Stefanović je ocenio da smo dobili kostur za politički odgovorno pravosuđe, dok se Udruženje tužilaca zalaže za nezavisno pravosuđe. On je rekao da se ovim rešenjem “otišlo tri koraka nazad, vratili smo se u prošli vek”, kao i da je “Miloševićev ustav dao veće garancije” sudijama i tužiocima.
Nova rešenja predviđena Nacrtom izmena Ustava o pravosuđu koje je objavilo Ministarstvo pravde neće obezbediti nezavisno pravosuđe, upozorili su Dragana Boljević iz Društva sudija Srbije i Nenad Stefanović iz Udruženja tužilaca.
Objavljena je radna verzija teksta ustavnih izmena koje se odnose na pravosuđe, a na koji će primedbe moći da budu stavljane u okviru javne rasprave koja će trajati do 8. marta. Ustavni amandmani odnose se na nadležnosti Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, kao i na izbor i sastav tih tela, izbor i mandat nosilaca pravosudnih funkcija.
Društvo sudija Srbije nije bilo za promenu Ustava jer smo očekivali da može da ode u pogrešnom smeru, dodaje da već za to da se loša rešenja otklone dobrim propisima, kaže Boljević.
Nacrt predviđa da sudije i tužioce u Srbiji više neće birati Narodna Skupština kao do sada, već sudije i zamenici javnih tužilaca. Boljević kaže da je skupština je i do sada birala samo sudije na probni mandat, odnosno najmladje sudije, a VSS je birao sve ostale sudije na stalni mandat i viša mesta.
“Ali sada je problem što, istina skupština ne bira na probni rad, ali će se kandidati birati iz reda onih koji su završili pravosudnu akademiju, na koju ministarstvo pravde ima i sada i formalni i faktički uticaj, tako da u stvari VSS neće bitati sudije, već kad prime polaznike, ona je u stvari izabrala sudije, samo 30 meseci ranije”, kazala je ona.
Akademija služi za obuku sudija, a ne za izbor sudija, a VSS je na takav način unižen i osakaćena mu je nadeležnost, kaže i dodaje da on postaje prazna ljuštura po ovom Ustavu, vrlo redukovane nadležnosti i sastava koji je mnogo više politički nego do sada. “Do sada smo imali 11 članova, od kojih 7 sudija, sad ćemo imati 10 članova, od kojih je pet sudija”.
“Sada će predsednik saveta biti neko ko nije sudija i imaće dva glasa, a ne jedan glas, može se desiti da sudiju bilo kog suda bira VSS sa šest glasova od kojih nijedan nije glas sudija, dovoljno je samo da dvoje sudija budu prisutni”, rekla je.
VSS je napravljen kao tampon telo između izvršne, zakonodavne i sudske vlasti, ali po ovom ustavu ono nije garant nezavisnosti sudija, kaže.
Kako se navodi u nacrtu, Skupština će zadržati nadzor nad izborom dela članova Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, koji dolaze iz grupe pravnih stručnjaka, dok će one koji dolaze iz redova sudija i tužilaca birati oni sami.
Boljević ja upozorila da se ovim rešenjem “ne zna šta su istaknuti pravnici”.
“Iako je Venecijanska komisija insistirala da članovi ne budu iz reda aktivnih poličitara, ministri, iako se ta lica više ne pominju u sastavu, Ustav ne isključuje da oni budu u sastavu. Dopušteno je praktično, samo moraju biti pravnici, pa nije isključeno ni da predsednik republike bude član, samo ako je pravnik”, rekla je Boljević.
Miloševićev ustav davao više slobode sudijama i tužiocima
Stefanović je ocenio da smo dobili kostur za politički odgovorno pravosuđe, dok se Udruženje tužilaca zalaže za nezavisno pravosuđe.
On je rekao da se ovim rešenjem “otišlo tri koraka nazad, vratili smo se u prošli vek”, kao i da je “Miloševićev ustav dao veće garancije” sudijama i tužiocima.
Prema novom rešenju, postoji forma organa koji se naziva Visoki savet tužilaca i samo u nazivu ima tužioce.
Stefanović je rekao da će Udruženje tužilaca tek doneti odluku, posle detaljne analize, da li će učestvovati u javnoj raspravi o nacrtu. Zabrinjavajuće je to što tužioci gube čak i tu samostalnost, ali u narednom periodu od javne rasprave, kaže, očekujemo da revidiran tekst sa svim primedbama struke, strukovnih udruženja, bude poslat Venecijanskoj komisiji.
“Ne vidimo nijedan evropski standard u ovom nacrtu zbog kojeg smo mi u proces promena odredbi pravosuđa. To je zabrinjavajuće. Možda je ideja Ministarstva pravosuđa da ne dobije zeleno svetlo, pa su zato ovakav tekst doneli”, kazao je.
Za građane je bitno da se uključe i razumeju na šta ukazuje struka, da postoji uticaj izvršne vlasti na to ko će da bude sudija, preko pravosudne akademije, zatim uticaj izvršne vlasti na to kako će se suditi jer se uvodi kao izvor prava sudska praksa, što mi ne znamo tačno šta je, i postojaće uticaj izvršne vlasti na to ko neće biti sudija, jer ministar pravde ima ovlašćenje da pokrene postupak disciplinske odgovornosti ili razrešenja sudija, pa može da se desi faktičko ukidanje sudske vlasti, pa će biti kadija te tuži, kadija ti sudi, kazala je Boljević.
Stefanović je istakao da društva koja imaju niži stepen vladavine prava moraju da imaju više standarde, a to znači apslolutnu nezavisnost i samostalnost pravosuđa.
Izvor: N1
