Beograd, 11. novembar 2008.
Poslanici od utorka po hitnom postupku počinju da razmatraju set pravosudnih zakona koji će gotovo iz korena promeniti srpsko pravosuđe. Dan uoči velike rasprave, ministarka pravde Snežana Malović upozorila je za “Novosti” da se na ovaj potez čekalo suviše dugo i da više nema vremena za gubljenje.
U izveštaju Evropske komisije zamereno nam je da slabo napredujemo u reformi pravosuđa. šta ćete preduzeti da se stanje popravi, s obzirom na to da je ova reforma jedno od najvažnijih pitanja na putu ka EU?
Oni će biti dobar osnov da pravosuđe bude efikasnije, a interes građana Srbije zaštićeniji. Pogledajmo realno stanje u pravosuđu. Osam godina postoji “javna rasprava” na temu pravosudnih zakona i reformi. Nemamo vremena da čekamo još toliko! A danas, kada ulazimo u tu reformu, mi čujemo pozive da usporimo postupak, a samim tim i ulazak Srbije u evropsku porodicu naroda.
– Ocenjujem da su primedbe Evropske komisije realne i dobronamerne. Ona konstatuje da reforma napreduje sporo, a ne slabo. Upravo zato i jesmo nastojali da se pravosudni zakoni što pre nađu u parlamentu.
Iz Evropske komisije, takođe, tvrde da je malo učinjeno u borbi protiv organizovanog kriminala…
– Organizovani kriminal jeste bolest društva koja se teško iskorenjuje, ali se ne mogu složiti s tim da rezultati nisu vidljivi. Jer, izveštaj Evropske komisije je sačinjen u vreme kada nisu bili usvojeni mnogobrojni zakoni, od kojih i najvažniji Zakon o oduzimanju imovinske koristi stečene krivičnim delima, za koji sam u bilateralnim kontaktima sa ambasadorima i predstavnicima EU dobila priznanje i podršku.
A, u operativnom smislu, Specijalno tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala učinilo je više u borbi protiv međunarodnih narkokartela nego bilo ko do sada. U nekoliko akcija zaplenjeno je više desetina tona najtežih droga i prekinuti su putevi droge sa Dalekog istoka na Zapad.
Ipak, kažu da je najviše urađeno tamo gde je najteže – u postupcima za ratne zločine?
– Da, tužilac Vukčević i njegov tim sjajno rade svoj posao, kao i Veće za ratne zločine. Jer, kada se obračunavamo sa mračnom prošlošću, pokazujemo sposobnost i kapacitet Srbije da rasterećena primenjuje najviše pravne standarde gde se poštuju prave vrednosti. Uporedite izveštaje Evropske komisije za zemlje u regionu koje imaju sličan problem, pa ćete videti koliko smo mi daleko otišli! Zato se i zalažem za jačanje institucija koje se bave procesuiranjem ratnih zločina.
Sudije i dalje tvrde da ni reizbor, niti opšti izbor nisu u skladu sa Ustavom…
– Ustav nije idealan u odnosu na pravosuđe, i toga smo svi svesni. Međutim, pravna država mora da poštuje najviše pravne akte, i mi to činimo! S obzirom na to da nema reizbora, ne vidim gde su ustavne odredbe prekršene. Ipak, to procenjuje neko drugi. Osećam se dobro kada čujem saopštenje jednog od dva strukovna udruženja – Udruženja tužilaca Srbije – u kome se kaže da set pravosudnih zakona “popravlja Ustav”.
Kada očekujete da počnu da funkcionišu Vrhovni kasacioni sud, Apelacioni i Upravni?
– Od 1. januara 2010. godine.
Da li je Ministarstvo pravde pripremilo predloge zakona o ovim sudovima?
– Pomenuti set pravosudnih zakona obuhvata i mrežu sudova u kojoj se nalaze i ovi.
Sudije su vas oštro kritkovale da nije bilo javne rasprave o setu pravosudnih zakona koji su upućeni Skupštini na usvajanje? Imate li nesporazuma a sudijama pošto se ti zakoni odnose na njih?
