Goran Ilić i Nenad Stefanović za Al Džaziru: Amandmani sa ciljem dodatne politizacije tužilaštva u Srbiji

“Osim toga, ovakvo rešenje da su tužioci u manjini u Visokom savetu tužilaca ne postoji nigde u regionu. U Hrvatskoj, Makedoniji i Crnoj Gori predstavnici tužilaca u tužilačkom savetu su u većini, dok u BiH imamo pravosudni savet sa 15 članova gde većinu čine sudije i tužioci”, navodi Stefanović.

Primedbe na predloženi sastav Visokog saveta sudstva imaju i u Društvu sudija Srbije.

“Predloženim amandmanima Visoki savet sudstva (VSS) se, od tela sudske uprave, čija je svrha da bude tampon zona između politike i sudstva i da štiti sudije i sudove od uticaja politike, pretvara u jedno radno telo skupštine. Naime, od deset članova, polovinu bira skupština, na predlog svog odbora za pravosuđe, što znači da sudije nemaju veći u tom telu”, kaže predsednica Društva sudija Dragana Boljević.

“Nigdje tužilaštvo nije potpuni odvojeno od države”

Iz Ministarstva pravde odgovaraju da su predloženi sastavi  VSS i VST, kao i i način izbora njihovih članova u skladu sa standardima Venecijanske komisije, a koji jačaju nezavisnost sudstva i samostalnost tužilaca. Navode i da je potrebno praviti jasnu razliku između sudijske nezavisnosti i tužilačke samostalnosti.

„Osnovna uloga države jeste da goni počionioce krivičnih dela, a mehanizam za to je upravo javno tužilaštvo“, kažu u Ministarstvu pravde i dodaju da ne postoji „maltene nijedna država u Evropi gde je tužilaštvo u potpunosti odvojeno od države. U velikom broju zemalja, ministar pravde je ujedno i vrhovni tužilac, a takođe i samostalno bira tužioce“.

Kada je reč o izboru članova VSS, Dragana Boljević upozorava i da se može desiti da o tih pet članova VSS na kraju odluče samo tri čoveka iz Komisije u kojoj sede predsednik Narodne skupštine, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda Srbije (koga bira VSS), Vrhovni javni tužilac i Zaštitnik građana (koje bira Narodna skupština). Naime, ako u prvom krugu glasanja Narodna skupština većinom od tri petine svih poslanika ne izabere svih pet članova VSS, ostali se biraju glasovima pet devetina svih poslanika, a ukoliko ni to ne uspe, onda će ih izabrati većina u pomenutoj petočlanoj komisiji.

Iz Ministarstva pravde poručuju da je takav mehanizam izbora osmišljen kako bi se onemogućilo da dođe do situacije u kojoj se ne mogu izabrati članovi saveta i blokade u radu tog tela.

U Društvu sudija opet, tvrde da postoji i opasnost čestog raspuštanja Visokog saveta sudstva. Ako ne može da se donese neka odluka u roku od 30 dana od prvog odlučivanja, jer nema većine, članovima VSS prestaje mandat. S obzirom da je paran broj članova i da pet bira skupština, a pet sudije, lako se se može desiti da nema većine za odluku, navodi Boljević, što teoretski znači da bi svako malo moglo da dođe do raspuštanja tog tela, zaduženog, između ostalog za izbor i razrešenje predsednika Vrhovnog suda Srbije i predsednika ostalih sudova, izbor sudija i sudija porotnika, vrednovanje rada sudija.

Sporni kriterijumi za istaknute pravnike

Međutim, iz Ministarstva pravde odgovaraju da do raspuštanja VSS može doći samo ako u određenim situacijama, koje će biti propisane zakonom (dakle, ne svim), to telo ne donese odluku. Navode da su se na takvo rešenje odlučili jer su određene države, koje imaju isti ili sličan sastav ovog tela, došle u situaciju da savet ne donese odluke koje su od velike važnosti za rad pravosuđa.

