Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije

Udruženje tužilaca Srbije

Vi ste ovde: Početna Aktivnosti Vesti Goran Ilić i Nenad Stefanović za Al Džaziru: Amandmani sa ciljem dodatne politizacije tužilaštva u Srbiji

Goran Ilić i Nenad Stefanović za Al Džaziru: Amandmani sa ciljem dodatne politizacije tužilaštva u Srbiji

Goran Ilić i Nenad Stefanović za Al Džaziru: Amandmani sa ciljem dodatne politizacije tužilaštva u SrbijiPredlog u suprotnosti sa evropskim standardima, ali i sa Strategijom za pravosuđe 2013.- 2018. i Akcionim planom za Poglavlje 23 koji je usvojila vlada Srbije u vreme dok je Aleksandar Vučić bio premijer.

Venecijanska komisija odlučuje o amandmanima na Ustav Srbije

Posljednji prijedlog za promjenu najvišeg pravnog akta u oblasti pravosuđa, umjesto pomirenja, produbio sukob većeg dijela struke i Ministarstva pravde.

Poziv Evropske komisije, objavljen u najnovijem izveštaju za Srbiju, da vlasti i sve zainteresovane strane uđu u široku i konstruktivnu raspravu o ustavnim amandmanima koji se odnose na pravosuđe, stiže u trenutku kada je praktično obnovljen sukob na relaciji Ministarstvo pravde i reprezentativna strukovna udruženja povodom najnovije verzije predloga izmena Ustava.

Iako je Ministarstvo pravde, posle prve objavljene radne verzije ustavnih amandmana, usvojilo neke primedbe strukovnih udruženja, ni sudije ni tužioci nisu zadovoljni novom verzijom, koja je već prosleđena na mišljenje Venecijanskoj komisiji, ocenjujući je kao korak unazad.

Tako, recimo, Nenad Stefanović iz Udruženja tužilaca Srbije za Al Jazeeru kaže da je poslednjom verzijom ustavnih amandmana praktično obesmišljeno postojanje Visokog saveta tužilaca (VST).

“Prema novom predlogu tužioci će biti manjina u tom telu. Imaće četiri svoja predstavnika, dok će sedam članova birati Skupština Srbije. Među tih sedam su pet istaknutih pravnika, ministar pravde i vrhovni tužilac. Dakle, većinu članova VST bira vladajuća većina u skupštini, a potom takav tužilački savet toj istoj skupštini predlaže kandidate za izbor i razrešenje javnih tužilaca, a skupština ih bira. Tako je zapravo stvorena dupla politička kontrola nad tužilaštvom, a Visoki savet tužilaštva praktično pretvoren u “radno telo” skupštine”, objašnjava Stefanović.

Relociran politički uticaj

Prema njegovim rečima, iako je jedan od razloga ulaska u reformu ustava bio da se tužilaštvu poveća autonomija, a smanji politički uticaj, predloženim propisima politički uticaj je, kaže, samo relociran.

“Po važećim propisima, Vlada Srbije predlaže tužioce, a izmenama će taj zadatak praktično biti poveren vladajućoj većini u skupštini”, kaže Stefanović.

Ovakve odredbe su, prema njegovim rečima, u suprotnosti sa evropskim standardima, ali i sa Strategijom za pravosuđe 2013.- 2018. i Akcionim planom za Poglavlje 23 koji je usvojila vlada Srbije u vreme dok je Aleksandar Vučić bio premijer.

“Osim toga, ovakvo rešenje da su tužioci u manjini u Visokom savetu tužilaca ne postoji nigde u regionu. U Hrvatskoj, Makedoniji i Crnoj Gori predstavnici tužilaca u tužilačkom savetu su u većini, dok u BiH imamo pravosudni savet sa 15 članova gde većinu čine sudije i tužioci”, navodi Stefanović.

Primedbe na predloženi sastav Visokog saveta sudstva imaju i u Društvu sudija Srbije.

“Predloženim amandmanima Visoki savet sudstva (VSS) se, od tela sudske uprave, čija je svrha da bude tampon zona između politike i sudstva i da štiti sudije i sudove od uticaja politike, pretvara u jedno radno telo skupštine. Naime, od deset članova, polovinu bira skupština, na predlog svog odbora za pravosuđe, što znači da sudije nemaju veći u tom telu”, kaže predsednica Društva sudija Dragana Boljević.

“Nigdje tužilaštvo nije potpuni odvojeno od države”

Iz Ministarstva pravde odgovaraju da su predloženi sastavi  VSS i VST, kao i i način izbora njihovih članova u skladu sa standardima Venecijanske komisije, a koji jačaju nezavisnost sudstva i samostalnost tužilaca. Navode i da je potrebno praviti jasnu razliku između sudijske nezavisnosti i tužilačke samostalnosti.

„Osnovna uloga države jeste da goni počionioce krivičnih dela, a mehanizam za to je upravo javno tužilaštvo“, kažu u Ministarstvu pravde i dodaju da ne postoji „maltene nijedna država u Evropi gde je tužilaštvo u potpunosti odvojeno od države. U velikom broju zemalja, ministar pravde je ujedno i vrhovni tužilac, a takođe i samostalno bira tužioce“.

