Sredinom januara, Ministarstvo pravde je predstavilo predlog izmena ustavnih odredaba koje se tiču pravosuđa. Predloženi amandmani u skladu su sa savetima Venecijanske komisije i po ugledu na zemlje regiona, poručuju iz Ministarstva. Struka predlozima nije zadovoljna.
Profesor koji je do sada napisao tri najviša pravna akta smatra da amandmani u skrivenom obliku otvaraju vrata politici. I to preko institucija za obuku sudija i tužilaca, istaknutih stručnjaka i ovlašćenja ministra pravde da pokrene disciplinski postupak i postupak razrešenja sudija i predsednika sudova.
Profesor koji je do sada napisao tri najviša pravna akta smatra da amandmani u skrivenom obliku otvaraju vrata politici. I to preko institucija za obuku sudija i tužilaca, istaknutih stručnjaka i ovlašćenja ministra pravde da pokrene disciplinski postupak i postupak razrešenja sudija i predsednika sudova.
“Zato tu odredbu treba brisati jer je sa načelom sudijske nezavisnosti nespojivo da trenutni upravni funkcioner, koji je to postao voljom vladajuće stranke, utiče na mogućnost prestanka sudijske funkcije”, kaže prof. dr Ratko Marković.
Mogući politički uticaj struka vidi i u ulozi Pravosudne akademije i predloženom sastavu Visokog saveta sudstva. Ministarstvo pravde se, tvrde, vodilo drugom idejom. Otuda, kažu, predlog da se pored pet sudija u njemu nađe i pet stručnjaka.
“Percepcija koja je postojala, da postoji na neki način kontrola Skupštine ili izvršne vlasti, sada se zamenjuje kontrolom nezavisnih pravnih eksperata. Kao što imate zaštitnika građana, mi sada predlažemo da u VSS bude pet zaštitnika građana”, ističe pomoćnik ministra Čedomir Backović.
Profesor na Kriminalističko-policijskoj akademiji Darko Simović navodi da nije rečeno da bi istaknuti pravnici izvan pravosuđa trebalo da dolaze iz različih profesija.
“Što bi značilo da tih pet istaknutih pravnika može biti pet advokata ili istaknutih profesora fakulteta koji su naravno partijski opredeljeni”, dodaje Simović.
Debata o nezavisnosti Javnog tužilaštva
Da li Javno tužilaštvo treba da bude nezavisno? To je za predstavnika tužilaca ključno pitanje debate.
“Nezavisnost sudstva u krivičnom postupku je skoro bezvredna ukoliko nemate nezavisnog tužioca koji će tu stvar izneti pred sud ili u predistražnom postupku tu stvar rešiti… zbog čega toliki otpori?”, pita predsednik Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Goran Ilić.
On ističe ideju da Javno tužilaštvo treba da bude strogo centralizovan organ sa vrhovnim javnim tužiocem koji je na vrhu te piramide i potčinjen politici.
Zbog loših predloga o izmenama najvišeg pravnog akta, čuo se i predlog da se amandmani ponovo pišu. Ali i da se vodi računa o načinu promene Ustava koji je prekršen.
“Ključna pozicija u promeni Ustava je promena narodnog predstavničkog tela Narodne skupštine. Ovde je Skupština diskreditovan organ od koje se očekuje da prostim izjašnjavanjem, podizanjem ruku, prihvati ovo rešenje. Ovde nije u pitanju dobro sačinjen tekst. Mislim da se on ne može doraditi, da se u posao mora krenuti iz početka”, kaže profesorka ustavnog prava Olivera Vučić.
A iz početka je Ministarsvo pravde pokrenulo debatu o promeni Ustava, iako je, napominje struka, još 2014. završena analiza odredaba koje se tiču pravosuđa. Isprva prihvaćeni, predlozi nisu ni ušli u nove amandmane Ministarstva pravde.
Izvor: RTS, pripremila Dragana Biberović
