvima u Srbiji, a lično mi je poznato da se neki pripremaju da podnesu tužbe sa zahtevom za naknadu štete! Tome je doprinelo ne ne donošenje odgovarajućeg pravilnika odnosno drugog podzakonskog akta kojim bi se regulisalo dežurstvo i pravo na isplatu . Ukoliko bi bile podnete tužbe a nakon toga i pravosnažne i izvršne presude kao što su bile one za naknadu štete nereizabranih tužilaca (a postojala je velika mogućnost poravnanja čime bi se uštedelo dosta budžetskih sredstava ali je DVT ćutao i Republičkom javnom pravobraniocu nije dostavljao svoje mišljenje o predlozima tužilačke strane za nagodbu!!!) to bi bila još jedna velika šteta za budžet i još jedan primer neodgovornosti DVT-a. Stoga da bi se to sprečilo treba što pre pored dobro proračunatog plana budžeta za ove potrebe inicirati da Republički javni tužilac donese i odgovarajući Pravilnik o dežurstvima.
Davanje mišljenja o zakonima koji uređuju položaj i postupanje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca je STALAN i prioritetan posao svakog člana Državnog veća tužilaca. I na tome se zakazalo u prethodnom periodu. Jer, davanje mišljenja ne podrazumeva dosadašnju pasivnu ulogu DVTa-da kada im se dostavi nacrt zakona da tada o njemu daju mišljenje. Uloga mora biti aktivna-INICIRANjE i to konstatno na izmeni i donošenju novih propisa. Tako na primer nije donet Zakon o javno-tužilačkim taksamaiako se o njemu razmišljalo. Zna se da zakon donosi narodna skupština ali nije u opštoj pa i u našoj javno-tužilačkoj javnosti uopšte spomenuto da je bilo molbe upućene Ministarstvu pravde kao ovlašćenom predlagaču. Zašto ćutati? Donošenje ovog propisa bi uštedelo nekoliko desetina miliona dinara za javno-tužilački budžet. Zakonik o krivičnom postupku je u stručnoj javnosti već više puta kritikovan a izmena i dopuna nema ni na pomolu. I tu je DVT bio isuviše pasivan. Jer,ogroman broj istraga i dokaznih radnji koja su nasledila javna tužilaštva od bivših istražnih sudija i novih predmeta koji moraju preći ovu fazu do optuženja iziskuje i veći broj zamenika, tužilačkih pomoćnika, zapisničara, prostorija i novca za isplatu raznih troškova za veštake, branioce i druge.
Iz tih razloga, jer stiče se utisak da član 13. alineja 14.Zakona o DVT dosadašnji sastav DVT nije protumačio na pravilan način obzirom da je isuviše usko tumačen izraz „daje mišljenje o izmenama postojećih ili donošenju novih zakona“ potrebno je isti dopuniti rečima:“ odnosno inicira donošenje ili izmenu zakona i podzakonskih akata koji uređuju položaj i postupanje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, organizaciju javnog tužilaštva, kao i drugih zakona i podzakonskih akata koje javna tužilaštva primenjuju“;To ću predložiti takođe na jednoj od prvih-nakon konstitutivne sednice i usvajanja plana rada.
Otvaranje poglavlja 23. u procesu pridruživanja Evropskoj uniji podrazumeva i brži i efikasniji put do pravde ( suđenje u RAZUMNOM ROKU) a u tom lancu je javno-tužilačka organizacija i DVT nezaobilazan i veoma važan partner. Stoga pored iniciranja za izmene propisa treba i inicirati kod Republičkog tužioca da se donese program rešavanja starih predmeta kako nezavršenih u tužilaštvu tako i nepresuđenih u sudu. Isto tako kod najvišeg tužioca inicirati izmene sistematizacije u nekim prvostepenim tužilaštvima uz uvažavanje svih specifičnosti i problema u radu pojedinih od njih. Jasno je da u eri duboke ekonomske krize, mera štednje koje Vlada Republike Srbije preduzima nije nimalo lako dobiti povećanje radnih mesta a tim pre što se u javnosti i Ministarstvo pravde spominje kao telo sa viškom zaposlenih. Ali, ponavljam i naglašavam-moramo se BORITI da javnim tužilaštvima obezbedimo što bolje uslove rada da bi ostvarivali svoju ustavnu i zakonsku funkdžiju.
ROK za ostvarivanje ovog plana je stalni, kontrolni period je nakon prve godine.
Kandidat
mr Miroslav Simić,
sada na dužnosti zamenika
u OJT u Obrenovcu
