Udruženje tužilaca Srbije pozdravlja donošenje ovog zakona i borbu protiv korupcije ali ukazuje na neke njegove nedostatke.
Na primer, rokovi, način postupanja i način službene komunikacije posebnih odeljenja viših javnih tužilaštava i organizacione jedinice MUP-a nadležne za suzbijanje korupcije uređuju se aktom koji zajedno donose ministar nadležan za poslove pravosuđa i ministar nadležan za unutrašnje poslove, što je direktno mešanje drugih grana vlasti (izvršne) u rad tužilaštva kao posebnog državnog organa, i da je trebalo da takva odredba propisuje da takav akt donosi republički javni tužilac.
– Iz postupka selekcije kandidata za rad u tim posebnim odeljenjima iskljuceno je Drzavno vece tuzilaca, koje je po Ustavu i zakonima jedini organ koji može da utvrđuje dostojnost, stručnost i osposobljenost nosilaca javnotužilačke funkcije. Viši javni tužilac postavlja rukovodioca posebnog odeljenja na osnovu diskrecionog ovlašćenja, što predstavlja potencionalno opasnu koruptivnu tačku.
Još jedna tačka uticaja na postupanje jeste što se zamenici javnih tužilaca upućuju u posebna odeljenja, ne biraju se. To znači da mogu da budu vraćeni u svoja tužilaštva nižeg ranga bez ikakvog obrazloženja i na taj način im se ne garantuje stalnost funkcije u posebnim odeljenjima. Udruženje tužilaca Srbije se zalaže da budu birani na oglasu od strane DVT za zamenike višeg javnog tužioca- kaze Nenad Stefanovic, clan UO Udruzenja tuzilaca.
Četiri nova centra za borbu protiv korupcije i kriminala u Srbiji
U Srbiji počinju s radom specijalna odjeljenja za borbu protiv kriminala i korupcije. Reorganizaciju u sudstvu uvodi novi Zakon o nadležnosti državnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala, korupcije i terorizma. Dok iz Ministarstva pravde poručuju da će novi sistem značajno doprinijeti smanjenju korupcije, Udruženje tužilaca ukazuje na to da napretka neće biti dok je pravosuđe pod političkim utjecajem.
Izvor: Politika, Al Jazeera
