Beograd, 13. februar 2009.
Neki kriterijumi za ocenu rada merljivi brojkama, a drugi opisni
Dok se sudije spremaju da ovog vikenda odu na Palić i utvrde konačan predlog kriterijuma za opšti izbor delilaca pravde, tužioci su već prošlog vikenda na Paliću usvojili dva dokumenta koja će biti od ključnog značaja za predstojeći izbor svih javnih tužilaca u Srbiji i njihovih zamenika.
Prvi dokument je Pravilnik o kriterijumima i merilima za vrednovanje rada tužilaca, a drugi je Pravilnik o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata za javnotužilačke funkcije.
– Rad tužilaca biće vrednovan svake treće godine, a zamenici tužilaca koji su na početku karijere biće ocenjivani jednom godišnje. Odredbe pravilnika treba da pruže odgovor na sveprisutnu dilemu koja u tužilačkom žargonu glasi: „Ko je dobar, a ko je loš tužilac?”. Drugim dokumentom predlažu se objektivni kriterijumi i uporediva merila stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti. Predviđeni su i posebni uslovi za izbor kandidata koji nisu radili u pravosuđu. Značajna novina je i to da se za kandidate van pravosuđa uvodi posebno testiranje znanja i stručne osposobljenosti – objašnjava za „Politiku” dr Goran Ilić, predsednik Upravnog odbora Udruženja javnih tužilaca Srbije.
Tužilac Ilić je na čelu Prvog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu i predsedava radnoj grupi koja je sačinila dokumente o vrednovanju rada tužilaca.
– Uzeli smo u obzir sve aspekte tužilačkog posla pa će se pri izboru tužilaca i njihovih zamenika ocenjivati integritet i sposobnosti kandidata – lične, organizacione i opšte sposobnosti i angažovanost u radu – kaže dr Goran Ilić.
Rad tužilaca biće vrednovan na osnovu dveju vrsta kriterijuma – kvantitativnih i opisnih. Prvi su merljivi brojkama. Naime, uspešnost tužioca utvrđuje se na osnovu odstupanja od prosečnih rezultata. Tako će se uspešnim smatrati tužilac koji je imao 20 odsto više donetih odluka od republičkog proseka za tu vrstu tužilaštva, a ocenu „neuspešan” dobiće onaj tužilac koji je imao 40 odsto donetih odluka manje od proseka u Srbiji.
– Kod opisnih kriterijuma stvari stoje nešto drugačije. Oni nisu lako merljivi, pa se za njih uspostavlja složeniji sistem pravila za ocenu rada tužilaca i zamenika, kao i stroža procedura u kojoj se ta pravila primenjuju. Ocenu za ove kriterijume daje starešina tužilaštva ali tek pošto pribavi mišljenje članova kolegijuma koji se o tome izjašnjavaju u anonimnoj anketi. Konačni rezultat ostvarenosti kriterijuma i merila iskazuje se bodovima i tako se omogućava da se u okviru iste ocene razlikuju manje i više uspešni nosioci javnotužilačke funkcije prema broju osvojenih bodova – objašnjava dr Goran Ilić.
Funkcija zamenika javnog tužioca biće trajna, dok se starešine tužilaštva biraju na period od šest godina. Zamenici su „kičma tužilačke organizacije”, kaže dr Goran Ilić, a odredba o reizbornosti šefova tužilaštava je logična.
Pitali smo i da li će u predstojećem opštem izboru svih tužilaca i zamenika tužilaca u Srbiji biti „češljanja” po predmetima i „obaranja pretpostavke stručnosti i poštenja”, kao što je to predviđeno za sudije.
– Ne, naprotiv. „Češljanje” predmeta i „češljanje tužilaca” kroz reizbore nije dalo rezultate. Nisam za pristup u kome se „love greške” tužilaca. Pitanje lične odgovornosti bi trebalo postaviti potpuno drugačije, procenjivanjem rada u dužem periodu uz jasne i unapred poznate standarde za prepoznavanje stručnosti i osposobljenosti u proceduri koja onemogućava bilo kakve uticaje „sa strane”. Samo se sistemskim pristupom proceni rada tužilaca može očekivati uspostavljanje sistema lične odgovornosti u tužilaštvu i samo tako se može postići unapređivanje rada u tužilaštvu – kaže dr Goran Ilić. Naš sagovornik najavljuje da će o predloženim dokumentima uskoro biti otvorena javna debata, a Državno veće tužilaca je ovlašćeno da ih usvoji. Prvi saziv Državnog veća tužilaca izabraće do 1. decembra sve šefove tužilaštava u Srbiji i njihove zamenike.
(Izvor: Politika, autor: Aleksandra Petrović)