Kada je reč o izboru članova VSS, Dragana Boljević upozorava i da se može desiti da o tih pet članova VSS na kraju odluče samo tri čoveka iz Komisije u kojoj sede predsednik Narodne skupštine, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda Srbije (koga bira VSS), Vrhovni javni tužilac i Zaštitnik građana (koje bira Narodna skupština). Naime, ako u prvom krugu glasanja Narodna skupština većinom od tri petine svih poslanika ne izabere svih pet članova VSS, ostali se biraju glasovima pet devetina svih poslanika, a ukoliko ni to ne uspe, onda će ih izabrati većina u pomenutoj petočlanoj komisiji.

Iz Ministarstva pravde poručuju da je takav mehanizam izbora osmišljen kako bi se onemogućilo da dođe do situacije u kojoj se ne mogu izabrati članovi saveta i blokade u radu tog tela.

Kome prestaje mandat, a kome ne

Uz Nacrt ustavnih amandmana objavljen je i radni tekst ustavnog zakona koji nedvosmisleno pokazuje da nema govora o reizboru sudija i javnih tužilaca čime su pojedinci tokom javne rasprave pokušavali da dezavuišu javnost, navode u Ministarstvu pravde.

Međutim, Nact Ustavnog zakona predviđa i prestanak mandata sadašnjim članovima Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, po konstituisanju novih sastava ovih tela u skladu sa novim propisima.

Nenad Stefanović iz Udruženja tužilaca smatra da je to nelogično, budući da prestanak mandata nije predviđen za tužioce ili predsednike sudova i sudije.

“Mi smo protiv toga da bilo kome bude skraćen mandat. A u ovom slučaju, postoji bojazan da se ide na ovo rešenje jer su najveće kritike predloga ustavne reforme došle upravo iz Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca”, kaže Stefanović.

U Društvu sudija opet, tvrde da postoji i opasnost čestog raspuštanja Visokog saveta sudstva. Ako ne može da se donese neka odluka u roku od 30 dana od prvog odlučivanja, jer nema većine, članovima VSS prestaje mandat. S obzirom da je paran broj članova i da pet bira skupština, a pet sudije, lako se se može desiti da nema većine za odluku, navodi Boljević, što teoretski znači da bi svako malo moglo da dođe do raspuštanja tog tela, zaduženog, između ostalog za izbor i razrešenje predsednika Vrhovnog suda Srbije i predsednika ostalih sudova, izbor sudija i sudija porotnika, vrednovanje rada sudija.

Sporni kriterijumi za istaknute pravnike

Međutim, iz Ministarstva pravde odgovaraju da do raspuštanja VSS može doći samo ako u određenim situacijama, koje će biti propisane zakonom (dakle, ne svim), to telo ne donese odluku. Navode da su se na takvo rešenje odlučili jer su određene države, koje imaju isti ili sličan sastav ovog tela, došle u situaciju da savet ne donese odluke koje su od velike važnosti za rad pravosuđa.

Prvobitnom verzijom teksta ustavnih amandmana takođe je bilo predviđeno da VSS ima 10 članova, pet koje bi birale sudije i pet istaknutih pravnika koje bi birala skupština, s tim što bi se predsednik tog tela birao upravo iz redova istaknutih pravnika i imao bi “zlatni glas”, koji bi presuđivao u slučaju da bude nerešeno prilikom glasanja. Ipak, i tom i najnovijom verzijom, iz VSS su izbačeni direktni predstavnici vlasti – ministar pravde i predsednik skupštinskog odbora za pravosuđe.

Predlog Visokog saveta sudstva nakon prve verzije amandmana bio je da to telo ima 11 članova, od kojih sedam sudija koje bi birale sudije i četiri diplomirana pravnika koja bi birala Narodna skupština. Od ta četiri, dva bi bila iz reda univerzitetskih profesora prava na predlog akademske zajednice, a druga dva bi predlagao odbora za pravosuđe skupštine Srbije posle okončanog javnog konkursa.

Sastav tužilačkog i sudijskog saveta nisu i jedine primedbe strukovnih udruženja na novi predlog ustavnih amandmana. I dalje su sporni, tvrde, i kriterijumi za istaknute pravnike koji bi parlament birao u sastav Visokog saveta tužilaca i Visokog saveta sudstva. A kriterijum je da neko mora da ima položen pravosudni ispit, deset godina radnog iskustva u pravnoj oblasti iz nadležnosti Visokog saveta tužilaca ili sudstva, koji se dokazao stručnim radom i uživa lični ugled.

“Ali se postavlja pitanje ko će to utvrđivati i na koji način. Šta će se računati u tih deset godina? Može neko, recimo, da radi kao pravnik pet godina u Železnicama i da tu stekne neko radno iskustvo, a posle narednih pet provede u sudu kao neki pravosudni savetnik. I da onda bude proglašen istaknutim pravnikom”, upozorava Nenad Stefanović iz Udruženja tužilaca, navodeći da bi ta materija trebalo da bude regulisana zakonski, a ne ustavom.

