Oportunitet je odlaganje krivičnog gonjenja osumnjičenog.
Kada je protiv osumnjičenog od strane Ministarstva unutrašnjih poslova ili oštećenog podneta krivična prijava ista se dostavlja tužilaštvu.
Tužilac može prema osumnjičenom odložiti gonjenje za određena krivična dela. (Ukoliko Vas interesuje koja su to krivična dela pogledajte član 283. Zakonika o krivičnom postupku na sajtu Paragrafa)
Tok:
-
- Poziv osumnjičenom
Tužilac će osumnjičenom uputiti poziv da pristupi u tužilaštvo ili dopis da se pismeno izjasni. Кada osumnjičeni pristupi u tužilaštvo, tužilac će mu predočiti da se protiv njega gonjenje može odložiti ako pristane da ispuni jednu ili više ponuđenih obaveza. Tužilac će navesti koja je to obaveza i u kom roku treba da se izvrši.
-
- Izjašnjenje osumnjičenog
Osumnjičeni će se izjasniti da li prihvata ili ne prihvata da ispuni obavezu.
-
- Naredba
Ako se osumnjičeni izjasnio da obavezu prihvata, tužilac donosi naredbu o odlaganju gonjenja. Naredba sadrži obavezu koju treba da izvrši osumnjičeni, rok i druge potrebne podatke.
Ukoliko Vas interesuje koje su obaveze koje se mogu naložiti pogledajte čl. 283. Zakona o krivičnom postupku na sajtu Paragrafa.
-
- Ispunjenje obaveze od strane osumnjičenog
Osumnjičeni ispunjava naloženu obavezu.
-
- Obaveštenje o ispunjenju obaveze
Кada osumnjičeni obavezu izvrši, dokaz o tome se dostavlja tužilaštvu (napr. uplatnicu) ili organ koji je sprovodio meru obaveštava tužilaštvo da je osumnjičeni postupio po naredbi i ispunio obavezu.
-
- Odbačaj krivične prijave
Кada je obaveza izvršena prema naredbi krivična prijava se protiv osumnjičenog odbacuje. Oštećeni nemaju pravo na prigovor protiv ove odluke. Osumnjičeni se neće voditi u kaznenoj evidenciji.
U mojoj dosadašnjoj praksi oportunitet se pokazao kao opravdan kod krivičnih dela iz oblasti saobraćaja kada su nastupile lake povrede jer se ne sprovode veštačenja i nema troškova za veštačenja, a stranke vozila mogu odmah preuzeti. Кod krivičnog dela nasilja u porodici psihosocijalnim tretmanom otklanja se uzrok nasilničkog ponašanja što i za žrtve nasilja prestavlja adekvatnu reakciju i delotvornu zaštitu. Za nedavanje izdržavanja mnogo je celishodnija uplata novca, pa i na određeni vremenski period u ratama, nego kažnjavanje i onemogućavanje rada osumnjičenog i isplate izdržavanja. Кada osumnjičeni pristane da se podvrgne odvikavanju od alkohola ili opojnih droga time se direktno pomaže osumnjičenom, što je za njega i društvenu zajednicu najdelotvornije rešenje. Кada osumnjičeni otkloni štetnu posledicu nastalu izvršenjem krivičnog dela ili da naknadi pričinjenu štetu, oštećeni su zadovoljni i obeštećeni u kratkom roku. Obavljanje određenog društvenokorisnog ili humanitarnog rada ima bolji uticaj na osumnjičene i bolji efekat od kažnjavanja, a takođe je korisno i za drštvenu zajednicu, a istovremeno predstavlja izražavanje društvene osude za izvršeno delo. Prednost primene oportuniteta je i ubrzavanje postupka, ekonomičnost, izbegavanja visokih troškova postupka.
Sa druge strane, mana ovog instituta sa stanovišta okrivljenog je da se prihvatanjem oportuniteta okrivljeni odriče suđenja, predlaganja i izvođenja dokaza. Sa stanovišta društvene zajednice, pošto javni tužilac nakon što razmotri sve okolnosti slučaja odlučuje protiv koga će primeniti odloženo gonjenje, stvara se utisak da se različito postupa, pa se određenom okrivljenom omogućava odlaganje gonjenja, a drugom ne i ako odloži gonjenje oštećeni ostaju uskraćeni za učestvovanje u postupku. Smatram da je potrebno naglasiti da tužilac prilikom odluke da li će se odložiti gonjenje ceni sve okolnosti konkretnog slučaja, na primer: koliko ima oštećenih lica, okolnosti pod kojima je delo učinjeno, lične prilike okrivljenog, raniji život okrivljenog, njegovo držanje posle učinjenog dela, stav prema oštećenom.
Oštećeni nema pravo na podnošenje prigovora neposredno višem javnom tužiocu protiv rešenja o odbačaju krivične prijave koje je doneto nakon što je okrivljeni izvršio naloženu obavezu. Oštećeni svoja prava, imovinskopravni zahtev može da ostvaruje u parničnom postupku.
Tekst je nastao u okviru projekta Otvorena vrata pravosuđa
Izvor: Otvorena vrata pravosuđa, piše: Snežana Tokmaković Nikolić – Zamenik javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Užicu i član Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije
