Predsednik Udruženja tužilaca Srbije Goran Ilić navodi da aktuelni ustavni amandmani vode politizaciji pravosuđa i smanjenju nezavisnosti. Ako vrhovnog javnog tužioca i ostale tužioce bude birala Skupština Srbije prostom većinom, Ilić upozorava da oni neće moći da uspešno sprovode istrage protiv političke garniture koja ih je postavila. Dodaje i da nijedna vlast ne želi nezavisne institucije.
Od Venecijanske komisije, tela Saveta Evrope koje ocenjuje ustave i pravne norme svojih članica, Ilić očekuje negativno mišljenje za amandmane koje je predložilo Ministarstvo pravde. Navodi da je predloženim rešenjem uspostavljen javni tužilac kao starešina i zamenici koji postupaju po predmetima, što je prevaziđen i napušten “sovjetski” model hijerarhije.
Kad imate strogu hijerarhiju pritiskom na jedno dugme na vrhu sistema, vi kontrolišete ceo sistem. Ako neko drugačije misli na dnu te lestvice, recimo tužilac u Vladičinom Hanu, on ništa neće moći da uradi ukoliko vlast kontroliše onoga ko je na vrhu, a to je budući vrhovni javni tužilac – kaže Ilić.
Kako se ta kontrola uspostavlja u praksi, Ilić ilustruje predloženim rešenjem da Vrhovnog javnog tužioca predlaže Visoki savet tužilaca, u kojem većinu, po sadašnjem predlogu vlasti, neće imati tužioci, već predstavnici vladajuće većine u parlamentu. Na kraju, taj predlog bi potvrdili i poslanici, prostom većinom.
Dokle god ih bira politika oni će biti pod kontrolom politike. Kako će on da sprovede efektivnu istragu protiv političara koji pripada političkoj garnituri koja je njega izabrala? – pita Ilić.
Nezavisno pravosuđe je osnov da svako društvo, pa i Srbija, ide napred, objašnjava Ilić, a tužiocima i sudijama se mora obezbediti samostalnost u radu. Time će se, navodi Ilić, napraviti i pravni ambijent za dolazak investitora, a ne da ih kao sada “vlast vuče za rukav”.
Kao izlaz iz sadašnje situacije navodi da treba napraviti moderno tužilaštvo, da svaki tužilac odgovara za svoj rad, da većinu u Visokom savetu tužilaca čine tužioci, a da kažnjavanje korupcije bude izvesno, kako bi se iskorenila.
Ilić dodaje da je u prirodi politike u Srbiji otpor prema nezavisnim institucijama.
Zbog toga je način izbora institucija brana da se sve kontroliše – napominje Ilić.
O izmena Ustava, pobuni struke protiv rešenja vlasti, o korupciji, Evropskoj uniji, o tome kako građani vide pravosuđe, a šta je sve loše u predlozima vlasti vezanih za ustavne amandmane u oblasti pravosuđa, pogledajte u emisiji “15 minuta”.
