U krivičnom zakonodavstvu Republike Srbije krivična dela koja se odnose na neovlašeno držanja opojnih droga određena su članom 246a Krivičnog zakonika. Ovim članom u stavu 1 predviđeno je da delo čini ko neovlašćeno drži u manjoj količini za sopstvenu upotrebu supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge, sa predviđenom novčanom kaznom ili kaznom zatvora do 3 godine, ali i mogućnošću da bude oslobođen od kazne, (u primeni od 11.09.2009. godine) dok je stavom 2 istog člana predviđeno neovlašćeno držanje u velikoj količini ovih supstanci ili preparata, sa zaprećenom kaznom zatvora od 3 do 10 godina (u primeni od 01.12.2019. godine). Čini se da je potreba za uvođenjem 2. stava nastala jer je u praksi, u nekim situacijama, bilo teško izvršiti razlikovanje, odnosno kvalifikaciju st. 1 u odnosu na krivično delo Neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz član 246 st. 1 KZ, kojim je propisano da se delo može izvršiti sa više alternativno određenih radnji i to neovlašćenom proizvodnjom, preradom, prodajom ili nuđenjem na prodaju ili kupovinom i držanjem ili prenošenjem radi prodaje, odnosno posredovanjem u prodaji ili kupovinom ili na drugi način neovlašćenim stavljanja u promet supstanci ili preparata koji su proglašeni za opojne droge, a za koje delo je propisana kazna zatvora u trajanju od 3 do 12 godina, bez mogućnosti ublažavanja kazne. Radi se o tome da je u situacijama kada nisu postojali dokazi u pogledu namere za, recimo, držanje radi stavljanja u promet, ova subjektivna okolnost, utvrđivana na osnovu objektivnih okolnosti konkretnog slučaja i to načina na koji je opojna droga držana, mesta gde je pronađena, pakovanja, vrste, kvaliteta, jačine i svih drugih okolnosti koje bi mogle ukazivati na ovu činjenicu, ali je vrlo često glavni dokaz za tu činjenicu bio količina opojne droge, jer se radilo o količini za koju se nije moglo utvrditi da je manja i namenjena za ličnu upotrebu.
Međutim, vremenom se uvidelo da određena lica drže količine opojne droge za koje se ne može utvrditi da su manje, a da iz drugih okolnosti proizilazi da nemaju potrebu, pa i nameru da opojnu drogu prodaju, niti da, za prodaju postoje dokazi. U takvim situacijama, u velikoj većini slučajeva postupak protiv ovih lica je vođen zbog krivičnog dela iz čl. 246 KZ, koji problem je izmenama Krivičnog zakonika u velikom meri prevaziđen, te su oni, u slučaju da su ispunjeni i drugi uslovi (prvenstveno da nema dokaza za stavljanje u promet ili bilo koje druge alternativno određene radnje predviđene čl. 246) odgovarali za držanje velike količine opojne droge.
Kao što to obično biva, rešenje jednog problema, donelo je druge. Jedan od njih jeste i nedoumica u pogledu granice između velike i manje količine opojne droge, ali i dela malog značaja. Naši sudovi su se u tom smislu opredelili da se ne izjašnjavaju striktno u odnosu na ovu činjenicu, a praksa je razvila određene standarde u tom pogledu. Tako, ukoliko kao negativan primer sudske prakse izuzmemo rešenje Višeg suda u Prokuplju Kž1 бр. 137/22 od 11.8.2022. godine, koje tvrdi da primena dela malog značaja nije moguća kod krivičnog dela iz čl 246a st. 1 KZ, dolazimo do toga da je primena ovog člana moguća ukoliko se radi o:
- jednoj tableti ekstazija (VSS Kž br 1495/05 od 25.10.2005. godine),
- 0,12 grama marihuane (VKS Kzz 1161/2015 od 19.1.2016. godine),
- 0,38 grama amfetamina (VS u Čačku K 46/21 od 14.9.2021.godine),
U pogledu standarda manja količina opojnih droga, sud nalazi da je to:
- 443,37 grama marihuane (AS u Novom Sadu Kž1 743/15 od 13.8.2015. godine)
- 82,20 grama kokaina (AS u Kragujevcu Кж1 87/2 od 2.3.2021.godine),
- 1240 tableta “Tramadola” od 50 g (AS u Nišu Kž1 518/2019 od 7.11.2019.godine),
- 49,51 grama heroina (AS u Beogradu Kž1 745/21 od 2.9.2021.godine),
- 115,13 grama amfetamina (AS u Kragujevcu Kž br 760/21 od 23.11.2021.godine).
