Advokatura za nezavisno pravosuđe: Predloženim promenama Ustava država se gura u ambis (VIDEO)

„Na osnovu onoga što smo čuli i videli kroz predloge amandmana na Ustav o pravosuđu kristalno je jasno da izvršna vlast ne želi da se odrekne svoje moći i jedne vrste komandne uloge koja je već postala tradicija u srpskom društvu kada je u pitanju pravosuđe“ , rekao je na početku tribine Vladimir Gajić predsednik Advokatske komore Beograda.

Prema njegovim rečima, iako deklarativno ove ustavne promene treba da ojačaju nezavisnost pravosuđa, one upravo čine suprotno.

„Ove promene ustava treba da obezbede da se nikada više ne dogodi da sudije oslobode nekoga kome je presudu izrekao vrhovni politički autoritet u državi i to javno na konferenciji za novinare. Takođe, cilj je da se nikada više ne dogodi da sudije ocene u krivičnom postupku da nema dokaza ako je najpopularniji političar lično radio taj predmet. Konačno, cilj je da se sudske presude donose po volji naroda, a ne po zakonu jer, prema njihovom tumačenju, volja naroda, koja je politička kategorija, treba da bude iznad zakona kao instrumenta vladavine prava“ , dodao je potpredsednik Advokatske komore Beograd.

Miodrag Majić, sudija Apelacionog suda, ocenio je da je jedan od razloga zašto danas nije uspostavljena sudska vlast, kako je naveo, u pravom smislu, podeljenost među pravosudnom strukom.

Majić, kao i ostali govornici na tribini, kaže da je prilično pesimističan u pogledu povlačenja ustavnih promena ali dodaje da je uveren da bez obzira kako se ovo bude završilo pravnici će se u Srbiji, od ovog trenutka, među ostalim podelama, deliti i na dve kategorije.

Kako je naveo jedna kategorija će biti oni koji su govorili da se sistem urušava i borili se, iako su bili svesni da je to možda nemoguće, dok će druga kategorija biti oni koji su stajali po strani ili potpirivali vatru.

„Važno je da ostane zabeležno ko je govorio ‘ljudi gurate ovu državu u ambis, gurate pravosuđe ka potpunom ako ne fizičkom, onda formalnom završetku ‘, a ko je ostajao po strani“ , zaključio je Majić.

Advokat Zdenko Tomanović ocenio je ove Ustavne promene kao ideja formalizacije uticaja izvršne vlasti na rad pravosuđa sudija i tužilaca.

„Nikada politička elita nije želela da se odrekne de facto kontrole nad sudijama i tužiocima, ali ovoga puta politička elita želi da formalizuje tu de facto kontrolu i to radi tako što nam gura te pijune političke kontrole koji koriste tri najvažnija argumenta u raspravama u ovim amandmanima. Prvi je laž, drugi je neznanje i sve to je uokvireno jedim pragmatičnim populizmom“ , dodao je Tomanović.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić pre svega je kritikovao način vođenja javne rasprave o promenama Ustava, poručivši da je javna rasprava izgublila smisao.

“Mi smo kao zemlja imali projektovan zadatak. To niko ne sme dovesti u pitanje. Trebalo je dići i unaprediti nivo samostalnosti i nezavisnosti pravosuđa. To je bio zadatak”, rekao je Šabić i dodao da sa stanovišta elementarne logike jasno da predloženi amandmani nisu postigle željeni cilj.

Poverenik za samostalnost tužilaca i zamenik Republičkog javnog tužioca Goran Ilić istakao je da je nezavisnost tužilaštva uslov svih uslova da bi sudstvo bilo nezavisno.

“Ukoliko javno tužilaštvo nije nezavisno, bar kada je u pitanju krivični postupak, nezavisnost pravosuđa je potpuno bezvredna. Ukoliko nemate nezavisnost organa koji je zadužen za pokretanje točkova pravde, onda najvažniji i najosetljiviji slučajevi neće doći na sud ili će tužilaštvo koristeći sve procesne ili druge mogućnost insistirati na nekom krivičnom slučaju iako za to nema nikakvog opravdanja”, dodao je Ilić. 

Omer Hadžiomerović, sudija Apelacionog suda i član Društva sudija Srbije, pesimistično je ocenio da su šanse da Ministarstvo pravde promeni predloženi radni tekst Ustava o pravosuđu minimalne.

„Kako će izgledati taj tekst, da li će Ministarstvo nešto tu menjati s obzirom na način kako se Ministarstvo do sada ponašalo i kako su se predstavnici Ministarstva javno izjašnjavali šanse da će nešto da se promeni su 20%, a šanse da neće su 100%“ , rekao je Hadžiomerović.

Sudiji Hadžiomeroviću je, međutim, logično da vlast ne želi da išta menja. 

„To je ono što se kaže kad uđete u pogrešan voz svaka stanica je pogrešna. I to je strašno. U stvari je još strašnije ako vam neko kaže da će vas vozom odvesti u Pariz, a odveze vas u Lajkovac, a onda počne da vas ubeđuje da je Lajkovac Pariz. To je ono što prosto vređa zdrav razum“ , poručio je sudija Apelacionog suda komentarišući predložene ustavne promene i celokupan način vođena javne rasprave prilikom ovih promena. 

