Holandski ambasador u Beogradu, Henrik van den Dol, naglasio je da bi obezbeđivanje uslova za nezavisno sudstvo, trebalo da bude jedan od glavnih ciljeva.
“Politički kontrolisano sudstvo glavna je prepreka demokratiji, ekonomskom razvoju i stabilnosti”, poručuje van den Dol, ističući da je važno da se debata o promeni Ustava vodi ne samo među ekspertima, već u Parlamentu i van Beograda.
S druge strane potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji, Vladimir Međak primećuje da u Srbiji ne postoji debata o promeni ustava.
“Nacionalna televizija nije emitovala nijednu debatu o promeni Ustava, tako da smo mi pokušali da otvorimo debate u nekoliko gradova u Srbiji i nastavićemo u tom pravcu”, kaže Međak.
Violeta Beširević, profesorka na Pravnom fakultetu Univerziteta Union, ukazala je da se svaka vlast od 2000. godine do danas izbegavala da uspostavi sudstvo kao nezavisnu granu vlasti.
„Ustavno definisanje nezavisnosti samo sudija, ne i tuzilaca manjkavo je u svim sistemima. To bi trebalo da bude opšti standard“, kaže Beširević.
Da debate o ustavnim promenama nisu postojale, slaže se i Tanasije Marinković, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji je istakao da su svi skupovi bili fingirani i da stvarne javne rasprave nije bilo.
“Iako se pitanjima Ustava i ustavnog prava bavimo više od 20 godina, država nas nikada nije pozvala niti konsultovala o promeni Ustava”, zaključuje Marinković.
Učesnici konferencije su zaključili da promena ustana ne ostavlja mogućnost da se od samostalnosti tužilaca dođe do njihove nezavisnosti, već naprotiv oni čak i slabe samostalnost tužilaca.
“Kod nas je uvreženo mišljenje da je tužilaštvo produžena ruka vlasti”, rekla je Svetlana Nenadić, članica Državnog veća tužilaca, dodajući da se u amadmanima ne prepoznaje evropski standard o nezavisnosti tužilaca.
Konsultativno veća evropskih tužilaca (CCPE) ocenilo da su amandmani ispod evropskih standarda i istakli su neke od sumnjivih odredaba koje su njima predviđene, kaže Melikijah Artašeš, ispred CCPE-a.
“Postoji rizik od političkog inženjeringa pri izboru javnih tužilaca jer Narodna skupština može da premosti osnovne procedure”, kaže Artašeš.
Na skupu je rečeno da mišljenje Venecijasnke komisije o promenama Ustava negativno je u čak 50 tačaka i pored toga što su pojedini portali ovo mišljenje prikazali kao pozitivno.
Podsećamo, Srbija se u toku procesa pristupanja EU u okviru poglavlja 23 – Pravosuđe i osnovna prava, preuzela na sebe obavezu da izmeni Ustav kako bi obezbedila nezavisnost pravosuđa u Srbiji.
Izvor: EWB