Obraćamo vam se sa molbom da pomognete Višem javnom tužilaštvu u Kraljevu, kao i svim javnim tužilaštvima u Srbiji, u rešavanju i prevazilaženju problema u radu tužilaštava koji su nastali donošenjem Odluke o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu državnih organa, sistemu javnih službi, sistemu autonomne pokrajine Vojvodine i sistemu lokalne samouprave za 2015. godinu („Sl. Gl. RS“ br. 101/15).
Bilo je za očekivati da će se sa 01.10.2013.godinom, kada je počela primena „novog ZKP“ sagledati novi, povećani obim posla i doneti nova odluka o kriterijumima za utvrđivanje broja zaposlenih u tužilaštvima, a jasno je da taj broj trebalo povećati. Međutim do ovoga nije došlo.
Ova odluka je doneta bez učešća javnih tužilaštava odnosno bez pribavljanja bilo kakvog mišljenja ili podataka o opterećenosti brojem predmeta, specifičnosti teritorije na kojoj tužilaštva postupaju i strukture predmeta.
Uočava se da nije bilo poštovanja realnih kriterijuma za utvrđivanje broja zaposlenih, jer npr. Viša javna tužilaštva koja imaju sličan obim posla su dobila nejednak broj zaposlenih, pa čak i Viša javna tužilaštva koja imaju manji obim posla su dobila veći broj zaposlenih. Npr. Višem javnom tužilaštvu u Kraljevu 9, Višem javnom tužilaštvu u Kruševcu 11, a Višem javnom tužilaštvu u Valjevu 14 zaposlenih.
Nakon što je objavljen Predlog Ministarstva pravde po kome se vrši raspoređivanje viška zaposlenih iz sudova može se zaključiti da se prilikom utvrđivanja broja zaposlenih uzimalo:
-broj zaposlenih u septembru 2015.godine u tužilaštvima.
-broj zaposlenih koji su „višak“, u sudovima i koji se potom raspoređuju u tužilaštva.
Višem javnom tužilaštvu u Kraljevu je određeno 9 zaposlenih, a po ranijoj sistematizaciji je bilo predviđeno 13 zaposlenih.
Činjenica je da su u prethodnim godinama predsednici sudova sa manje problema i sa lakoćom dobijali saglasnost od Ministarstva pravde da popune upražnjena radna mesta, no što je to odobravano tužilaštvima. Većina tužilaštava je radila sa manjim brojem zaposlenih sistematizovanog broja i broja koji je određen kadrovskim planovima.
Ovo se potvrđuje i podacima iz tabela koje čine Predlog Ministarstva pravde za rešavanje viška zaposlenih u sudovima i tužilaštvima. Npr. Privredni sud u Kraljevu nema viška zaposlenih. Prekršajni sud u Kraljevu nema viška zaposlenih, Viši sud u Kraljevu ima 2, a Osnovni sud u Kraljevu ima 9 više zaposlenih. Sada se prekobrojni u sudovima raspoređuju na rad u tužilaštva.
Kvalifikaciona struktura „prekobrojnih“ u sudovima nije određena tako da se smanji broj zaposlenih u odeljenjima suda ili poslovima gde je to moguće smanjiti, već prema tome koja su radna mesta upražnjena u tužilaštvima, sa manjim izuzecima kao što je da Osnovno javno tužilaštvo u Raški preuzima na rad jednog pravosudnog stražara, a tužilaštvo nema pravosudnu stražu, pa je nejasno na kojim poslovima će pravosudni stražar raditi u tužilaštvu.
Nakon objavljivanja Odluke o utvrđivanja maksimalnog broja zaposlenih i Predloga za njihovo rešavanje, predsednici sudova predlažu da se iz sudova u tužilaštva premeste zaposleni koji na radu nisu pokazali potrebnu stručnost i obučenost, i koji su pokazali nedovoljno zalaganje i ispoljili radnu nedisciplinu. Ovo je na neki način normalan i očekivan postupak predsednika sudova.
U Višem javnom tužilaštvu u momentu donošenja Odluke o utvrđivanju maksimalnog broja zaposlenih je na radu u radnom odnosu na neodređeno vreme 6 službenika, kao i 2 službenika na određeno vreme (jedan upisničar i jedan administrativnotehnički sekretar koji od početka „tužilačke istrage“ radi kao zapisničar u istragama i na predmetima iz upisnika „Str. Pov“.). Njihov rad na određeno vreme traje, odnosno produžavan je više godina.
U toku rada u tužilaštvu obučili su se za ove poslove i pokazali savesnost i odgovornost na radu. Sada bi trebalo da im prestane radni odnos i da njihova radna mesta budu popunjena službenicima iz sudova koji nisu obučeni za poslove u tužilaštvu i koji nisu u sudovima pokazali zadovoljavajuću radnu disciplinu, zalaganje na poslu i ponašanje koje je primerno za rad u tužilaštvima.
Ovo će dovesti i do toga da se dodatno urušava ugled tužilaštva. Predstoji u januaru 2016.godine izrada godišnjih izveštaja o radu tužilaštva i doći će do problema ako na izradi istih rade službenici koji nisu radili u tužilaštvu.
Ovo obraćanje nije moj samo lični stav (ja nisam izabran za javnog tužioca, a novoizabrani javni tužilac će imati velike probleme u organizaciji rada u 2016.godini) već i stav članova kolegijuma tužilaštva. Zamenici javnog tužioca su se izjasnili da će rad biti bolji i da tužilaštvo radi sa manjim brojem zaposlenih i da na radu ostanu službenici koji sada rade na određeno vreme, a da se u tužilaštvo ne premeštaju službenici iz sudova sa neodgovarajućim kvalifikacijama i do sada neispoljenom savesnošću i zalaganjem u radu i pod uslovom da i u 2016.godini nastave sa obavljanjem tehničkih poslova – kao što je formiranje i „lepljenje“ predmeta pisanje poziva i slično.
Primena Odluke o maksimalnom broju zaposlenih, i predlog Ministarstva pravde za premeštaj državnih službenika i nameštenika iz sudova u javna tužilaštva se obavlja u „senci“ nepotrebnih rasprava oko kadrovskih rešenja prilikom izbora javnih tužilaca, i u manjem obimu rasprava oko izbora kandidata za članove DVT.
Došli smo do saznanja da u Ministarstvu pravde, Sektor za pravosuđe, ima razmišljanja da se ova situacija prevaziđe tako što će se davati saglasnost tužilaštvima da u 2016.godini zadrže na radu službenike koji su radili na određeno vreme (da ima se rad produži za još 6 meseci ili do donošenja nove odluke o broju i strukturi zaposlenih koja bi bila prilagođena novim poslovima u tužilaštvima pre svega „tužilačkoj istrazi“).
Sa ovih razloga Vas molimo da ukoliko ste u mogućnosti da u neposrednim kontaktima sa Ministarstvom pravde, podržite predlog da se odobri da se produži radni odnos na određeno vreme za dva državna službenika (1 upisničar i 1 administrativnotehnički sekretar u zvanju referent), u 2016.godini i to na još 6 meseci koja mogućnost je popisana u čl. 63. Zakona o državnim službenicima, ili do donošenja nove odluke o broju strukturi zaposlenih kojom bi se uskladila potreba tužilaštva sa novim obimom posla odnosno novom nadležnošću tužilaštva, kao i da na sličan način postupite i prema svih drugim tužilaštvima, koja u dužem vremenskom periodu imaju zaposlene na određeno vreme.
Više javno tužilaštvo u Kraljevu
VIŠI JAVNI TUŽILAC
Miloš Bzenić
