Trenutni ustavni i zakonodavni okvir i dalje ostavljaju prostor za neprimerene političke uticaje na pravosuđe.
Buduće zakonodavne promene (zahtevajuci da budu okončane) treba da unaprede garancije za pravosudnu nezavisnost. Potpuno objektivni, transparentan i na zaslugama zasnovan sistem izbora, upućivanja i unapredjenja sudija i tuzilaca u skladu sa Evropskim standardima, treba da bude uspostavljen u cilju promocije profesionalizma i unapređenja kvaliteta.
Pored toga, trenutna široka diskreciona ovlašćenja predsednika sudova i javnih tužilaca nad radom sudija i zamenika tuzilaca ne treba da imaju loš uticaj na kvalitet odlučivanja sudija i zamenika javnih tužilaca. Predsednici sudova i javni tužioci treba da poštuju garancije nezavisnosti i samostalnosti sudija i tužilaca, a ovo se posebno odnosi na pitanje uputstava zamenicima javnih tužilaca.
Tokom 2018 godine, proces ustavnih reformi se nastavio u oštroj atmosferi i tokom konsultacija nije došlo do konsenzusa među zainteresovanim stranama. U aprilu 2018. godine, nakon nekoliko okruglih stolova organizovanih u javnoj raspravi, nacrti ustavnih amandmana su dostavljeni Venecijanskoj komisiji. Venecijanska Komisija je usvojila Misljenje u junu 2018.godine u kom su date preporuke u cilju ispunjavanja evropskih standarda. U odnosu na određene amandmane, Venecijanska komisija je preporučila njihovu izmenu i ponudila nekoliko mogućih rešenja.
Venecijanska Komisija je takodje primetila da budžet za pravosudje nije spomenut. U oktobru 2018.godine, Ministarstvo pravde je finaliziralo tekst amandmana, a nakon što je Sekretarijat Venecijanske komisije izneo da su preporuke u Misljenju iz juna meseca prihvaćene.
Krajem novembra 2018.godine, Vlada je podnela parlamentu inicijativu za promenu Ustava, što predstavlja neophodan korak za početak parlamentarnog postupka.
U postupku ustavnih reformi, od naročitog je značaja, kako usklađivanje tekstova zakona sa izmenjenim Ustavom, kao i implementacija novih zakona, a posebno onih zakona koji se odnose na nadleznost i organizaciju sudova i javnih tuzilastva, kao i ulogu i efikasno funkcionisanje pravosudnih saveta i Pravosudne akademije.
Ohrabrujemo Srbiju da se u procesu reforme zakonodavstva konsultuje sa Venecijanskom komisijom.
Pritisak na pravosudje je i dalje na visokom nivou. Javno komentarisanje istraga u toku ili sudskih postupaka, pojedinačnih sudija i tužilaca, od strane vladinih zvaničnika, pa čak i onih na najvišem nivou, je i dalje prisutno.Visoki Savet sudstva se nekoliko puta oglašavao po pitanju ovih izjava, kao i povodom pritužbi sudija na postojanje zastrasivanja i pretnji.
Poverenik za samostalnost Drzavnog veca tuzilaca je analizirao vise od 40 slucajeva prijava tužilaca na navodne neprimerene političke uticaje, i dao je nekoliko savetodavnih misljenja. Rad na nacrtu pravilnika i instrukcija za rad Poverenika je okončan, ali ovi dokumenti još nisu usvojeni.