Predsednik Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije Goran Ilić rekao je danas da bilo bi dobro da se i pre promene Ustava uspostave mehanizmi koji bi omogućili da se iz postupka odlučivanja o profesionalnim temama iz rada Državnog veća tužilaca (DVT) isključe aktivini političari.
To se može učiniti zakonom o DVT ili podzakonskim aktom i mada je to sa stanovišta Ustava donekle problematično, ukoliko postoji dobra volja, pitanje učešća aktivinih političara može se rešiti i pre promene Ustava, rekao je Ilić Tanjugu povodom početka pregovora za poglavlje 23 tokom kojih nas očekuje i izmena Ustava.
“Mi smatramo da pojedine odredbe iz zakona o DVT treba promeniti i da one mogu da osiguraju, makar u prelaznom periodu, samostalnostalnije i nezavisnije delovanje DVT”, naglasio je Ilić.
On je naveo da bi isključivanje političara iz ucešća u radu DVT bilo dobro kada su u pitanju teme isključivo profesionalnog karaktera, kao što je izbor tužilaca i zamenika tužilaca, odlučivanje o profesiopnalnoj i disciplinskoj odgovronsti.
Ilić je napomenuo da je i osnovni prigovor međunarodnih zvaničnika DVT-u, kao i Visokom savetu sudstva to što u njima sede aktivni političari, jer to nije dobro i udrožava političku neutralnost tih najviših pravosudih organa.
U radu DVT i VSS pored sedam profesionalnih tužilaca, odnosno sudija učestvuju i po jedan advokat, profesor pravnog fakulteta i političari – ministar pravde i predsednik zakonodavnog odbora Skupštine Srbije.
Prema rečima Ilića, naš Ustav proklamuje samostalnost, ali niz odredbi tog istog akta praktično osigurava politički uticaj na javno tužilaštvo.
“Imajući u vidu da javne tužioce na predlog vlade bira Skupština, način izbora javnih tužilaca kao i članova DVT umesto da bude u funkciji obezbeđenja samostalnosti javnog tužilaštva on je u funkciji osiguravanja političkog uticaja”, rekao je predsednik Udruženja tužilaca.
Tako praktično imamo situaciju da bilo ko – ko nije po volji vladajućoj garnituri, nema šanse da bude izabran na bilo kakvo važno mesto u javnom tužilaštvu, smatra Ilić.
Napominjući da će insistirati na promeni Ustava u tom pogledu, Ilić je rekao da Udruženje smatra da mnoge stvari mogu da se poprave i pre toga.
Prvi zadatak u tom smislu je kako je ukazao promena Zakona o javnom tužilaštvu i Zakona o DVT.
Udruženje će takođe u toku pregovora insistirati na temama na kojima inače insistira, a to su pre svega samostalnost javnog tužilaštva i primena Zakonika o krivičnom postupku jer, kako je ukazao, promene u krivičnoj proceduri nisu bile praćene obezbeđenjem resursa za javno tužilaštvo što već ugrožava normalno funkcionisanje javnog tužilaštva.
“Jasno je da će predstavnici Evropske komisije imati kontakt i sa profesionalnim organizacijama, jer proces razgovora i reformisanja pravosuđa po pravilu podrazumeva i kontakte sa nevladinim i civilnim sektorom i sa profesionalnim organizacijama, a mi ćemo ukazati na brojne probleme koji prate naš pravosudni sistem”, naveo je Ilić.
Kada je u pitanju samostalnost odnosno nezavisnost javnog tužilaštva u Evropi, praksa i zakonodavstvo pojedinih evropskih država, kako kaže Ilić, je dijametralno suprotna.
“Standardi u pogledu samostalnosti i nezavisnosti nisu tako nedvosmisleni i jasni kao kada je u pitanju sudstvo. Međutim, u zemljama stare demokratije imate neretko situaciju da politička vlast ima presudan uticaj u formalnom smislu na izbor tužilaca”, naveo je on.
To bi moglo da upućuje na zaključak da u takvim sistemima nema samostalnosti javnog tužilaštva, ali to je, kako smatra Ilić, zapravo više stvar tradicije nego suštinskih ovlašćenja kada je u pitanju izbor tužilaca.
U zemaljma u kojima ministar pravde ima odlučujući uticaj na izbor javnih tužilaca, on to radi nakon prethodnih konsultacija, pošto pribavi predlog struke o tome ko bi trebalo da bude tužilac, napomenuo je Ilić.
On je ukazao da, sa druge strane, u većini evropskih zemalja javne tužioce bira organ pretežno sastavljen od tužilaca koji imaju pun demokratski legitimitet – izabrani su na neposrednim tajnim izborima po principu jednakog izbornog prava za sve.
“To je model koji preovlađuje u zemljama EU i koji je u nekim zemljama dao sasvim dobre rezultate kao što je na primer Italija”, rekao je Ilić.
Italija je, kako je ukazao, u jednom periodu imala veliki problem zbog uticaja politike na javno tužilaštvo, u kom nije bila u stanju da se suprtostavi organziovanom kriminalu i korupciji, pogotovo kada je neki oblik kriminala bio povezan sa politikom.
“Međutim nakon emancipacije javnog tužilaštva od politike, tužilaštvo je počelo da daje rezultate i sada je veoma uspešno u suzbijanju organizovanog kriminala i korupcije. To se dešava u zemlji koja ima tradiciju organizovanog kriminala i iz koje je organizovani kriminal potekao”, primetio je Ilić koji je i zamenik Republičkog javnog tužioca.
Video prilog Tanjuga možete pogledati OVDE