Na kraju, velikom količinom opojne droge smatra se, između ostalog i:
- 20,82 grama marihuane (VSS 517/22 od 31.5.2022.godine)
- 56,58 grama amfetamina (VKS Kzz 747/2021 od 7.7.2021. godine),
- 196 tableta ekstazija (VKS 1472/2021 od 26.1.2022. godine),
- 93,29 grama heroina (AS u Beogradu Kž1 2293/11 od 23.03.2012. godine).
I pored toga što je očigledno da postoji neusaglašenost u shvatanjima sudova u pogledu kvalifikacije krivičnog dela, ukoliko se kao kriterijum posmatra jedino količina opojne droge, ocenjujem, kao generalno pozitivan stav, da se količina opojne droge ne određuje striktno bez razmatranja i drugih okolnosti koje su od značaja. Tačno je da usled primene ovakvog sistema možemo doći u situaciju da kod graničnih slučajeva dva lica budu drastično različito kažnjena za držanje iste količine opojne droge, odnosno da može postojati veliko odstupanje u primeni istog zakona, ali su i prednosti koje ovaj sistem pruža značajne, jer u stvarnosti život režira takve situacije, na kojima bi mu slavni svetski režiseri i scenaristi mogli samo pozavideti, te pravilnu ocenu istih može da da samo posvećeni profesionalac koji će ih sveobuhvatno sagledati, dok tekst zakona ostaje nemoćan da predvidi i opiše svaku životnu situaciju. U pitanju su složena krivična dela, za čije postojanje je neophodno razmotriti i oceniti veliki broj okolnosti, te je od izuzetnog značaja dati tužilaštvu i sudu mogućnost i slobodu kako prilikom kvalifikacije dela, tako i prilikom određivanja kazne za učinjeno delo, da bi svaki učinilac bio adekvatno kažnjen za radnje koje je preduzeo. U vezi sa tim, 5 grama marihuane nisu isto za lice sa dugogodišnjim stažem, kao i za lice koje se prvi put susreće sa ovom opojnom drogom. Jedna količina ne može biti isto cenjena kod lica koje ima dokaz da je konzumira iz zdravstvenih razloga (u nadi da će mu pomoći u lečenju) i kod lica koje je konzumira zbog zabave.
Jedan od primera koji je kod mene formirao ovakvo stanovište pratio sam kao saradnik tokom celog postupka pred sudom, u kome je do tada neprikosnoveni dokaz da neko prodaje opojnu drogu – vagica za precizno merenje, “skinut sa trona”. Naime, policijski službenici su zatekli dva lica u trenutku primopredaje heroina, pri čemu je kod jednog lica pronađen novac, a kod drugog vagica za precizno merenje i opojna droga u manjoj količini. Od samog početka postupka, lice kod koga je pronađen samo novac tvrdilo je da do primopredaje nije ni došlo i da je on kupac, dok ga je tužilaštvo teretilo zbog stavljanja u promet opojnih droga, a drugom licu, koje je tvrdilo suprotno, tužilaštvo je na teret stavilo da je držao manju količinu opojne droge za ličnu upotrebu. Kao opravdanje za držanje vagice isti je navodio da je od strane prodavca više puta “skraćivan”, odnosno da mu je, iako je kupovao i (pošteno) plaćao 1 gram, isti prodavao uvek 0,9 grama, a neretko i 0,8 grama, te je redovno nosio sa sobom da bi proveravao količinu preuzete robe. U završnoj reči okrivljeni zbog krivičnog dela stavljanja u promet opojnih droga, rešio je da, iskoristi verovatno poslednju šansu da stvari preokrene u svoju korist i izbegne dugogodišnju kaznu zatvora, te je započeo:
- Da li mogu ja vama sudija da postavim jedno pitanje?
- Nije uobičajeno, ali izvolite.
- Da li ste nekada prevareni na pijaci?
- Ne znam, verovatno jesam…
- Da li vi onda nosite kantar kada idete da kupujete paradajz i krastavac ili ga prodavac za tezgom tamo već ima?
Tekst je nastao u okviru projekta Otvorena vrata pravosuđa
Piše: Nikola Nasković –
