Izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije o reformi pravosuđa

Savet za borbu protiv korupcije dostavio je Vladi Republike Srbije Izveštaj o reformi pravosuđa 17. aprila 2014. godine.

Izveštaj se bavi analizom stanja u srpskom pravosuđu, pritiscima na sudije i tužioce, nepostojanjem nezavisnosti sudova i samostalnosti tužilaštva, mešanjem izvršne vlasti u rad pravosudnih institucija, nepravilnostima u radu Visokog saveta sudstva, Državnog veća tužilaca, neadekvatnom uvođenju institucije Pravosudne akademije i drugim spornim delovima reforme pravosuđa.

Izveštaj se odnosi na period od izrade prvog izveštaja154.72 KB (april 2012. godine) do danas.

Nezavisnost sudova i sudija, i samostalnost tužilaštava i tužilaca su samo deklarativne. U toku prethodne dve godine u odnosu na nezavisnost pravosuđa stanje je pogoršano jer su uočena veća mešanja izvršne vlasti u rad pravosudnih institucija. Nosioci pravosudnih funkcija nemaju garancije protiv spoljnih pritisaka od izvršne i zakonodavne vlasti, kao ni protiv unutrašnjih pritisaka od strane predsednika sudova, javnih tužilaca i stranaka.

Sporni su sastav i način izbor članova Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, neblagovremen izbor predsednika sudova i rad sudija i tužilaca u Ministarstvu pravde i državne uprave.

U izveštaju je ukazano i na pogoršano materijalno stanje pravosuđa što je posledica neprebacivanja svih finansijskih nadležnosti pravosudne uprave na Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca. Nakon vraćanja neizabranih sudija i tužilaca u prvoj reformi evidentan je nedostatak smeštajnog kapaciteta. Veliki problem su i niske zarade zaposlenih u pravosuđu, posebno kada je reč o državnim službenicima.

Pravosudna akademija još uvek nije odgovorila svojim zadacima. Napravljene su veoma ozbiljne greške u odnosu na kvalitet početne obuke. Pre obuke nisu doneta odgovarajuća podzakonska akta kojima je trebalo regulisati pitanje merila i kriterijuma za izbor mentora, članova Komisija, predavača i ostalih lica ovlašćenih za rad sa polaznicima početne obuke, zbog čega postoji velika sumnja u kvalitet izvršene obuke. Prve generacije polaznika Pravosudne akademije su i pored ovakvih propusta prioritetno birani za sudije i tužioce, i to na osnovu zakonskih odredbi za koje je Ustavni sud utvrdio da su neustavne.

Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca nisu valjano sproveli reizbor niti su blagovremeno doneli pravilnike na osnovu kojih se može kvalitetno oceniti rad sudija i tužilaca, nisu izradili analizu iz koje se mogu uvideti greške, nisu pokazali spremnost da štite nezavisnost i samostalnost sudova i sudija i samostalnost tužilaštva, kao i da kvalitetno ispitaju prethodni rad nosilaca pravosudnih funkcija. Za ove, ali i druge povrede, članovi navedenih tela nisu odgovarali.

Broj predmeta u radu je uvećan u odnosu na stanje pre reforme. Kada je reč o starim predmetima (predmeti gde postupak traje duže od dve godine) figurira cifra od preko tri miliona predmeta. Sudije i tužioci su neravnomerno opterećeni u različitim delovima Srbije, a najlošija situacija je u Beogradu.

Savet je u izveštaju ukazao na upadljiva odstupanja sudske prakse četiri apelaciona suda.

Probleme u pravosuđu su propoznali i građani jer istraživanja pokazuju izuzetno negativnu percepciju efikasnosti i nezavisnosti pravosuđa, što je lošije nego u ranijem periodu.

Izveštaj o reformi pravosuđa možete preuzeti OVDE291.52 KB.