Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije

Udruženje tužilaca Srbije

Vi ste ovde: Početna Aktivnosti Vesti "Korak unazad”: Evo šta sudije i tužioci kažu o izmenama Ustava koje se tiču pravosuđa

"Korak unazad”: Evo šta sudije i tužioci kažu o izmenama Ustava koje se tiču pravosuđa

Goran IlićIstog dana kada je Ministarstvo pravde objavilo Nacrt ustavnih amandmana, na njihov račun slile su se kritike, pre svega dela struke. Suština zamerki je ta da iako tako na prvi pogled izgleda, politički uticaj na pravosuđe neće biti umanjen. Naprotiv.

Glavne zamerke odnose se na sastav Visokog saveta sudstva (VSS), Visokog saveta tužilaca (VST), Pravosudnu akademiju, "istaknute pravnike".

Kako za "Blic" kaže Goran Ilić, predsednik Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije i zamenik Republičkog javnog tužioca, u odnosu na postojeća rešenja, predložene izmene predstavljaju korak unazad.

- Ako tekst amandmana na Ustav koji se odnose na javno tužilaštvo posmatramo u odnosu na očekivanja građana i javnosti da se uspostavi samostalno i odgovorno tužilaštvo, bojim se da su ponuđena rešenja sprint unazad - kaže Ilić.

Prema njegovim rečima, ideja sa ustavnim promenama je da se sudstvo i tužilaštvo oslobode političkog uticaja, i to pre svega kroz uticaj politike na izbor sudija i tužilaca.

- Umesto toga, dobili smo ponudu u vidu amandmana da se uticaj politike relocira, odnosno premesti, tako što ubuduće neće Skupština birati većinu tužilaca i zamenike tužilaca, već će to raditi budući Visoki savet tužilaca, koje će biti dominantno politički organ, imajući u vidu njegov sastav - kaže Ilić.

Prema Nacrtu ustavnih amandmana, predviđeno je da Visoki savet tužilaca ima 11 članova. Od tog broja četiri člana će biti iz redova tužilaca koje će birati kolege, pet istaknutih pravnika bira Narodna skupština, a deo ovog sastava su i vrhovni javni tužilac Srbije i ministar pravde.

- Iako se govori da su poštovani standardi iz regiona, ni u jednoj zemlji tužioci nisu manjina u tužilačkom savetu, zbog čega je ova odredba pretnja normalnom funkcionisanju tužilaca i svakom vidu samostalnosti - ocenjuje Ilić.

Zastrašivanje tužilaca

Kako kaže, u tekst su unete i odredbe koje po prirodi stvari nisu ustavna materija i koje, po njegovom uverenju, "mogu da posluže jedino zastrašivanju tužilaca".

- To je odredba koja govori o tome da svaki zamenik tužioca, po odluci vrhovnog tužioca i protivno svojoj volji, može da bude upućen u bilo koje tužilaštvo. Da li u situaciji, kada po odluci jednog čoveka, ma ko on bio, možete da budete upućeni da radite stotinama kilometara od svog prebivališta, uopšte može da se govori o tome da je tužilaštvo samostalan organ. Bolje zakonske garancije samostalnosti bi u tom slučaju imali državni službenici, od zamenika tužilaca - priča Ilić.

Brojne nepoznanice

Kako navodi, postoje i druge nepoznanice poput sadržine ustavnog zakona, koji je ranije bio osnov za "katastrofalni eksperiment nad pravosuđem, takozvani reizbor".

- Bilo bi dobro da se ovog puta javnost upozna sa tekstom ustavnog zakona, da se objasni da li će uslediti reizbor sudija i tužilaca ili skraćivanje njihovih mandata postojećim organima, budući da u pogledu reizbora i skraćivanja mandata organima postoje standardi i odluke Evropskog suda za ljudska prava - zaključuje Ilić.

Manje vidljiv, ali opasan uticaj na VSS

Zamerke na ustavne amandmane je na svom blogu izneo i sudija Apelacionog suda Miodrag Majić, koji za "Blic" navodi da ponuđena rešenja otvaraju razne mogućnosti.

- Do sada smo imali neskrivene kanale uticaja, od ministra pravde preko Skupštine Srbije, u sudijskim telima ali, pošto je to bilo kritikovano, bilo je nužno da se oni "pomere". Nažalost, pronađen je manje vidljiv, ali opasniji uticaj na VSS jer će se to telo ubuduće sastojati od sudija i "istaknutih stručnjaka" koje će birati skupštinska, dakle politička većina, što mogu da budu pravni eksperti te političke grupacije. Takođe, problematično je i to što predsednik tog tela ima glas veće vrednosti, tako da će sudije u njemu biti u manjini, a VSS postati telo vlasti i ljudi koji se biraju po nepoznatim kriterijumima - priča Majić.

Sudije manjina u sopstvenom telu

Prema aktuelnom predlogu, VSS će imati 10 umesto sadašnjih 11 članova, od kojih će 5 činiti sudije. Ostalih 5 predstavljaće "istaknuti pravnici" koje će birati Narodna skupština.

Kako sudija Majić navodi, iz redova ove "nesudske polovine" će biti biran i predsednik VSS. Drugim rečima, "ne samo da sudije više neće činiti većinu u sopstvenom telu, već ni predsednik ovog tela neće biti iz njihovih redova".

