Uprkos preporukama Venecijanske komisije da obezbedi pluralizam u pravosudnim telima i strateškim dokumentima koje to propisuje, Ministarstvo pravde po svemu nije odustalo od svojih rešenja za Nacrt ustavnih amandmana u oblasti pravosuđa.
Kako se može videti iz konačnog teksta koji je juče objavljen, ovo Ministarstvo i dalje nije promenilo ključna rešenja koje je kritikovala prvo domaća stručna javnost, a kasnije i Venecijanska komisija. Pre svega radi se o rešenju kojim se ostavlja mogućnost političkog uticaja na pravosuđe kroz najviša sudijska i tužilačka tela – Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaca.
Ministarstvo pravde od početka procesa izrade ustavnih amandmana tvrdi da će nova rešenja obezbediti veću nezavisnost pravosuđu, što je jedan od uslova koje Srbija mora da ispuni na putu ka EU. Međutim neka od rešenja koja su u prvom nacrtu bila kritikovana, ni u najnovijim izmenama nisu promenjena. Jedno od se odnosi se na broj sudija odnosno tužilaca u nezavisnim pravosudnim telima, Visokom savetu sudstva i Visokom veću tužilaca. Zadatak tih tela je da garantuje nezavisnost i samostalnost sudova i javnih tužilaštva, a samim tim sudija i tužioca.
Uprkos brojnim sugestijama struke da je za nezavisnost ovih tela neophodan drugačiji sastav članova u ovim pravosudnim telima, kao i predlogu Venecijanske komisije da se to promeni jer “jedna polovina članova ne treba da bude grupa istomišljenika koja je pod uticaje vladajuće većine”, Ministarstvo pravde, uz manje, uglavnom kozmetičke promene, nije odustalo od svog prvobitnog plana.
Sastav Visokog saveta sudstva tako je praktično ostao isti i, prema poslednjem nacrtu amandmana, čini ga pet istaknutih pravnika, koje bira Narodna skupština i pet sudija. Ukinut je jedino zlatan glas koji je u prvobitnom dokumentu bio rezervisan samo za takozvane istaknute pravnike. Novim amandmanima Visoki savet donosi odluke većinom od najmanje šest članova.
U konačnom tekstu Ministarstva pravde ostalo je i rešenje kojim se previđa da Visoki savet sudstva ukoliko ne donese odluku može biti raspušten ali je rok za donošenje odluke povećam sa trideset na šezdeset dana.
Prema mišljenju sudije Apelacionog suda, Miodraga Majića, koji od početka kritikuje predložena Ustavna rešenja , upravo ovakav član omogućava pritisak.Gore od “zlatnog glasa” je rešenje o raspuštanju VSS ako ne donese odluku u roku od 60 dana. To će biti sasvim dovoljan pritisak na članove da se, uvek kada je potrebno, postigne potrebna većina. Podsetimo, telo je sada parnog sastava. 5 sudija i 5 istaknutih pravnika.
Gore od “zlatnog glasa” je rešenje o raspuštanju VSS ako ne donese odluku u roku od 60 dana. To će biti sasvim dovoljan pritisak na članove da se, uvek kada je potrebno, postigne potrebna većina. Podsetimo, telo je sada parnog sastava. 5 sudija i 5 istaknutih pravnika.
— Miodrag Majic (@misamajic) September 11, 2018
Tužioci o tekstu amandmana- staro Udruženje negativno, novoosnovano „obećavajuće“
Kada se govori o Visokom savetu tužilaca, situacija je za nijansu gora. U ovom telu, uprkos svim kritikama pa i sugestiji Venecijanske komisije da bi trebalo gotovo skroz promeniti ovakav član, koji ne garantuje pluralizam, ostalo je prvobitno rešenje da u Visokom savetu tužilaštva manjinu čine tužioce koje biraju kolege. Tako je ostalo rešenje da sastav Visokog saveta tužilaca čini četiri tužioca koje biraju kolege, četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština, vrhovni tužilac kojeg takođe bira Skupština i ministarka pravde.
Uprkos ovoj činjenici, novoosnovano Udruženje sudija i tužilaca, na čijem je čelo donedavni član Udruženja tužilaca Srbije Nenad Stefanović, tvrdi da na prvi pogled objavljeni nacrt deluje “obećavajuće”. Oni dodaju da će tek nakon detaljne analize izaći sa mišljenjem.
Zanimljivo je da je upravo Stefanović, dok je bio član Udruženja tužilaca Srbije, oštro kritikovao predložene amandamane pa i taj o smanjenom broju tužilaca u sastavu Visokog saveta tužilaca.
