Paragrafi po meri bogatih - Zakon o krivičnom postupku: Tužioci, sudije, advokati nezadovoljni

Pola godine od stupanja na snagu Zakona o krivičnom postupku svi se slažu u jednom - treba ga menjati. Čak pedeset članova suprotno je Ustavu. Umesto da ubrza postupke, znatno ih je i usporio i poskupeo

Za nešto više od pola godine, koliko je na snazi novi Zakonik o krivičnom postupku kojim je u Srbiju uvedena famozna tužilačka istraga, nema institucije koja je zadovoljna.

Primedbe imaju bukvalno svi - od tužilaca, preko policije, stranaka i njihovih advokata, do sudija i Ministarstva pravde. Umesto da se ubrzaju postupci, što je bila poenta, oni su se iz mnogo razloga usporili. Zamenika javnih tužilaca i pomoćnog osoblja nema dovoljno, fale im kancelarije, sudije se ne snalaze...

Kako nam je potvrđeno u Advokatskoj komori Srbije, više od 90 odsto sudija ponaša se kao da ZKP i ne postoji, pa vode postupak i ispituju svedoke po sat vremena, mada bi to trebalo da rade stranke - tužilaštvo i zastupnici okrivljenih. Takođe kažu da su pronašli čak 50 članova zakona koji su najdirektnije u koliziji sa Ustavom, pa će se naći pred Ustavnim sudom.

ZKP ima toliko rupa i mana da je komisija koju je država formirala za praćenje njegove primene posle samo tri meseca konstatovala da ga treba menjati! Kako doslovce stoji u njenom izveštaju: „Komisija je zaključila da ZKP treba da pretrpi promene, ali bez napuštanja koncepta „tužilačke istrage“. Komisija ne može preporučiti ministru da li to treba da bude samo u formi izmena i dopuna ili treba menjati ceo Zakonik.“

- U praksi se pokazao veći broj problema vezanih za primenu ZKP osim onih koje je stručna javnost već apostrofirala, kao što su neustavnost pojedinih normi, pravne praznine i međusobna kontradiktornost nekih odredbi - kaže Goran Ilić, predsednik Udruženja javnih tužilaca.

OGRANIČENJE POLICIJI

Komisija navodi da odnos policije i tužioca nije zadovoljavajuće rešen. Naime, organi gonjenja stižu prvi do informacija i na mesto događaja, i od njihove obučenosti da prikupe relevantne tragove koji se kasnije neće moći prikupiti, zavisi rad i tužioca, i veštaka i samog suda. Komisija sugeriše da pripadnik policije bez tužioca može da preduzme samo one radnje koje ne mogu trpeti odlaganje, ali ne i druge da se ne bi rodila sumnja u njegovu nepristrasnost (i da podmeće dokaze).

Po njemu, jedan od najvećih problema je nedostatak resursa. Na tužilaštva su prenete mnogobrojne nadležnosti, ali je broj tužilaca povećan simbolično. Na primer, u Novom Pazaru i Sjenici ima 11 sudija krivičara i samo šest zamenika javnih tužilaca. Ako bi sve sudije zakazale ročišta u isto vreme, na pola njih zamenici tužilaca ne bi mogli da dođu. A ne bi bilo ni slobodnih zamenika za predistražne postupke i istragu!

- Jedan broj istražnih sudija mogao bi da pređe u tužioce, ali to po našem sistemu nije moguće, jer je za prelazak potreban izbor. Mandat bi im u početku bio samo tri godine, pa retko ko želi da menja posao. Prema podacima koje je novosadsko tužilaštvo dostavilo Republičkom javnom tužilaštvu, jedan zamenik tužioca u ovom gradu ima 2.700 predmeta. Ako to uporedimo s brojem dana u godini i prosečnim brojem radnji po predmetu, ispada da tužiocu ostaje samo 10 minuta za pripremu ili preduzimanje pojedinačnih radnji - upozorava Ilić.

