“Mržnja je, sa intelektualnog stajališta, večita negacija, a posmatrana sa gledišta osećanja, mržnja je oblik atrofije koji ubija sve osim same sebe.” - Oskar Vajld.
Govor mržnje i mržnja na sudu
Usvojene definicije govora mržnje, prihvaćene širom evropskih i svetskih pravosudnih i naučnih poprišta najčešće označavaju komunikaciju koja omalovažava pojedinca ili...
Pored osnovne uloge javnog tužilaštva tj. gonjenja učinilaca krivičnih dela, ovom organu su namenjene i druge nadležnosti. Nјegova uloga je pre svega da čuva tekovine demokratije, a tek onda da u okviru takvog sistema goni one koji ga nezakonito podrivaju.
Bez tendencije da analiziramo sve nadležnosti tužioca na ovom mestu...
U maju 2019. godine zakonodavac je izmenio tekst Krivičnog zakonika u delu koji uređuje član 246a stav 2 Krivičnog zakonika. Pored osnovnog oblika krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga, kod kog se radnja izvršenja sastoji u držanju nedozvoljenih supstanci u manjoj količini za sopstvenu upotrebu, uveden je teži oblik i...
Ujednačena sudska i tužilačka praksa doprinosi unapređenju poverenja javnosti u rad pravosuđa. Ukoliko je rad sudova i javnih tužilaštava transparentan, veća je odgovornost i nezavisnost u postupanju sudija, javnih tužilaca i njihovih zamenika. Ujednačenost sudske i tužilačke prakse doprinosi i unapređenju pravne sigurnosti i načela jednakosti pred zakonom, a što...
Ne postoji društvo bez nasilja, ali postoje društvena delovanja usmerena na sprečavanje nasilja. Sada se bavimo, na žalost, uvek aktuelnom temom nasilja u porodici. Iskorenjivanje, sporo i teško, ali sprečavanje primenom Zakona o sprečavanju nasilja u porodici brzo i uspešno.
Član 3. stav 3. Zakona o sprečavanju nasilja u porodici...
Pravo na podnošenje imovinskopravnog zahteva ima: oštećeni, kao i svako lice čije je lično ili imovinsko pravo krivičnim delom povređeno, odnosno kao podnosilac se može pojaviti, pored oštećenog, i lice na koje je imovinsko-pravni zahtev prenet pravnim poslom, ili u slučaju smrti, nasleđivanjem.
Kada ste oštećeni izvršenim krivičnim delom, imate pravo...
Rad javnog tužilaštva je društveno važan, usmeren na zaštitu građana koji uvek mogu potrebne podatke da zatraže od tužilaštva. Značajan je broj podataka koji su građanima potrebni, a koje mogu dobiti u tužilaštvu, počev od podataka koji se odnose lično na građane, poput podataka o toku pretkrivičnog i krivičnog...
“Služba za informisanje i podršku oštećenima i svedocima u javnim tužilaštvima” -SIP- Svaka žrtva ima pravo na pomoć i podršku! Žrtva (oštećeni) je osoba koja je pretrpela fizičku, psihičku emotivnu ili materijalnu štetu, koja je direktna posledica krivičnog dela. Žrtve su i članovi porodice lica čija je smrt posledica...
Praktično uputstvo - krivična prijava je jedan od akata pravnog sistema za čije sastavljanje nam ne treba pomoć stručnjaka. Ona predstavlja OBAVEŠTENJE javnom tužiocu ili policiji da je izvršeno krivično delo. Krivičnim delom smatra se svaka radnja ili ponašanje koje je zabranjeno, kažnjivo i zakonom predviđeno kao krivično delo. ...
Javni tužioci su u obavezi da se u svom radu pridržavaju profesionalnih i etičkih standarda. To doprinosi ne samo jačanju integriteta javnog tužilaštva, već i vladavine prava i poverenju javnosti u njegov rad.
Prema zajedničkom mišljenju Konsultativnog veća evropskih tužilaca i Komiteta ministara Saveta Evrope broj 9 iz 2014. godine,...
Poverenje građana u rad javnih tužilaštava zavisi pre svega od dostupnosti, objektivnosti i blagovremenosti informacija relevantnih za javnost, a koje se tiču postupanja javnog tužilaštva. Te informacije su dostupne građanima uglavnom putem medija.
Međutim, danas je često prisutan i način tabloidnog izveštavanja. Informacije su često netačne, neproverene i sadrže lični...
Pravo na informisanje proizilazi iz slobode izražavanja. Ona je garantovana kako međunarodnim dokumentima, tako i Ustavom Republike Srbije.
Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima u okviru prava na slobodu mišljenja i izražavanja garanuje i pravo čoveka da traži i prima informacije na bilo koji način. U skladu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima...
U momentu kada se obeležava mesec dana vanrednog stanja, teško je da se izbegne ljudska potreba za rekapitulacijom događaja i brojanjem. Za nešto više od dve decenije, brojimo četvrto po redu „posebno“ stanje. Preciznosti radi, jedno ratno, dva vanredna i jedna vanredna situacija. Pojedini nosioci javnotužilačke funkcije su imali...
Retko ko proživi život, a da nikada nije imao posla sa sudom. Čak i ukoliko se nekome desi da još uvek nije imao priliku da uđe u sudnicu, zasigurno zna šta je posao sudije i čemu sud služi.
Za razliku od sudija, tužioci su manje poznati. Samo oni koji su...
Da bismo bolje razumeli svoja prava KAO OŠTEĆENOG, najpre je potrebno da razjasnimo i razgraničimo određene pojmove.
Oštećeni je uopšteno pravni naziv za žrtvu krivičnog dela, odnosno lice koje, usled izvršenog krivičnog dela, trpi materijalnu i/ili nematerijalnu štetu: fizički bol (povrede), psihičke patnje, uništenje ili oštećenje imovine, umanjenje imovine ili sprečavanje njenog...
„Sloboda mišljenja i sloboda izražavanja su neophodni uslovi za...
Na sajtu uts.org.rs koristimo kolačiće i druge tehnologije kako bismo poboljšali iskustvo pretraživanja na našoj internet prezentaciji. Izborom opcije Prihvatam, prihvatate našu upotrebu kolačića i drugih navedenih tehnologija.
PrihvatamPolitika privatnosti