Podsetimo, Ministarstvo pravde objavilo je krajem januara Radni tekst izmena Ustava o pravosuđu.

Ovaj radni tekst, udruženje sudije i tužioci, iz dana u dan kritikuju navodeći su da su amandmani neprihvatljivi tražeći da se oni povuku. To je tražio Apelacioni sud, Visoki savet sudstva, Vrhovni kasacioni sud, a povljačenje amandmana zatražio i Nacionalni konvent za EU.

Kroz predložene amandmane, kako je pokazala analiza Insajdera, krije se zapravo stavljanje pravosuđa pod daleko veću kontrolu izvršne vlasti.

Uprkos zahtevima struke ministarka pravde Nela Kuburović izjavila je, tokom poslednjeg okruglog stola, da neće biti povlačenja Nacrta izmena Ustava Srbije koji se odnosi na pravosuđe.

Na pitanja novinara redakcije Insajder zašto ignoriše mišljenje struke jer ne povlači amandmane iako to traži sudije, tužioci, nevladine organizacije i tako šalje poruku da je mišljenje struke ne zanima, ministarka je rekla da je mišljenje struke interesuje i da će nakon što pogleda sve argumentovane kritike, izaći s izmenjenim tekstom.

Koliko će se novi tekst koji se očekuje za nekoliko nedelja razlikovati, ministarka, međutim, nije mogla da odgovori.

Dok predložena rešenja iz dana u dan kritikuju sva relevantna strukovna udruženja, predloge Ministarstva pravde podržalo je četrdesetak organizacija i udruženja. Međutim, kako su otkrili novinari Insajdera, veliki broj udruženja koja su navedena kao potpisnici uopšte se ne bave pravom.

Podršku Ministarstvu za izmene Ustava u delu koji se tiče pravosuđa, između ostalih su pružila udruženja pekara, frizera, bravara…

Advokati i sudije: Gurate pravosuđe ka formalnom završetku

Cilj ustavnih amandmana koje je predložilo Ministarstvo pravde je ostvarivanje potpune kontrole nad pravosuđem i umanjivanje njegove nezavisnosti, saglasni su advokati, tužioci i sudije koji su učestvovali na poslednjoj tribini posvećenoj toj temi u organizaciji Advokatske komore Beograda.

Okupljeni su, navode, svesni da će se, od trenutka eventualnog usvajanja neizmenjenog radnog teksta, pravni sistem u Srbiji podeliti u dve kategorije, a da će posledice po pravosuđe i građane biti dugoročne.

Za sudije nema dileme – Srbija je ušla u pogrešan voz.

“A kad uđete u pogrešan voz, svaka stanica je pogrešna, i to je strašno. Ali je u stvari još strašnije ako vam neko kaže da će vas vozom odvesti u Pariz, a odveze vas u Lajkovac, a onda počne da vas ubeđuje da j e Lajkovac Pariz. E, to je ono što vređa zdrav razum”, navodi zamenik predsednika Društva sudija Srbije Omer Hadžiomerović.

Oni koji podržavaju radni tekst imaju lične interese, poručuje sudija Miodrag Majić, siguran u buduću podelu pravništva u Srbiji u dve kategorije.

“Ili si raspirivao tu vatru i dodavao na tu stranu, ili si sa većinom poštenog i ozbiljnog pravništva makar govorio – ljudi gurate ovu državu u ambis, ljudi gurate pravosuđe ka potpunom, ako ne fizičkom, onda formalnom završetku”, kaže Majić.

Sprint unazad sa ciljem ostvarivanja potpune kontrole Tužilaštva – tako amandmane tumači Poverenik za samostalnost tužilaca Goran Ilić:

“Ukoliko nemate nezavisnost organa koji je zadužen za pokretanje točkova pravde, ti najvažniji, najosetljiviji slučajevi neče doći na sud, ili će tužilaštvo koristeći sve procesne i druge mogućnosti insistirati na nekom krivičnom slučaju,iako za tonema nikakvog opravdanja”.

Nikada nije ni bilo želje da se politička elita odrekne kontrole nad sudijama i tužiocima, a postojeća tu kontrolu želi da formalizuje, čulo se iz redova advokata.

“To radi tako što nam gura te pijune političke kontrole koji koriste tri najvažnija argumenta u raspravama o ovim amandmanima. Prvi je laž, drugi je neznanje i sve to je uokvireno pragmatičkim populizmom”, kaže advokat Zdenko Tomanović.

“Ovaj kolosek, koji nije bio kritikovan u dovoljnoj meri, krije u sebi jedan kanal, jednu ideju da se smene sudije koje su nepodobne, koje ne ispunjavaju očekivanja ili koji su na bilo koji način politički neprihvatljivi, ili neposlušni”, ocenjuje Sead Spahović, advokat.

Šta je uopšte smisao javne rasprave – pita poverenik Rodoljub Šabić i podseća da je izgubljeno ogromno vreme, a da Ministarstvo pravde nije usvojilo predlog struke da povuče amandmane i krene u postupak ispočetka.

Izvor: Insajder, N1 autorke: Mina Milanović, Jelena D. Petrović