Zašto ocenjivanje tužilaca?

Beograd, 6. februar 2009.

Daleke, 1952. godine predsednik Vlade FNRJ, ministar odbrane i Maršal Jugoslavije Josip Broz Tito potpisao je Uredbu o zvanjima i platama javnih tužilaca. 

U čl. 1. Uredbe pisalo je da se plate javnih tužilaca i zamenika određuju prema zvanju, godinima službe, ali i pokazanom uspehu u radu. Premda je propisivala da je pokazani uspeh u radu kriterijum za napredovanje tužilaca u viši platni razred Uredba nije normirala kriterijume za određivanje  uspešnosti u radu

Tako je bilo nekada.  A danas imamo međunarodne dokumetne  i to pre svih Preporuku Komiteta ministara Saveta Evrope (2000) 19 pod nazivom ”Uloga javnih tužilaca u krivičnopravnom sistemu’ {1} i ”Uputstva o ulozi javnih tužilaca (advokata)’  (2) UN u kojima su sadržani međunarodni standardi o vrednovanju javnih tužilaca. Iako ovi međunarodni dokumenti na uopšten način govore o vrednovanju javnih tužilaca i o organima zaduženim da o tome  odlučuju, u tim dokumentima su ipak sadržani standardi vrednovanja rada tužilaca. Tako recimo, kod nas često citirana Preporuka Komiteta Ministara Saveta Evrope od 6. oktobra 2000. godine ”Uloga  javnih tužilaca u krivičnopravnom sistemu” kaže ”da izbor, odnosno postavljenje, odnosno regrutovanje tužilačkog kadra mora da bude uređeno i obavljeno u fer i nepristrasnoj proceduri, koja će se suprotstaviti svakom pokušaju pritiska, tj. pristupa, koji bi favorizovao interese određenih grupa”. U Preporuci se insistira da karijera i napredovanje tužilaca zavise od objektivnih i poznatih kriterijuma zasnovanim, pre svega, na stručnosti i iskustvu. Na sličan način o položaju tužilaca govore i Uputstva o ulozi tužilaca UN  usvojena u Havani, Kuba 1990. godine.

Dakle, imamo pominjanje vrednovanja  rada  na osnovu uspešnosti u radu nekada i sada, međunarodne standarde, koji na jedan sasvim uopšten način govore o vrednovanju rada tužilaca kao osnovu za napredovanje, a između  toga  je ogromna normativna praznina.

Tu ogromnu provaliju, prazninu, valja popuniti i to je jedan od zadataka koji se postavlja pred Projekat Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Vrednovanje rada tužilaca. Međutim, pogrešno bi bilo da se pisanje pravila za vrednovanje rada tužilaca shvatiti kao puko popunjavanje jedne normativne praznine.

Pisanje pravila za vrednovanje rada tužilaca ima i jedan drugi potpuniji i dublji smisao. Sačinjavanjem pravila za vrednovanje javnih tužilaca uspostavila bi se pravila za procenu stručnosti i savesnosti tužilaca i zamenika u obavljanju javnotužilačke funkcije. To znači, da bi  pravila za vrednovanje tužilaca  konačno trebala da pruže odgovor na sveprisutnu dilemu koja u tužilačkom žargonu glasi: Ko je dobar, a ko loš tužilac? Ili  šta svako ko pripada tužilačkoj organizaciji mora da ispuni da bi napredovao u službi?

Kazaću reč dve i  o tome, koja je svrha ovog Projekta. Najpre, kriterijumi i merila za vrednovanje rada javnih tužilaca i zamenika bi trebali da doprinesu   popravljanju stručnosti jer jasni i unapred poznati kriterijumi i merila za prepoznavanje stručnosti doprinose uspostavljanju sistema lične odgovornosti tužilaca i zamenika, zatim preciznijem određivanju njihovog statusa u smislu izbora i napredovanja i posle svega, jasno je, pravila za vrednovanje rada tužilaca  izvesno bi trebalo da budu od presudnog značaja za podizanje nivoa stručnosti celokupne  tužilačke organizacije.

I na kraju, još jednom  ćemo kazati ono što  mnogo puta izgovoreno da u Srbiji nije samo podvig doneti Ustav već i živeti pod njim. Kada to kažem mislim na Ustav Republike Srbije od 2006. godine koji je  na jedan sasvim pogrešan način normirao položaj javnog tužilaštva.  Drugim rečima, Ustav je predvideo  samostalnost tužilaštva, ali je modelom predlaganja i izbora javnih tužilaca i članova DVT–a, znatno otežao praktičnu ostvarivost samostalnosti javnih tužilaca, zamenika javnih tužilaca i Državnog veća tužilaca.

U takvoj situaciji «jedini spas» za Ustavom proklamovanu samostalnost  javnih tužilaca jeste da se u ”politički proces izbora javnih tužilaca” koji nisu samo administrativne  starešine tužilaštva, već i jedini  vlasnici tužilačke nadležnosti uvede i stručno telo, a to je Državno veće tužilaca. To je u čl. 74.   Zakona o javnom tužilaštvu i učinjeno. Međutim, činjenica da DVT daje neku vrstu ”pretpredloga” Vladi za izbor javnog tužioca jeste nužan, ali nije i  dovoljan uslov za osiguranje samostalnosti javnih tužilaca i javnog tužilaštva. Neophodno je da stručno  i nezavisno telo – Državno veće tužilaca odluke o predlaganju kandidata Vladi donosi na osnovu objektivnih kriterijuma i pouzdanih i uporedivih merila. Tek tada, može se verovati da predlogu Državnog veća tužilaca, Vlada neće moći da ”odoli”. 

Ne  bi trebalo ni govori od kakvog  će značaja  biti merila i objektivni kriterijumi u toku opštih izbora zamenika javnih tužilaca, koje će Državno veće tužilaca obaviti u toku 2009. godine.

Zbog svega, rad na Pravilniku o kriterijumima i merilima vrednovanja rada javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca smatram pionirskim poslom kojeg se kao što rekoh Udruženje tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije latilo uz svesrdnu podršku misije OEBS-a u Srbiji.

Dr Goran Ilić

Preuzmite "Nacrt pravilnika o kriterijumima i merilima vrednovanja rada javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca"(pdf 237 kB) –

Nacrt je uradila radna grupa Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, a podršku radnoj grupi dala je misija OSCE-a u Srbiji.

 (2)  The role of public prosecution in the criminal justice system, Recommendation Rec (2000) 19 adopted by of the Committee of Ministers of the Counsil of Europe on 6 October 2000 and explanatory memorandum. Улога јавних тужилаца у кривичноправном систему, Препорука ( 2000) 19 усвојена од Комитета министара Савета Европе 6. октобра 2000.

 (3)  Basic Principles on the Role of lawyers, Adopted by the Eighth United Nations Congress on the Prevention of Crime and the Treatment of Offenders, Havana, Cuba, 27 August to 7 September 1990. Основни принципи о улози јавних тужилаца (адвоката), Усвојени на Осмом конгресу УН  о превенцији криминала и поступању према учиниоцима кривичних дела, одржаном од 27. августа до 7. септембара 1990. у Хавани , Куба.