Iz nevladinog sektora su još upozorili da po ovim kriterijumima profesori prava na univerzitetima ne bi mogli da budu kandidati za savete tužilaca i sudija, jer nemaju položen pravosudni ispit.

Pravosudna akademija bira sudije

Ministarstvo pravde, međutim, odgovara da će svi detalji o „istaknutim pravnicima“ biti dodatno definisani pratećim zakonima.

Dragana Boljević dodaje i da je problematično to što je predviđeno da oni koji se prvi put biraju za sudiju mogu biti izabrani samo ako su završili obuku u instituciji za obuku u pravosuđu, a to je trenutno samo Pravosudna akademija.

“To znači da će Pravosudna akademija, koja nema garancije nezavisnosti i koja je i pod formalnim i faktičkim uticajem Ministarstva pravde, zapravo već selekcijom polaznika, unapred odlučivati ko će biti sudija, a Visoki savet koji formalno bira sudije, ovim postaje samo neka vrsta protočnog bojlera, jer će birati već probrane kandidate akademije”, navodi predsednica Društva sudija.

VSS smatra da je ovakvo rešenje suprotno tački 17. Kijevskih preporuka o nezavisnosti pravosuđa, kojima se preporučuje da pristup sudijskom zvanju treba da imaju „ne samo mladi pravnici sa posebnom obukom nego i pravnici sa značajnim iskustvom koje su stekli radeći u pravnoj profesiji“.

Takođe, Visoki savet sudstva smatra i da odredba da sudija može biti razrešen zbog nestručnog vršenja sudijske funkcije ne treba da bude Ustavom definisani razlog za razrešenje sudije, obrazloživši da, osim što je ovakva formulacija neprecizna, nije ni u skladu sa međunarodnim dokumentima koji predviđaju da evaluacija sudijskog rada treba da bude u funkciji unapređenja njihovog rada i napredovanja u karijeri, a ne u funkciji kažnjavanja.

S druge strane, iako je odredba o razrešenju zbog nestručnog rada ostala, iz Ministarstva pravde navode da je na predlog struke izbrisan deo člana da ministar nadležan za pravosuđe može da pokrene disciplinski postupak protiv sudije i postupak za razrešenje.

Rasprava o ustavnim amandmanima svakako će se voditi i narednih meseci, ali je pitanje hoće li biti konstruktivna, kao što očekuje Evropska komisija, pogotovo ako se ima u vidu da je značajan broj predstavnika struke i civilnog sektora ranije već napuštao raspravu, nezadovoljni odnosom pojedinih predstavnika vlasti prema njima. Konačni sadržaj amandmana, po svemu sudeći, mogla bi da oblikuje Venecijanska komisija, budući da iz Ministarstva pravde poručuju da će poštovati preporuke Venecijanske komisije koje budu dostavljene na prosleđeni tekst.

Kuburović: Tekst upućen Venecijanskoj komisiji pretrpio ozbiljne promjene

Čeka se mišljenje Vencijanske komisije o nacrtu ustavnih amandmana u oblasti pravosuđa u Srbiji.

Radnom verzijom, koju je komisiji uputilo Ministarstvo pravde, nisu zadovoljna udruženja sudaca, tužilaca i veći dio stručnjaka.

Smatraju da predložene izmjene vode još većoj politizaciji pravosuđa.

Takve primjedbe ministrica pravde smatra neosnovanim.

Izvor: Al jazeera

Poslednje vesti

Ilić: Predlozi ne eliminišu uticaj politike na pravosuđe Ilić: Predlozi ne eliminišu uticaj politike na pravosuđe Ministarka pravde kazala da veruje da je politizacija pravosuđa potpuno isključena jer je izvršna vlast, prema njenoj oceni, potpuno eliminisana iz... More detail
Vlast i struka suprotno o ustavnim amandmanima o pravosuđu Vlast i struka suprotno o ustavnim amandmanima o pravosuđu Inicijativu za promenu dela Ustava o pravosuđu Vlada će u Skupštinu uputiti narednih dana, najkasnije početkom oktobra, najavljuje ministarka pravde... More detail
Struka i Vlada i dalje različito o ustavnim amandmanima (VIDEO) Struka i Vlada i dalje različito o ustavnim amandmanima (VIDEO) Posle godinu i po dana rasprave, mišljenja Venecijanske komisije i usaglašavanja teksta ustavnih amandmana o pravosuđu, Ministarstvo pravde uverava... More detail
UTSUdruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca je profesionalna, nevladina organizacija, koja za cilj ima afirmaciju i zaštitu položaja i ugleda nosilaca javnotužilačke funkcije i postizanje pravne sigurnosti, samostalnosti i nezavisnosti javnog tužilaštva.

Newsletter

Prijavite se za bilten Udruženja tužilaca Srbije