Sa druge strane, prva reakcija Udruženja tužilaca Srbije, koje postoji godinama, a na čijem je čelu Goran Ilić su uglavnom negativne navodeći da „suštinskih izmena u odnosnu na prvobitni tekst, nema“.
Oni pre svega navode da je i novim rešenjima ostavljen prostor za politički uticaj na pravosuđe.
Za početak, predloženi amandmani, prema mišljenu Udruženja, nisu u skladu sa Akcionim planom za poglavlje 23.
„Tim planom, koji je predložila Srbija, a prihvatila Evropska Unija, najmanje polovinu članova u Visokom savetu tužilaštva biraju kolege tužioci, a ne 40 posto, kako je to predvidelo Ministarstvo pravde“, kažu u Udruženju.
Udruženje tužilaca Srbije zatražilo je od predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić da u okviru svoje nadležnosti, otvori novu debatu o Ustavu.
Antonijević: Ministarstvo pravde odstupilo od deklarisane politike Vlade Srbije
Direktor Komiteta pravnika za ljudska prava (Jukom) Milan Antonijević ocenio je da je usaglašavanje teksta Nacrta ustavnih amandmana odrađeno prema minimalnim standardima, dok naprednija rešenja nije uzelo u obzir. On je ocenio, pozivajući se na akcioni plan za poglavlje 23, da je resorno ministarstvo ovakvim nacrtom odstupilo od deklarisane politike Vlade Srbije.
“Jukom izražava zabrinutost da Ministarstvo pravde nije u potpunosti poštovalo rešenja koja je Venecijanska komisija preporučila u pogledu sastava Visokog saveta sudstva (VSS), a to je da predstavnici izvršne vlasti, koji mogu da budu izabrani u VSS, nemaju prava glasa u ovom telu, koje je određeno kao garant nezavisnosti sudstva”, rekao je Anonijević.
On je ukazao i da sastav Visokog saveta tužilaca ne pruža garancije od isključenja političkog uticaja na tužilaštvo, odnosno da je “politički uticaj veći u odnosu na dosadašnji”.
On je kazao da će se 18. septembra biti organizovan okrugli sto u Beogradu povodom predloženih ustavnih amandmana, koji će biti prilika da strukovna udruženja i druge organizacije civilnog društva iznesu svoje stavove.
“Za nekoliko dana započinje rasprava o ponuđenim rešenjima, sa kojim se pre svega moraju složiti građani, zbog kojih se depolitizacija sudstva i sprovodi. Komitet pravnika za ljudska prava apeluje da se u raspravi moraju čuti i uvažiti stavovi ustavnopravne nauke i struke – sudija i tužilaca, koji se godinama i decenijama zalažu za unapređenje pravosuđa, kao i profesora iz ove oblasti, a koji su do sada ostali po strani”, rekao je Antonijević.
Ministarstvo ignoriše kritike i apele struke
Podsetimo, polemika Ministarstva pravde, kao ovlašćenog predlagača izmena Ustava o pravosuđu i dela struke po pitanju ustavnih amandmana o pravosuđu traje već mesecima.
Uprkos tvrdnjama struke da su nacrt Ustava kao i javna rasprava koja mu je prethodila bile neadekvatne i da je potrebno povući predloženi tekst, ministarka je izjavila da neće biti povlačenja Nacrta izmena Ustava Srbije koji se odnosi na pravosuđe.
Umesto toga, tekst koji su sastavljali predstavnici Radne grupe Ministarstva pravde, čija imena i stručnost javnost, nikada nije saznala prosleđen je Venecijanskoj komisiji, koja je, krajem juna objavila mišljenje o nacrtu Ustava i navela šest zamerki na predložena rešenja u ustavnim amandmanima uz sugestiju da budu promenjene.
Većina zamerki Venecijanske komisije na Nacrt koji je sastavilo Ministarstvo pravde poklopila se sa kritikama koje je struka ranije iznosila.
Nakon sugestija Venecijanske komisije, više strukovnih i nevladinih udruženja pozvalo je Vladu i Ministarstvo pravde da, imajući u vidu zamerke Venecijanske komisije, formira novu radnu grupu i organizuje pravu stručnu javnu raspravu o izmenama ustava u oblasti pravosuđa.
Međutim, ministarka Kuburović je i ovaj zahtev struke odbila navodeći da ne vidi razlog da se ispočetka pišu amandmani, niti da se o tome ponovo vodi javna rasprava.
Nedavno se sa većinom predstavnika struke koja je mesecima ukazivala na manjkavosti teksta ustavnih amandmana srela i premijerka Ana Brnabić u Kući ljudskih prava i uveravala da aktivnosti bilo kog ministarstva, kao i predlozi akata koji se donose, ne bi trebalo da odstupaju od mera predviđenih Akcionim planom.
Izvor: Insajder, Beta
