Ustavno rešenje i zakonske norme nisu sami dovoljni da pravosuđe postane efikasnije i nezavisnije. Potrebna je i svest tužilaca, spremnost za prihvatanje odgovornosti, rad sa mladim generacijama, i pre svega vreme, ocenjeno je na konferenciji koje je organizovalo Udruženje javnih tužilaca i zamena javnih tužilaca Srbije (UTS).
Veća samostalnost tužilaca, ukidanje monokratskog sistema (neće biti zamenika već će svi postati tužioci), proširena definicija imuniteta javnih tužilaca i dodeljivanje nadležnosti rešavanja statusnih pitanja Visokom savetu tužilaštva UTS navodi kao najznačajnije promene u pravosuđu ukoliko bude usvojen sadašnji Predlog izmena Ustava.
Predsednik upravnog odbora UTS-a Radovan Lazić rekao je da Ustavno rešenje nije dovoljno da bi se zaista prasvosuđe promenilo i bilo efikasnije i nezavisnije. On kaže da pored normativnog uslova koje daje veću samostalnost tužilaštvu, postoje još neki da bi se to osetilo u postupku koje tužilaštvo vodi.
“Mehanizam uticaja može da se ostvaruje i preko policije, pošto tužilaštvo nema kontrolu nad policijom. Preko policije kao servisa tužilaštva u predistražnom postupku se može osećati politički uticaj”, rekao je Lazić.
Lazić je naveo da je za efikasnije i nezavisnije pravosuđe potrebna i svest sudija i tužilaštva o tome koliko oni žele da budu nezavisni.
Potreban je, kaže Lazić, rad sa mladim generacijama, mladim tužiocima i budućim tužiocima, koji su još uvek studenti, da se nauče samostalnosti, da se nauče da mogu da donose odluke i da preuzmu odgovornost.
Prema njegovim rečima, rešenja koja donose ustavni amandmani predstavljaju korak napred, međutim, to nije dovoljno jer svaki zakon pa i Ustav zavisi od njegovog sprovođenja.
“Ako ne postoji dovoljna svest sudija i tužilaštva o nezavisnosti, ako ne postoji spremnost za prihvatanje odgovornosti, onda sama rešenja neće ostaviti vidljive efekte”, rekao je on.
Porofesor Ustavnog prava u Novom Sadu Slobodan Orlović izjavio je da je vrlo problematično što mislimo da Ustavom i zakonom možemo da promenimo na bolje ono što traje već godinama, decenijama.
“Ne možete prostom normom, makar ona bila ustavna, da učinite za tužilaštvo ono što može svako od vas ko je unutra ove grane, što može svako od vas ko ima dostojanstvo, integritet, znanje, za to je potrebno vreme, potrebno je obrazovanja, materijalni položaj”, rekao je Orlović i dodao da tek onda može da se govori o tome da tužilaštvo ima sve prerogative nezavisnosti.
Počasna predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević rekla je da su ustavni amandmani važan korak ka nezavisnosti, da je sami po sebi ne mogu doneti, ali da obezbeđuju da ona jača.
“Pored svega, ovi amandmani su bolji od onih iz 2018. godine, i od sadašnjeg Ustava, ne u tome što zadržavamo većinu u savetima koje imamo, već u tome što se iz Skupštine izmešta izbor sudija, tužilaca, predsednika sudija, što se polovina članova Viskog saveta neće birati u Skupštini”, rekla je ona.
Ona je istakla da je funkcionalna nadležnost članova Visokog saveta sudstva povećana jer se garantuje da za mišljenje izraženo u vršenju svoje funkcije ne mogu odgovarati.
“To je nešto što je garancija da svaki sudija, svaku tužilac može da izađe i da kaže svoj stav, naravno uvek uz potrebu da bude uzdržan da ne bi izazivao utisak da je pristrasan”, rekla je ona.