Pošto nema ustaljene sudske prakse koja bi dala odgovore na određena pitanja, dešava se da u sličnim ili istim situacijama sudovi postupaju različito, što ugrožava pravnu sigurnost građana. Posebno pitanje je efikasnost pravosuđa. Zakon je donet da bi se u što kraćem roku donosile pravilne odluke, a sada se u mnogim situacijama dešava upravo obrnuto. Ilić napominje i da su troškovi povećani jer je proširen krug lica za koje je uvedena obavezna odbrana, a tu su i novi pravni instituti koji poskupljuju postupak.

- Na sednici Komisije za praćenje primene ZKP mogli su se čuti ne baš usamljeni glasovi da treba menjati koncept postupka. Posebno kad je u pitanju stranački postupak, koji je sada prenaglašen. Posledica je da oni koji su bogatiji neretko imaju bolje šanse za uspeh jer mogu da angažuju bolje advokata, veštake i druge vrste stručne podrške.

Komisija za praćenje primene ZKP posebno zamera to što se u novom krivičnom postupku odstupa od načela utvrđivanja istine, jer sada sud može da da nalog stranci da predloži dopunske dokaze ili izuzetno sam odredi da se oni izvedu samo ako su već izvedeni dokazi protivrečni ili nejasni. Ovo rešenje, konstatuje Komisija, odudara od naše pravne tradicije i unosi nemir i nesigurnost kod sudija, jer su im vezane ruke da bilo šta učine. Oni moraju da donesu odluku na osnovu dokaza koje su im pružili tužilac i okrivljeni iako nisu uvereni! Komisija smatra da i pored toga što je teret dokazivanja optužbe na javnom tužiocu, sud može da izvede dokaze kojima se utvrđuju istinite činjenice ako ih nisu izvele stranke ili ako su nejasni i protivrečni.

Druga osnovna zamerka je postojanje pripremnog ročišta i nemogućnost suda da se suprotstavi strankama da to ročište izvrgnu ruglu. Zamisao zakonodavca bila je da se na ovom ročištu tačno utvrdi koje dokaze nudi tužilac i odbrana kao nesporne, pa ih na glavnom pretresu ne treba ponovo izvoditi. Time bi se ubrzao proces, jer bi se na glavnom pretresu izvodili samo sporni dokazi. U praksi se, prema tvrdnjama sudija i tužilaca, često dešava da odbrana ono što je izneto u optužnom aktu osporava od A do Š. Umesto da se ubrza proces, on se usporava.

Stručnjaci koje je angažovala država takođe smatraju da treba dati veću ulogu predsedniku veća i omogućiti da optuženom postavlja pitanja koja doprinose razjašnjenju stvari, nakon što tužilac ili branilac završe svoj deo, a radi reafirmisanja načela istinitosti.

Ovome se protivi Advokatska komora Srbije, u kojoj konstatuju da proces može voditi ili sudija, ili da on bude nepristrasan posmatrač, a da postupak vode stranke - tužilac i odbrana. Miks jednog i drugog nije dobar, jer tako advokati protiv sebe dobijaju dva protivnika - i sudiju i tužioca. A u sudnicama se dana neretko dešava baš to.

GRAĐANIMA MANJE PRAVA

U Advokatskoj komori tvrde da više nema jednakosti oružja među strankama. Tužilac ima mnogo više ovlašćenja, a građani manje prava nego po starom zakonu. Navode i nedavno hapšenje dvojice sudija na KiM zbog uticaja na svedoke. Kako kažu, zakon je dao mogućnost odbrani da vodi sopstvenu istragu i prikuplja dokaze, pa je praktično prepušteno volji tužioca da li će neki razgovor sa svedocima oceniti kao pitisak na njih i advokata strpati u zatvor!

-Okrivljeni gotovo da je lišen svih prava - nema pravo da se žali, prigovara, ističe nove dokaze. Ranije je kod izricanja mere društveno korisnog rada ili nagodbe da uplati za kaznu novac humanitarnoj organizaciji (načelo oportuniteta) traženo njegovo mišljenje. Sada ono nikog ne zanima - kažu u Komori.

Izvor: Novosti, autor: V. Crnjanski Spasojević