Krivični zakonik u Srbiji ne prepoznaje osvetničku pornografiju kao krivično delo. To bi trebalo da bude jedna od izmena propisa koje se očekuju do kraja godine. U međuvremenu na društvenim mrežama sve se češće dele pornografski sadržaji, a na aplikaciji Telegram otkriveno je desetak grupa u kojima hiljade muškaraca razmenjuju snimke bivših ili sadašnjih partnerki.
Svakoj desetoj srednjoškolki dogodilo se da njenu fotografiju ili video-snimak, koje je poslala privatno, neko objavi. Sve češće žrtve su i javne ličnosti. Pored toga u takozvanu osvetničku pornografiju spada i svako ucenjivanje eksplicitnim sadržajem i njegovo deljenje bez dozvole.
Izmene krivičnog zakonodavstva morale bi da uključe pooštravanje kazne, izričitog propisivanja takvog krivičnog dela i možda ponovno razmatranje da se vrati u naš krivično-pravni sistem kleveta, kao iznošenje nečeg što je neistinito, objašnjava zamenik Republičkog javnog tužioca Goran Ilić.
“Autonomni ženski centar pruža besplatnu pravnu pomoć i nama se otprilike jednom nedeljno obrati žena sa ovim problemom. Zato smo maja meseca, kada smo saznali da je Ministarstvo pravde formiralo radnu grupu za izmene i dopune krivičnog zakonika, predložili da i ovo delo uđe u naš krivični zakonik kao krivično delo”, kaže Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra.
Krivični zakonik, osvetničku pornografiju ne prepoznaje kao krivično delo. Gone se samo slučajevi dečje pornografije, proganjanja, ucena ili polnog uznemiravanja. Za objavljivanje i deljenje njenih snimaka – žrtva mora da pokrene privatnu tužbu.
“Za osnovni oblik tog krivičnog dela zaprećena je kazna do godinu dana zatvora. Znači, učinilac tog krivičnog dela najverovatnije ne bi dobio ozbiljniju kaznu, nego bi bio uslovno osuđen. Izmene krivičnog zakonodavstva morale bi da uključe pooštravanje kazne, izričitog propisivanja takvog krivičnog dela i možda ponovno razmatranje da se vrati u naš krivično-pravni sistem kleveta, kao iznošenje nečeg što je neistinito”, objašnjava zamenik Republičkog javnog tužioca Goran Ilić.
I pojedini mediji često preuzimaju ulogu sudije i donose zaključke o tome da li je i šta istina, objavljuju privatne fotografije i snimke misleći na tiraž, ne i na posledice po žrtvu.
“Tu treba malo šira akcija i treba produbiti svest svih – kako građana, tako i svih onih koji šire te vesti: raznih vidova medija, elektronskih, štampanih, društvenih mreža. Treba uticati na njih preventivno. Imali smo i tragičnih posledica, imali smo čak i slučaja samoubistava mladih osoba koje nisu mogle da istrpe teror na društvenim mrežama”, smatra poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović.
Poznat je slučaj novinarke Kadije Ismailove protiv Azerbejdžana. Njoj su, kako se pretpostavljalo, tajne službe postavile skrivene kamere u spavaćoj sobi, da bi potom na internetu bili obavljeni njeni intimni snimci sa partnerom. Posle nekoliko godina, Sud u Strazburu je presudio da su joj povređena prava na poštovanje privatnog života. To je bila prva presuda Evropskog suda za ljudska prava koja se bavila osvetničkom pornografijom.
Video prilog RTS moćete pogledati OVDE.
Izvor: RTS, pripremila Aleksandra Mitić
