„Politika” došla u posed zapisnika iz 2009. koji potvrđuju da su kandidati za tužioce diskriminisani na različite načine i da je na odluke o dostojnosti uticala tajna policija
Ono što se govorkalo i šaputalo još 2009. godine, kada je izvršen reizbor tužilaca, sada je definitivno potvrđeno: reizbor nije obavljen po zakonu, a kriterijumi na osnovu kojih su tužioci birani ni sada, četiri godine kasnije, nisu jasni.
O podobnosti tužilaca ipak se pitala tajna policija, što znači da su podaci o više stotina važnih državnih službenika na veoma odgovornim mestima u pravosuđu dobijani „tajnim kanalima”.
Državno veće tužilaca (DVT) koje je bilo zaduženo za izbor koristilo je podatke Bezbednosnoinformativne agencije (BIA) da bi utvrdilo dostojnost kandidata koji su konkurisali na oglas za izbor za zamenike tužilaca.
To proizilazi iz zapisnika sa sednice Državnog veća tužilaca koje je za „Politiku” dostavilo Udruženje tužilaca Srbije. Tako se, na trećoj strani zapisnika sa desete redovne sednice DVT, održane 3. novembra 2009. godine, navodi da je član veća i tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević saopštio da je sa tadašnjim republičkim javnim tužiocem Slobodanom Radovanovićem „održao sastanak u BIA, na temu prikupljanja podataka o dostojnosti kandidata”.
Da su korišćene informacije tajne policije priznala je i Snežana Malović, tadašnja ministarka pravde, koja se po položaju nalazila na čelu Državnog veća tužilaca. Gostujući u emisiji na TV B 92 rekla je da je „po određenim zahtevima tužilaštvo ministarstvu dostavljalo potrebne informacije o tome gde su pokrenuti zahtevi za sprovođenje istrage, optužnice ili istražne radnje protiv kandidata”.
– Mi smo to koristili u našem radu – rekla je tada Malovićeva.
Nedugo pošto je „procurela” informacija iz zapisnika sa pomenute sednice DVT, svaku mogućnost zloupotreba opovrgao je zaštitnik građana Saša Janković. On je 3. februara 2010. godine, posle posete BIA i razgovora sa njenim tadašnjim direktorom Sašom Vukadinovićem, rekao da je od prvog čoveka te službe dobio informaciju da agencija, „niti jednim svojim aktom, činom, radnjom ili bilo kojim drugim delom iz svoje nadležnosti nije učestvovala u izboru tužilaca”.
Podržao ga je i poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, koji je tvrdio da „tema sastanka u BIA nije imala nikakve veze sa izborom tužilaca, već se odnosila na predmet redovnih aktivnosti BIA i tužilaštva”.
U Udruženju tužilaca ne sumnjaju da su Janković i Šabić u okviru svojih nadležnosti brižljivo pregledali dokumentaciju i upisnike BIA, ali kažu: „Malo je verovatno da će neka tajna služba, kada čini nešto što je protivpravno, o tome da sastavlja dokumentaciju ili da tako nešto evidentira kroz upisnike.”
Evo još primera kako se radilo u DVT. Članovi ovog tela su na 13. redovnoj sednici, održanoj 2009. godine, jednoglasno prihvatili „načelni stav da se za javne tužioce predlažu kandidati koji ne potiču iz sredine u kojoj se nalazi tužilaštvo, kako bi se otklonio svaki mogući privatni ili profesionalni uticaj manjih sredina na njihov rad (rodbina, policija i sl.)”. Istovremeno je jednoglasno prihvaćeno da se ovaj princip ne odnosi na veće gradove kao što su Beograd i Novi Sad, kao i na „još neke gradove gde ima određenih specifičnosti”.
Na sednici DVT održanoj 1. decembra 2009. godine (14. po redu) ponovo je, kako se navodi u zapisniku, pokrenuto pitanje izbora za zamenike tužilaca onih kandidata čiji su bračni drugovi ili roditelji advokati, na području na kom su konkurisali. Tadašnja ministarka Snežana Malović, istakla je da se za izbor zamenika javnih tužilaca ne predlažu kandidati čiji su uži članovi porodice advokati.
Saša Ivanić, član DVT, suprotstavio se ovakvom ministarkinom stavu, navodeći da će time neki kandidati biti znatno oštećeni, ali je prevagnuo stav Vladimira Vukčevića da bi ovo vratilo poverenje u institucije. Zagovarao je i da Visoki savet sudstva zauzme isti stav prilikom izbora sudija.
Ovaj deo zapisnika potvrđuje da je Državno veće tužilaca na nedozvoljen način diskriminisalo kandidate za tužioce na osnovu toga ko su im bračni drugovi.
——————————————————————————–
Rekla-kazala podaci
Iz zapisnika koje je „Politici” na uvid dalo Udruženje tužilaca jasno proističe da je Državno veće donelo odluku da se od BIA zatraže podaci o zamenicima javnih tužilaca.
Nema dokaza da odluka nije provedena u delo, a to znači da se postupalo suprotno članu 42. Ustava Srbije koji reguliše u koje svrhe se mogu prikupljati podaci o ličnosti. Ni tada, kao ni sada, propisi nisu dopuštali prikupljanje takvih podataka za zamenike javnih tužilaca u tužilaštvima opšte nadležnosti. Specijalni tužioci su izuzetak, ali oni 2009. nisu ni birani.
Naš izvor u Udruženju tužilaca kaže: „Zamislite situaciju u kojoj se na osnovu neproverenih, rekla-kazala podataka, odlučuje o profesionalnoj sudbini ljudi, a ti ljudi nemaju čak ni priliku da to saznaju, a kamoli da opovrgnu netačne podatke o sebi”.
(Izvor: Politika, autorka: Miroslava Derikonjić)
