Novosti, 24. jul 2010
Savet Evrope ponovo negativno ocenio reformu pravosuđa u Srbiji. Zamereno što administrativne poslove i dalje obavlja Ministarstvo, a ne Visoki savet
Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca trebalo bi da preispitaju proces opšteg reizbora sudija i tužilaca i da odluče da li je neophodan novi postupak.
To su ponovo zaključili eksperti Saveta Evrope, kako “Novosti” nezvanično saznaju iz izvora bliskih ovoj organizaciji. Oni, inače, već nekoliko meseci, u projektu koji finansira Svetska banka za obnovu i razvoj, prate kako se sprovodi reforma pravosuđa u Srbiji i da li je u skladu sa evropskim standardima
Stručnjaci zameraju što osnovne administrativne poslove u pravosuđu i dalje obavlja Ministarstvo pravde, umesto Visoki savet sudstva.
Na listi zamerki koje se kose sa standrdima EU, nalazi se i ta što pravosuđe još nema svoj budžet nego zavisi od novca koji dobija “sa strane”. Tako, nadzor nad finansijama vode ministarstva pravde i finansija, što, prema mišljenju eksperata, ne odgovara duhu nezavisnosti pravosuđa. Uostalom, kako kaže naš izvor, to je suprotno i Nacionalnoj strategiji za reformu pravosuđa koju je sama Srbija donela još pre nekoliko godina.
Posle više od sedam meseci otkako je počela da funkcioniše nova mreža sudova i tužilaštava, nema javnih izveštaja o tome koliko iznose finansijski troškovi za ovakav poduhvat kao i za rad samog pravosuđa.
Eksperti kažu da nemaju zamerki na sastav (VSS) kao takav, ali da pravna regulativa prema kojoj je sastavljen “ima velike nedostatke”.
– Članove koji predstavljaju sudije predložio je prethodni Visoki savet pravosuđa koga nisu obavezivali predlozi sudova. Ovakva procedura ne obezbeđuje dovoljan upliv pravosuđa i ostavlja otvorena vrata političkim uticajima.
Pored toga, delioci pravde su veoma zatrpani predmetima što direktno utiče na njihovu produktivnost i vođenje postupaka. Trenutno u Srbiji, prema rečima našeg sagovornika, ima oko dva miliona “živih” predmeta, tako da su sudije naročito bile “zatrpane” poslom početkom godine, kada se počeli da se primenjuju novi sudski sistem i mreža sudova.
– Izgleda da će cilj izvršne vlasti – da dobije više rešenih predmeta sa manje sudija, biti teško postignut – kaže naš izvor. – Jasno je da atmosfera u pravosuđu i slika javnosti o njemu ne mogu da se poboljšaju, ukoliko se problem opšteg (re)izbora ne reši sa zadovoljavajućim rezultatima. Rešenje za probleme mora da se nađe što je pre moguće, i to u skladu sa odlukom Ustavnog suda i evropskim standardima.
(Izvor: Novosti, autor: E. V. N.)
