Nenad Stefanović, član UO Udruženja tužilaca, navodi da je prethodna faza dijaloga protekla u nameri Ministarstva da izbegne raspravu o ključnoj temi zbog koje se i ulazi u postupak izmena Ustava, a to je na koji način isključiti politiku iz postupka izbora sudija i tužilaca.
“Kada Ministarstvo pravde objavi tekst nacrta Ustava strukovna udruženja će uzeti svoje učešće u debati, do tada smatramo da ne treba davati legitimitet raspravi bez ikakve poente”, navodi Stefanović.
Prema njegovim rečima, pitanje izmena Ustava će biti potpuno obesmišljeno ukoliko se politička većina jasno ne odrekne moći koju ima u odnosu na pravosuđe.
Nakon šest okruglih stolova, pre nekoliko dana okončana je prva faza konsultacija vezana za predstojeće izmene Ustava u delu koji se tiče pravosuđa.
Nakon šest okruglih stolova okončana prva faza konsultacija o izmenama Ustava. I dok predstavnici izvršne vlasti tvrde da je dijalog bio “inkluzivan, transparentan i sveobuhvatan”, članovi nevladinih organizacija i strukovnih udruženja koji su proces napustili se nikako ne bi složili sa tim opisom.
Glavna tačka razdora između ministarstva i organizacija civilnog društva je u tome što i dalje nije predstavljena radna verzija ustavnih rešenja o kojem bi se moglo debatovati.
Na poslednjem okruglom stolu koji je održan u Palati Srbija, pomoćnik ministarke pravde Čedomir Backović istakao je da je pre izrade predloga ustavnih amandmana bilo bitno saslušati sva mišljenja i “pored toga što su pojedina udruženja i organizacije poručivale da je bespotrebno raspravljati o pojedinim temama, a poziv ministarstva za dostavljanje pismenih predloga nazivale trivilizacijom ovog procesa”.
Sanja Atanacković Opačić iz Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom Vlade Srbije na istom sastanku je iznela mišljenje da su kancelarija i Ministarstvo pravde uspeli da obezbede inkluzivan, transparentan i sveobuhvatan proces. Ona je dodala da joj je žao što su neka udruženja i organizacije napustile taj proces i izrazila nadu da će se stvoriti uslovi da se one ponovo uključe.
Na te poruke, iz civilnog sektora poručuju – vratićemo se kada ministarstvo bude predstavilo nacrt ustavnih rešenja.
– Mi smo svoj deo posla uradili. U zadatom roku smo poslali ministarstvu pisane predloge izmena Ustava, a za ovih šest meseci nismo videli nikakve konkretne predloge od druge strane. Onog trenutka kada dobijemo preciznu poziciju ministarstva, vratićemo se za pregovarački sto – kaže za Danas Milan Antonijević, direktor Komiteta pravnika za ljudska prava – JUKOM.
Pored ove organizacije, zbog odsustva konkretnog predloga konsultacije su sredinom oktobra nastupili i Društvo sudija Srbije, Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika, Centar za pravosudna istraživanja i Beogradski centar za ljudska prava.
Nenad Stefanović, član UO Udruženja tužilaca, navodi da je prethodna faza dijaloga protekla u nameri Ministarstva da izbegne raspravu o ključnoj temi zbog koje se i ulazi u postupak izmena Ustava, a to je na koji način isključiti politiku iz postupka izbora sudija i tužilaca.
“Kada Ministarstvo pravde objavi tekst nacrta Ustava strukovna udruženja će uzeti svoje učešće u debati, do tada smatramo da ne treba davati legitimitet raspravi bez ikakve poente”, navodi Stefanović.
Prema njegovim rečima, pitanje izmena Ustava će biti potpuno obesmišljeno ukoliko se politička većina jasno ne odrekne moći koju ima u odnosu na pravosuđe.
Međutim, moguće da je “primirje” na pomolu, pošto naredna faza izmena Ustava, predstavlja upravo izrada predloga rešenja. Ti predlozi, precizirala je pre nekoliko dana u Palati Srbija Ksenija Milenković, pomoćnica ministra za evrointegracije, biće u novom krugu konsultacija u potpunosti definisani. Nakon toga, procedura nalaže da predlog ustavnih amandmana bude dostavljen Venecijanskoj komisiji, telu Saveta Evrope, koje treba da da svoje mišljenje o njima. Procena je da bi Ustav mogao da bude izmenjen krajem naredne godine.
Premijerka zaintrigirana
Premijerka Srbije Ana Brnabić nedavno je istakla da je čula da je nekoliko nevladinih organizacija napustilo skup o izmenama Ustava i da će o tome razgovarati i sa njima, ali i sa ministarkom pravde Nelom Kuburović “Zanima me šta se dešava, to je jako važna stvar i svakako nešto što mi moramo da uradimo u doglednom vremenu, da bi napredovali u poglavlju 23 i sa našim evropskim integracijama”, kazala je premijerka. Prema rečima Nenada Stefanovića iz Udruženja tužilaca, strukovna udruženja još uvek nisu dobili poziv na razgovor, ni od premijerke, ni od ministarke pravde.
Ustav, zašto ga menjamo
Na putu za EU pred Srbijom je Poglavlje 23, odnosno reforma pravosuđa koja treba da bude garantovana ustavnim promenama.
Ključni problem je kako isključiti uticaj politike, parlamenta i Vlade, u izboru sudija i tužilaca.
Evropski model za to ne postoji, pa je svakoj državi prepušteno da izabere model kako bi uspostavila nezavisno i efikasno pravosuđe.
Već na početku javne rasprave pokazalo se da se država neće lako odreći uticaja, dok nosioci pravosudnih funkcija smatraju da je deljenje pravde isključivo u njihovoj nadležnosti i da za političare tu ne treba da bude mesta.
Izvor: Danas, PG Mreža
