Izveštaj antikorupcijskog tela Saveta Evrope danas je, nakon dobijanja saglasnosti Vlade Srbije, objavljen i u njemu se navodi da Srbija većinu preporuka koje je to telo dalo još pre pet godina, a koje se uglavnom odnose na nezavisnost pravosuđa, nije ispunila.
Srbija nije napredovala u spečavanju korupcije među sudijama, tužiocima i narodnim poslanicima, zbog čega je od antikorupcijskog tela Saveta Evrope dobila ocenu “globalno nezadovoljavajuće”.
Od ukupno 13 preporuka koje je GRECO Srbiji dao još 2015. godine, do danas su u potpunosti ispunjene samo dve – donošenje Zakona o lobiranju i jačanje uloge Agencije za sprečavanje korupcije.
Sve ostale preporuke, od promena načina na koje se biraju članovi Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, a kako bi se eliminisao politički uticaj, pa do definisanja jasnih pravila kada je sukob interesa sudija, tužilaca i narodnih poslanika u pitanju, nisu ispunjene.
Borba i suprotstavljanje korupciji jeste problem institucija i mogli bismo da se saglasimo sa zaključkom iz izveštaja da ne postoji potpuna rešenost naših vlasti, barem je tako bilo u prethodnom periodu, da se suprostavi korupciji. Međutim, da vam kažem, suprotstavljanje korupciji jeste problem institucija, ali je delom i problem mentaliteta
Pohvaljeni su koraci preduzeti da se obezbedi samostalnost tužilaca, pre svega kroz poverenika za samostalnost, koji treba da tužioce zaštiti od političkog pritiska. Upravo tu funkciju do pre nekoliko meseci obavljao je Goran Ilić, koji smatra da ocene u izveštaju jesu realne, a da je loše stanje u pravosuđu posledica toga što se Ministartsvo pravde prethodnih godina više bavilo obračunom sa neistomišljenicima nego ispunjavanjem preporuka.
“Borba i suprotstavljanje korupciji jeste problem institucija i mogli bismo da se saglasimo sa zaključkom iz izveštaja da ne postoji potpuna rešenost naših vlasti, barem je tako bilo u prethodnom periodu, da se suprostavi korupciji. Međutim, da vam kažem, suprotstavljanje korupciji jeste problem institucija, ali je delom i problem mentaliteta”, kaže Ilić.
Da bi se promenio odnos građana prema korupciji, potrebna je otvorena rasprava u društvu, koja je, u prethodne tri godine, koliko se čeka na promenu Ustava, izostala.
“Čitav taj proces izrade ustavnih amandmana vođen je u nekom zatvorneom krugu, iako bi na kraju o njima trebalo da daju reč građani na referenudmu jer se radi o izmenama ustava. Cilj je, ne samo da se sprovedu ustavni amandamni, da se formlano ispune preporuke koje je dao GRECO, a da suština ne bude dostizanje pravih standarda Evropske unije i da na kraju građani budu na gubitku”, kaže Zlata Đorđević iz Transparentnosti Srbija.
Da je Srbija daleko od evropskih standarda i da vlast nije učinila nikakav napredak u vladavini prava, pored Saveta Evrope, konstatovala je i Evropska komisija u svom poslednjem izveštaju o napretku. Zbog toga, Srbija ove godine i bez novih otvorenih poglavlja u pregovorima sa Briselom.
VIDEO prilog televizije N1 možete pogledati OVDE.
Izvor: N1, autor: Filip Lukić