"Zlatni glas"

Međutim, predlog je predvideo da taj predsednik ima "zlatni glas" koji važi kao dva obična, tako da bi sudije, ukoliko se "istaknuti pravnici" udruže, uvek mogle da budu nadglasane.

Majić za "Blic" navodi da ovakva odredba praktično ne isključuje mogućnost da ponovo u ovom telu budu ministar pravde ili predsednik države, ukoliko su pravnici.

Pravosudna akademija i kriterijumi

Jedan od uslova za izbor sudija koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju biće i da je on okončao posebnu obuku u instituciji za obuku u pravosuđu osnovanoj zakonom, što je u slučaju Srbije Pravosudna akademija. Više od imena, prema Majićevim rečima, važnije je kako će selekcija kadrova za ovu akademiju izgledati.

- U pravosuđe će, ako ovako ostane, ulaziti isključivo ljudi koje će kroz vrata Akademije propuštati neki od političkih aparatčika, dovoljno zaslužnih da se na tim vratima nađu. Tako će se zapravo vršiti svojevrsna pre-selekcija sudija - piše Majić na svom blogu, i navodi za "Blic" da rezultati rada ove akademije nisu zavidni, da bi joj se poverio ovakav posao.

"Paljenje lampica"

Predloženja rešenja, kako ističe, daju mogućnosti za još drastičnije mešanje politike, "pod maskom povlačenja te iste politike iz pravosuđa".

Majić kaže da je jasno da ovakvi ustavni amandmani nisu gotova stvar, i da treba sačekati šta će reći Evropska unija, odnosno Venecijanska komisija.

Ako bude radila po kriterijumima kao i do sada, naročito u slučajevima mladih demokratija kakva je Srbija, Majić navodi da će joj se verovatno "upaliti lampice" i da će prepoznati nedostatke.

- Ne mogu da znam da li će se zarad nekih ustupaka u drugim sferama Srbiji progledati kroz prste u oblasti pravosuđa. Međutim, čak i da sutra uđemo u EU sa politički zavisnim pravosuđem, sve pada u vodu. Građani to moraju da znaju, jer će prvi put kada stanu pred to isto pravosuđe, bilo da su među onima koji su aplaudirali ovim predlozima ili ne, to osetiti na svojoj koži - zaključuje Majić.

Sudije same sebe biraju

Sa druge strane, u Ministarstvu pravde navode da Parlament više nema nikakvu ulogu u izboru sudija i javnih tužilaca.

- Predsednika Vrhovnog suda Srbije ubuduće bira isključivo VSS. Ukinut je i takozvani probni mandat, odnosno izbor sudija i zamenika javnih tužilaca na trogodišnji mandat, što je bila glavna primedba da se time potire nezavisnost sudija - rekla je za RTS ministarka pravde Nela Kuburović, koja je objasnila da ovog puta sudije same sebe biraju, i da Skupština više nema nikakvog uticaja kada je reč o predlaganju članova VSS iz reda sudija.

Standardi iz regiona

Ona je navela da se Ministarstvo pravde u izradi ustavnih amandmana rukovodilo "standardima koji postoje u zemljama u regionu i preporukama Venecijanske komisije".

Predložena rešenja kritikovao je Dragomir Milojević, predsednik VSS, koji navodi da su ona korak unazad u odnosu na dosadašnja. I njega brine sastav VSS.

Izvor: Blic, autorka: Lana Gedošević

Poslednje vesti

Veliki broj odredbi ustavnih amandmana u koliziji sa preporukama iz Evrope, pokazuje analiza Udruženja tužilaca Srbije: Tužioci nezadovoljni nacrtom Ustava Veliki broj odredbi ustavnih amandmana u koliziji sa preporukama iz Evrope, pokazuje analiza Udruženja tužilaca Srbije: Tužioci nezadovoljni... Najveći broj odredbi Nacrta ustavnih amandmana, koje se tiču budućeg ustavnog položaja tužilaca, u sukobu su sa mišljenjem Venecijanske komisije... More detail
UTS povodom saopštenja Ministarstva pravde: Nije potrebna brza, već dobra reforma UTS povodom saopštenja Ministarstva pravde: Nije potrebna brza, već dobra reforma Povodom saopštenja Ministarstva pravde od 03.10.2018. godine pod naslovom "Ubrzati reformu pravosuđa i izmenu Ustava u oblasti pravosuđa" koji se ticao... More detail
Izveštaj o stepenu saglasnosti nacrta amandmana sa Ustavom Republike Srbije, mišljenjima tela SE i Akcionim planom za Poglavlje 23 Izveštaj o stepenu saglasnosti nacrta amandmana sa Ustavom Republike Srbije, mišljenjima tela SE i Akcionim planom za Poglavlje 23 Amandman XIX Javna tužilaštva St.1. nije u skladu sa CCPE od 17 do 23. Koji se odnose na pojmove samostalnosti i nezavisnosti javnog tužilaštva. More detail
UTSUdruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca je profesionalna, nevladina organizacija, koja za cilj ima afirmaciju i zaštitu položaja i ugleda nosilaca javnotužilačke funkcije i postizanje pravne sigurnosti, samostalnosti i nezavisnosti javnog tužilaštva.

Newsletter

Prijavite se za bilten Udruženja tužilaca Srbije