Stefanović: Nema više zvanja telefonom, sada se uticaj ostvaruje bombastičnim izjavama za medije. Vlada Srbije je kodeks usvojila još u januaru 2016, dok je skupština gotovo identičan dokument usvojila sredinom jula ove godine.
I Vlada i Skupština Srbije su u sklopu pregovora sa Evropskom unijom usvojili kodekse ponašanja koji predstavnicima ove dve grane vlasti zabranjuje da komentarišu odluke i postupke pravosudnih organa.
Ipak, i pored toga, svedoci smo da političari gotovo svakodnevno svojim izjavama usmeravaju rad sudova i tužilaštava.
Za Vidu Petrović Škero, bivšu predsednicu Vrhovnog suda Srbije i članicu UO Centra za pravosudna istraživanja, jedini način da se ovoj pojavi stane na put su – sankcije.
– Očigledno da same deklaracije nisu dovoljne. Političari i dalje gotovo svakodnevno komentarišu odluke suda i tužilaštva. Takve norme moraju da predviđaju i sankcije za takvo ponašanje, navodi Škero.
Poslednji primer nedozvoljenog komentarisanja pre nekoliko dana došao je sa samog državnog vrha.
– Da ste videli samo slike glave te nesrećne žene… Lobanja joj je bila probijena nekoliko puta. Takvi monstrumi zaslužuju najstrašniju kaznu. Ne razumem kako neki mogu da pružaju simpatije nekome, ko je majci svoga deteta probio lobanju na nekoliko mesta, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić odmah nakon hapšenja Zorana Marjanovića koji je osumnjičen za ubistvo svoje supruge. Uzgred, protiv Marjanovića još uvek nije ni podignuta optužnica, a kamoli počeo sudski postupak.
Prema rečima Vide Petrović Škero, postoje dva nivoa na kome takve izjave mogu da utiču na rad sudija.
– Na nevidljivom nivou, mi ne možemo sa sigurnošću da znamo koliki je uticaj na neku odluku sudije imala izjava političara. Međutim, ono što se lako vidi, to je da takve izjave narušavaju ugled sudije koji vodi predmet, suda u kom radi, ali i celokupnog pravosudnog sistema, navodi Škero, dodajući da komentarisanje pravosudnih odluka direktno otežava izgradnju poverenja građana u pravosuđe.
Uspostavljanje pravne države jedan je od primarnih zadataka koje je Srbija preuzela na putu ka Evropskoj uniji. U sklopu pregovaračkog poglavlja 23 koje se bavi pravosuđem i osnovnim pravima, usvojeni su dokumenti koji za cilj imaju upravo da onemoguće političare da svojim izjavama usmeravaju rad sudija i tužilaca. Vlada je takav kodeks usvojila još u januaru 2016. godine, dok je skupština gotovo identičan dokument usvojila sredinom jula ove godine.
Ipak, Nenad Stefanović iz Udruženja tužilaca Srbije, kaže za Danas da su ti dokumenti ostali mrtvo slovo na papiru.
– Nema više zvanja telefonom, sada se uticaj ostvaruje bombastičnim izjavama za medije. Mi iz udruženja pozdravljamo usvajanje tih dokumenata, ali očigledno da je neophodna politička volja da oni i počnu da se poštuju, navodi Stefanović.
On je istakao da političari svojim medijskim istupima često krše pretpostavku nevinosti i utiču na tok istrage.
– Kršenje pretpostavke nevinosti otvara mogućnost ljudima da se obrate Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. U Evropi je to uobičajena praksa, a i kod nas se ljudi odlučuju na taj korak, kaže Stefanović.
Prema njegovim rečima, Državno veće tužilaca je usvojilo komunikacionu strategiju po kojoj bi za sve informacije i izjave tokom određene istrage bilo zaduženo tužilaštvo koje je vodi.
Mrtvo slovo
“Član Vlade ne sme u javnim izjavama i nastupima u javnosti označiti učiniocem krivičnog dela lice protiv koga je pokrenut krivični postupak ili u odnosu na koje su preduzete radnje koje prethode krivičnom postupku (npr. hapšenje, saslušanje uhapšenog, zadržavanje osumnjičenog), pre pravnosnažne odluke suda kojom se utvrđuje odgovornost tog lica. Član Vlade dužan je da poštuje pretpostavku nevinosti i u slučaju da tu pretpostavku ne poštuje jedan ili više medija”, deo je kodeksa o granicama dozvoljenosti sudskih odluka i postupaka koji je Vlada Srbije usvojila početkom prošle godine.”
Izvor: Danas, autor: V. Jeremić
————————–
Tekst Danasa u izvornom obliku možete pogledti OVDE.