– Nemam nesporazum sa njima. Naš je interes da oni budu zadovoljni zakonima koje treba da primenjuju. Prihvatila sam njihove sugestije u najvećoj meri. Ostajemo otvoreni i za dalji razgovor, jer naš zajednički cilj jeste efikasno sudstvo koje će raditi u dobrim uslovima, a u interesu građana Srbije koji nas plaćaju. Spremni smo i da kroz amandmane korigujemo neke stvari, ukoliko bi oni doprineli suštini zakona. Kada pitate za javnu raspravu, ističem da je Ministarstvo pravde, od septembra prošle godine, organizovalo niz okruglih stolova na kojima su učestvovali predstavnici stručne javnosti, pa i same sudije i tužioci. Na svim okruglim stolovima bili su prisutni i mediji tako da se uvidom u pres klipinge mogu potvrditi ovi moji navodi.
Mnogo bure među deliocima pravde izazvala je i najava da će biti ukidanja manjih sudova. Koliko je to izvesno?
– Neće biti ukidanja sudova. Reorganizovaćemo potpuno sudsku mrežu, jer ova glomazna i nefunkcionalna, previše košta građane. Sudovi će se drugačije zvati, opštinski će postati osnovni, postojaće sudske jedinice… Takođe, imaće i drugačiju nadležnost u odnosu na dosadašnje opštinske sudove. Ali, oni ni u kom slučaju neće ugroziti pravo građana da imaju pristup pravdi na istim onim mestima gde su to pravo ostvarivali i do sada. Nijedan građanin neće morati da putuje, niti da ima dodatne troškove da bi ostvario svoje osnovno pravo, a to je pravo pristupu pravdi.
U vašem resoru postavljeni su ljudi iz DS ili oni koji su bliski ovoj stranci. Zbog čega niste zaposlili nekoga iz drugih partija koje učestvuju u vlasti, s obzirom na to da je najavljivano da ministarstva neće biti “feudi”?
– Mislim da niste u pravu. Prvo, ja nisam stranačka ličnost. Vojkan Simić je bio jedan od najboljih predsednika sudova u istoriji pravosuđa Srbije. Upravo on je jedan od ključnih ljudi koji sprovodi reformu pravosuđa, kao i pomoćnici Dragana Lukić, Dejan Pašić, Vukica Bućković, Milan Obradović, koji su nestranačke ličnosti. Jedino je Slobodan Homen čovek iz DS, dok je drugi državni sekretar Gordana Pualić iz SPO. Dakle, jedini kriterijum u funkcionisanju Ministarstva pravde je profesionalizam. Moram da naglasim da sam izuzetno zadovoljna kako u ovako kompleksnoj situaciji moj tim funkcioniše.
Kakvi su odnosi u Vladi? Kako sarađujete sa ministrima iz drugih stranaka?
– Veoma dobro. Prošli smo 100 dana upoznavanja i Vlada odlično funkcioniše. Sa ministrima iz drugih stranaka se razumem dobro, postoji uzajamno poverenje i želja da u suštinskim pitanjima jedni drugima pomognemo.
BEZ PRITISKA U SLUČAJU KOVAČEVIč†
VAšE ministarstvo pregovaralo je sa predstavnicima SAD o “slučaju Kovačević” i ustupanju dokumenata. Koja dokumenta su nam dostavljena i da li možemo da kažemo da nam je taj slučaj ustupljen?
– Preko Ministarstva pravde nadležnom tužilaštvu su ustupljene fotokopije dokumenata koji su bitni za ovaj postupak. Sve drugo je u rukama pravosudnih organa Srbije i ne želim da vršim pritisak na njih bilo kakvim komentarom u vezi sa postupajućim predmetom.
BRZ POVRATAK
KO će vas zamenjivati kada se porodite? Da li je to dogovoreno?
– Imam puno poverenje u moje saradnike u Ministarstvu, sa kojima ću biti u stalnom kontaktu. Očekujem da ću se veoma brzo vratiti svojim redovnim obavezama.
(Izvor: Večernje novosti, Autor: Emina Radosavljević)
