Pravo na informisanje o stanju životne sredine je pravo koje je u pravnom sistemu Republike Srbije zajemčeno Ustavom, brojnim zakonima i drugim opštim pravnim aktima i potvrđenim međunarodnim ugovorima.
Šta kaže Ustav? Ustav Republike Srbije jemči svakom građaninu pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju. Propisuje da je svako, a posebno Republika Srbija i autonomna pokrajina, odgovoran za zaštitu životne sredine i da je svako dužan da čuva i poboljšava životnu sredinu.[1]
Šta kažu potvrđena i ratifikovana međunarodna dokumenta? Najznačajniji međunarodni dokument koji jemči pravo javnosti na dostupnost podataka o stanju životne sredine i pravo učešća u donošenju odluka u pitanjima koja se tiču životne sredine je tzv. „Arhuska konvencija“, odnosno Konvencija o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima koja se tiču zaštite životne sredine, usvojena u danskom gradu Arhusu 1998.godine od strane Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu, a u naš pravni sistem implemetirana Zakonom o potvrđivanju ove Konvencije.[2]
Šta kažu domaći „ekološki zakoni“? Ovo pravo je u našem pravnom sistemu dodatno razrađeno normama zakona koji regulišu životnu sredinu, odnosno tzv. „ekološkim zakonima“.
- Zakon o zaštiti životne sredine (sistemski zakon u ovoj oblasti) propisuje da svako ima pravo da bude obavešten o stanju životne sredine i da učestvuje u postupku donošenja odluka čije bi sprovođenje moglo da utiče na na životnu sredinu i da su podaci o stanju životne sredine javni.[3]
- Zakonom o vodama je propisano da javnost ima pravo na informacije o stanju voda i radu nadležnih državnih organa u oblasti voda, kao i uključenje u procese pripreme i donošenja planova upravljanja vodama i kontrole njihovog izvršenja.[4]
- Zakon o zaštiti od nejonizujućih zračenja propisuje informisanje stanovništva o zdravstvenim efektima izlaganja nejonizujućim zračenjima i merama zaštite i obaveštavanje o stepenu izloženosti nejonizujućim zračenjima u životnoj sredini.[5]
- Zakon o zaštiti vazduha propisuje pravo javnosti da bude informisana o prekoračenju zagađujućih materija u vazduhu koje predstavlja opasnost po zdravlje posebno osetljivih delova populacije. [6]Propisana je i obaveza Agencije za zaštitu životne sredine (i nadležnih organa AP i jedinica lokalne samouprave) da podatke o kvalitetu vazduha dobijene kontrolom kvaliteta vazduha iz državne i lokalne mreže učine dostupnim javnosti i objave u sredstvima javnog informisanja, elektronskim medijima i na svojim veb-stranicama.[7]
Iz iznetog se može zaključiti da su nadležni organi dužni da redovno i tačno obaveštavaju javnost o kvalitetu vode, vazduha i zemljišta i o stanju biljnog i životinjskog sveta i omoguće učešće javnosti u odlučivanju o pitanjima od značaja.
Pravo građana na informisanost o stanju životne sredine i na učestvovanje u donošenju odluka od značaja za životnu sredinu ima i krivičn pravnu zaštitu.
Šta kaže Krivični zakonik? Krivičnim zakonikom je propisano krivično delo „povreda prana na informisanje o stanju životne sredine“, [8] čime je ovim pravima data zaštita krivičnim pravom, kao granom prava kojom se štite samo najznačajnije društvene vrednosti i to samo kada ne mogu biti adekvatno zaštićene drugim granama kaznenog prava.
Radnju izvršenja krivičnog dela vrši lice koje „protivno propisima uskrati podatake ili daje neistinite podatake o stanju životne sredine i pojavama koji su neophodni za procenu opasnosti po životnu sredinu i preduzimanje mera zaštite života i zdravlja ljudi“. Smatram da je preciznije ukazati da se jedino uskraćivanje podataka može vršiti protivno propisima ili saglasno propisima, dok je davanje neistinitih podataka, samo po sebi, uvek protivno propisima. Uskraćivanje podataka se može sastojati u neiznošenju ili delimičnom neiznošenju podataka, dok su neistiniti podaci oni koji, u celini ili delimično, odudaraju od objektivne stvarnosti.
Izvršilac ovog krivičnog dela može biti bilo koje lice, ali se po prirodi stvari kao izvršilac najčešće pojavljuje službeno ili odgovorno lice u čiju nadležnost spada staranje o preduzimanju mera zaštite životne sredine. [9]U pogledu krivice, potrebno je da učinilac postupa sa umišljajem, što znači da je svestan svoje obaveze da daje blagovremene i tačne podatke o stanju životne sredine i da hoće ili pristaje da ih protivno propisima uskrati ili da ih daje neistinite.
Učinilac ovog krivičnog dela se kažnjava novčanom kaznom ili kaznom zatvora do jedne godine, a krivično gonjenje preduzima nadležno osnovno javno tužilaštvo, po službenoj dužnosti.
Šta predviđa Konvencija Saveta Evrope o krivičnopravnoj zaštiti životne sredine? Konvencija Saveta Evrope o krivičnopravnoj zaštiti životne sredine, usvojena 1998.godine, još uvek nije ratifikovana u našem pravnom sistemu.
Ona uvodi jednu važnu novinu jer, pored kazne zatvora i novčane kazne, uvodi i sankciju „vraćanje životne sredine u prvobitno stanje“. Na ovaj način bi se omogućilo angažovanje učinioca krivičnog dela da preduzme mere kako bi se obnovili oštećeni ili ugroženi delovi životne sredine.
Ratifikacija ove Konvencije Saveta Evrope bila bi, baš zbog ove mogućnosti, izuzetno korisna.
——————
[1] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS“ br. 98/2006), član 74
[2] Zakon o potvrđivanju Konvencijе o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima koja se tiču zaštite životne sredine („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori“ br. 38/2009)
[3] Zakon o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS“ br. 135/2004 , 36/2009, 36/2009, 72/2009, 43/2011, 14/2016, 76/2018, 95/2018 i 95/2018), član 9, tačka 10
[4] Zakon o vodama („Službeni glasnik RS“ br. 30/2010 , 93/2012, 101/2016, 95/2018 i 95/2018), član 27, tačka 7
[5] Zakon o zaštiti od nejonizujućih zračenja („Službeni glasnik RS“ br. 36/2009) član 4, tačka 12
[6] Zakon o zaštiti vazduha („Službeni glasnik RS“ br. 36/2009, 10/2013 i 26/2021), član 3, tačka 17
[7] Isto , član 17, stav 1 i stav 2
[8] Krivični zakonik Republike Srbije („Službeni glasnik RS“ 85/2005, 88/2005, 107/2005, 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019), član 268
[9] Ljubiša Lazarević, Komentar Krivičnog zakonka Republike Srbije, Savremena administracija, 2006, Beograd, strana 694
Vladimir Bošković, zamenik javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Užicu
