Izgradnja mini hidro-elektrane (MHE) Ravni u istoimenom zlatiborskom selu na reci Prištavici rezultovala je podizanjem dve krivične prijave za oštećenje životne sredine i za prevaru u obavljanju privredne delatnosti. Podnelo ih je udruženje Građanska čitaonica Libergraf iz Užica na osnovu prikupljene dokumentacije o izgradnji tog objekta i uočenih brojnih nepravilnosti.
U prvoj krivičnoj prijavi podnetoj Osnovnom javnom tužilaštvu u Užicu protiv preduzeća MHE Ravni DOO navodi se da je taj investitor izazvao oštećenje životne sredine na širem prostoru reke Prištavice, tako što je devastirao rečno korito i narušio prirodni ambijent, uništavajući floru i faunu, što je za posledicu imalo nestanak živog sveta iz reke Prištavice.
U drugoj krivičnoj prijavi navodi se postoji osnovana sumnja da je MHE Ravni DOO izvršilo krivično delo prevara u obavljanju privredne delatnosti iz člana 223. stav 1. Кrivičnog zakonika. Navodi se da je ovo privredno društvo to delo izvršilo u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist lažnim prikazivanjem i prikrivanjem činjenica, čime je doveo u zabludu Gradsku upravu za urbanizam, izgradnju i imovinsko-pravne poslove, Odeljenje za sprovođenje planova i izgradnju Grada Užica. Investitor je ovaj državni organ naveo da izda rešenje kojim se menja pravosnažno rešenje o građevinskoj dozvoli a koje je suprotno Vodnim uslovima izdatim od strane JVP Srbijavode.
Reka Prištavica protiče kroz teritoriju Opštine Čajetina u kojoj i izvire, kao i kroz teritoriju Grada Užice. Ova reka je kanjonskog tipa i teško pristupačna. Evidentirana je kao riblje mrestilište rzavskih pastrmki. Sa Rzavom, i ostalim pritokama, trebalo bi da se stavi pod zaštitu kao Specijalni rezervat prirode Veliki Rzav. Ipak, i pored namere o zaštiti na toku kroz teritoriju Grada Užice izgrađene su dve MHE: MHE Vrane i MHE Ravni.
Predstavnici Libergrafa više puta su obišli teren gde je izgrađena MHE Ravni, a preko Centralne evidencije objedinjenih procedura (CEOP) došli su i do saznanja o tom objektu. Prilikom obilaska uočeni su agresivni radovi u koritu reke, devastirane obale, uklonjena vegetacija sa rečnih obala, postavljene cevi u koritu malih voda u kanjonskom delu.
Libergraf je ustanovio da se glavni propusti u vezi sa MHE Ravni tiču nepoštovanja Zakona o zaštiti prirode. Odredbe ovog zakona zabranjuju izvođenje bilo kakvih radova na prekopavanju korita, pregrađivanju reke i stvaranju negativnog uticaja koji može prouzrokovati smanjenje protoka vode u vodotocima u kojima borave zaštićene vrste.
U slučaju reke Prištavica, strogo zaštićene vrste su registrovane nakon početka gradnje, kada je Prirodno matematički fakultet Univerziteta u Kragujevcu, na zahtev Ekološkog pokreta Rzav, sproveo terensko istraživanje na osnovu koga je izrađen “Izveštaj o proceni uticaja MHE na biodiverzitet makrobeskičmenjaka i riba reka Vlasine, Jošanice, Prištavice i Gračanice”. U izveštaju se nalazi tabela sa navedenim zaštićenim i strogo zaštićenim ribljim vrstama (potočna mrena i potočna pastrmka) i njihovom tadašnjom brojnošću.
Odredbe Zakona o vodama i Vodoprivredna osnova zabranjuju bilo kakve radove u koritu reke stogodišnjih voda (koritu velikih voda), osim radova na sanaciji ili antierozivnim branama. JVP Srbijavode izdalo je investitoru MHE Ravni Vodne uslove, u kojima se navodi da se trasa cevovoda ne može projektovati i graditi duž toka reke u rečnom koritu za veliku vodu. Republički vodni inspektor je, nakon izvršenog inspekcijkog nadzora po prijavi Libergrafa, u svom zapisniku zabeležio da je u dužini od 78m cevovod postavljen u korito reke za malu vodu, što je u direktnoj suprotnosti sa izdatim Vodnim uslovima i odredbama Zakona o vodama.
Sve neregularnosti praktično su omogućene propustima koje je načinila Gradska uprava za urbanizam Grada Užica i izostankom izrade Plana detaljne regulacije za MHE Ravni. Kako u ovom slučaju nije rađen Plan detaljne regulacije, ostavljen je neogračen prostor za projektovanje trase cevovoda kao i za poziciju vodozahvata i mašinske zgrade. Ta “sloboda” investitora i projektanta ogleda se i u tome što je kroz dve izmene građevinske dozvole menjana trasa cevovoda kao i pozicija vodozahvata, kao i to da u idejnom rešenju iz 2015. priloženom uz prvobitne lokacijske uslove cevovod na jednom potezu ide levom obalom, da bi se u urbanističkom projektu premestio na desnu obalu reke.
MHE Ravni je primer kako je kroz prividno formalno zadovoljenje objedinjene procedure došlo do suštinskih propusta kojima je reka potpuno degradirana, a svaka pređašnja prirodna vrednost joj je ukinuta. Grad Užice na svom sajtu nema nijednu informaciju o MHE Ravni, i sve što se moglo saznati bilo je iz posrednih izvora ili uz poseban zahtev za pristup informacijama od javnog značaja. Vlasnici MHE Ravni su slovački državljani.
Vladan Sinđić, Izvršni direktor Građanske čitaonice “Libergraf” i ekološki aktivista
