Najveći izazovi za tužioce dolaze od političara. Svake dve nedelje dolaze sa novim zakonom kojim pokušavaju da promene postojeće odredbe ili izmene krivični zakon kako bi ograničili naše mogućnosti istraživanja – rekla je u jednom intervjuu.
Neslavna reputacija Rumunije kao jedne od najkorumpiranjih zemalja EU polako se menja. “Krivac” za to je Laura Kovesi i Nacionalni antikorupcijski direktorat (DNA) zahvaljujući kojima je pred sud izvedeno na hiljade korumpiranih zvaničnika, od lokalnih političara, preko sudija, pa do premijera.
Kovesi, svojevremeno najmlađi državni tužilac i prva žena na čelu DNA, kaže da je za Rumune korupcija dugo bila način života. Zbog visokog stepena korupcije, Rumuniji i Bugarskoj Brisel je 2007. nametnuo mehanizam za praćenje reforme pravosuđa, a prošle godine objavljeno je da Rumunija gubi 15 odsto BDP-a godišnje zbog ovog rasprostranjenog problema. Kovesi tu sliku želi da promeni, insitisrajući da zakon mora da bude isti za sve.
Direktorat koji vodi, osnovan je 2003. godine, ali tek od 2013. godine, kada ga je preuzela, počele su istrage “krupnih riba”. Rezultati su impresivni – u proseku godišnje više od 1,200 zvaničnika je pod istragom, 92 odsto procesuiranih su i osuđeni, a DNA, prema istraživanjima, uživa duplo više građana nego vladu.
Zahvaljujući DNA, 18 ministara koji su bili na vlasti od 2004. godine do danas, kao i na desetine političara na nižim pozicijama, biznismena, direktora javnih preduzeća, čak i sudija, osuđeno je ili nalazi se pod istragom. Samo za prvih godinu dana rada Direktorat pred sud izvedeno je 10 gradonačelnika, četiri ministra, pa čak i premijer. Trenutno, suđenje čekaju dve do tri najmoćnije političke figure u zemlji – predsednici poslaničke komore i senata.
Istrage protiv “krupnih riba”
Široj javnosti najpoznatiji je slučaj Viktora Ponte, prvog rumunskog premijera koji je optužen za korupciju.
Ponta je 2015. godine bio pod istragom DNA koja je dovela do optužnice za proneveru, utaju poreza i pranja novca počinjenog u period 2007. i 2008. godine kada je bio na funkciji državnog tužioca.
Slučaj je ipak pomalo ostao u senci tragedije koja je bila i formalan razlog za ostavku. Početkom novembra 2015. godine u klubu u Bukureštu dogodio se požar u kojem je poginulo 32 ljudi, a povređeno više od 500. Ponta je, nakon višednevnih demonstracija u Bukureštu, napustio mesto premijera.
Srpskoj javnosti poznat je još jedan slučaj. Sebastijan Gica, Pontin stranački kolega, kontroverzni biznismen, vlasnik košarkaškog kluba i TV stanice, našao se na poternici nakon istrage DNA zbog korupcije povezane sa posetom bivšeg britanskog premijera Tonija Blera Rumuniji 2012. godine.
Uhapšen je u Beogradu sa lažnim slovenačkim pasošem u aprilu ove godine. Opširnije pročitajte OVDE.
Među poznatijim slučajevima koje je Kovesi vodila od 2013. godine do danas je i istraga protiv bivšeg gradonačelnika Bukurešta Sorina Opreskua. DNA je otkrila da su firme koje su imale ugovore sa gradskom upravom bile u obavezi da plate visokim zvaničnicima i do 70 odsto svog profita od poslova koje su obavljali za gradsku skupštinu, a od toga je deset odsto otišlo direktno gradonačelniku.
Na spisku je i ministarka regionalnog razvoja i turizma Elena Udrea (pranje novca), bivši rumunski predsednik Trajan Bašesku (pranje novca prlikom kupo-prodaje nekretnina dok je bio gradonačelnik Bukurešta), bivši direktor “Pošte” Mihai Toader (mito od 1,6 miliona evra) i stotine drugih.
“Staljinistički tužilac” i Orden časti
Uspešnost DNA, Lauri Kovesi doneli su i neprijatelje. Javnu kritku predvodi medijska grupacija u vlasništvu medijskog mogula Dana Voikuleskua, čiji je “Jurnalul National” prozvao “staljinističkim tužiocem”. Voikulesku je jedan od moćnika koji se osuđen na deset godina zatvora nakon istrage koju je vodio DNA 2014. godine.
Na meti kritika bile su i metode koje DNA koristi, prvenstveno kršenje ljudskih prava i prisluškivanje, koje su pojedini mediji poredili sa ponašanjm Securitatea, tajne policije iz komunističkog razdoblja. Na te optužbe Kovesi odgovara naglašavajući da su za svako prisluškivanje imali i validan sudski nalog.
– Najveći izazovi za tužioce dolaze od političara. Svake dve nedelje dolaze sa novim zakonom kojim pokušavaju da promene postojeće odredbe ili izmene krivični zakon kako bi ograničili naše mogućnosti istraživanja – rekla je u jednom intervjuu.
Kritike je ipak nisu zaustavile, a njena beskompromisna borba nagrađena je u Evropi. Pohvale su stigle od Žan Klod Junkera, a Kovesi je i nosilac najvišeg francuskog odlikovanja – Ordena časti.
– Najvažnije je da Rumuni vide da niko nije iznad zakona. Verujem da DNA pomaže da se stvori nova Rumunija i verujem da razlog zbog kojeg imamo tako dobre rezultate je to što ceo tim veruje u ovo što radimo. Mi želimo da promenimo zemlju, da živimo u čistijoj Rumuniji – kaže Kovesi.
Izvor: Blic, autor: M.B.