Prvobitnom verzijom teksta ustavnih amandmana takođe je bilo predviđeno da VSS ima 10 članova, pet koje bi birale sudije i pet istaknutih pravnika koje bi birala skupština, s tim što bi se predsednik tog tela birao upravo iz redova istaknutih pravnika i imao bi “zlatni glas”, koji bi presuđivao u slučaju da bude nerešeno prilikom glasanja. Ipak, i tom i najnovijom verzijom, iz VSS su izbačeni direktni predstavnici vlasti – ministar pravde i predsednik skupštinskog odbora za pravosuđe.

Predlog Visokog saveta sudstva nakon prve verzije amandmana bio je da to telo ima 11 članova, od kojih sedam sudija koje bi birale sudije i četiri diplomirana pravnika koja bi birala Narodna skupština. Od ta četiri, dva bi bila iz reda univerzitetskih profesora prava na predlog akademske zajednice, a druga dva bi predlagao odbora za pravosuđe skupštine Srbije posle okončanog javnog konkursa.

Sastav tužilačkog i sudijskog saveta nisu i jedine primedbe strukovnih udruženja na novi predlog ustavnih amandmana. I dalje su sporni, tvrde, i kriterijumi za istaknute pravnike koji bi parlament birao u sastav Visokog saveta tužilaca i Visokog saveta sudstva. A kriterijum je da neko mora da ima položen pravosudni ispit, deset godina radnog iskustva u pravnoj oblasti iz nadležnosti Visokog saveta tužilaca ili sudstva, koji se dokazao stručnim radom i uživa lični ugled.

Iz nevladinog sektora su još upozorili da po ovim kriterijumima profesori prava na univerzitetima ne bi mogli da budu kandidati za savete tužilaca i sudija, jer nemaju položen pravosudni ispit.

Pravosudna akademija bira sudije

Ministarstvo pravde, međutim, odgovara da će svi detalji o „istaknutim pravnicima“ biti dodatno definisani pratećim zakonima.

Dragana Boljević dodaje i da je problematično to što je predviđeno da oni koji se prvi put biraju za sudiju mogu biti izabrani samo ako su završili obuku u instituciji za obuku u pravosuđu, a to je trenutno samo Pravosudna akademija.

“To znači da će Pravosudna akademija, koja nema garancije nezavisnosti i koja je i pod formalnim i faktičkim uticajem Ministarstva pravde, zapravo već selekcijom polaznika, unapred odlučivati ko će biti sudija, a Visoki savet koji formalno bira sudije, ovim postaje samo neka vrsta protočnog bojlera, jer će birati već probrane kandidate akademije”, navodi predsednica Društva sudija.

VSS smatra da je ovakvo rešenje suprotno tački 17. Kijevskih preporuka o nezavisnosti pravosuđa, kojima se preporučuje da pristup sudijskom zvanju treba da imaju „ne samo mladi pravnici sa posebnom obukom nego i pravnici sa značajnim iskustvom koje su stekli radeći u pravnoj profesiji“.

Takođe, Visoki savet sudstva smatra i da odredba da sudija može biti razrešen zbog nestručnog vršenja sudijske funkcije ne treba da bude Ustavom definisani razlog za razrešenje sudije, obrazloživši da, osim što je ovakva formulacija neprecizna, nije ni u skladu sa međunarodnim dokumentima koji predviđaju da evaluacija sudijskog rada treba da bude u funkciji unapređenja njihovog rada i napredovanja u karijeri, a ne u funkciji kažnjavanja.

S druge strane, iako je odredba o razrešenju zbog nestručnog rada ostala, iz Ministarstva pravde navode da je na predlog struke izbrisan deo člana da ministar nadležan za pravosuđe može da pokrene disciplinski postupak protiv sudije i postupak za razrešenje.

Rasprava o ustavnim amandmanima svakako će se voditi i narednih meseci, ali je pitanje hoće li biti konstruktivna, kao što očekuje Evropska komisija, pogotovo ako se ima u vidu da je značajan broj predstavnika struke i civilnog sektora ranije već napuštao raspravu, nezadovoljni odnosom pojedinih predstavnika vlasti prema njima. Konačni sadržaj amandmana, po svemu sudeći, mogla bi da oblikuje Venecijanska komisija, budući da iz Ministarstva pravde poručuju da će poštovati preporuke Venecijanske komisije koje budu dostavljene na prosleđeni tekst.