Četrnaest dana nakon što su poslanici Narodne skupštine izglasali pravosudne zakone koji bi trebalo da otklone politički uticaj na pravosuđe, Više javno tužilaštvo u Beogradu premestilo je dve tužiteljke koje su radile na slučaju zloupotreba u državnom preduzeću Elektroprivrede Srbije (EPS). Da je sumnja da se radi o otvorenoj zloupotrebu hijerarhijskog ustrojstva pravosuđa, ukazuje činjenica da su tužiteljke premeštene samo dan nakon što je policija uhapsila šestoricu osumnjičenih za malverzaciju 7.5 miliona dolara.
Zamenice tužioca, Bojana Savović i Jasmina Paunović, premeštene su iz odeljenja za suzbijanje korupcije u Višem javnom tužilaštvu gde im je oduzet slučaj EPS „bez obrazloženja“. Nadređeni Bojane Savović, tužilac Nenad Stefanović, onemogućio joj je da sasluša uhapšene i dalje radi na ovom slučaju sklonivši je iz Odeljenja za borbu protiv korupcije u kojem je radila prethodnih 5 godina.
Više javno tužilaštvo je u saopštenju istaklo kako je Bojana Savović, zajedno sa njenom koleginicom Jasminom Paunović koja se bavila drugim delom istog predmeta, sama tražila premeštaj i samim tim je redovno premeštena prema godišnjem planu u drugo odeljenje, što je ona demantovala. Savović i Paunović su ubrzo dobile veliku podršku kolega iz pravosuđa, policajaca, advokata i građana.
Savetnica za pitanja EU integracija u YUCOM i koordinatorka Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 23 Jovana Spremo ističe kako je ovo dobar momenat da ovakvo dešavanje privuče pažnju javnosti i da su tužiteljke dobro postupile obrativši se javnosti kako bi zaštitile svoju samostalnost, uzimajući u obzir da mehanizmi iz novog Zakona o javnim tužilaštvima nisu još uvek implementirani.
„Smatram da su ova dešavanja koincidentna u smislu da sama reforma i izmene zakona nisu ni odmogle ni pomogle ovoj situaciji sa tužiteljkama. Mi smo već prethodno isticali da iako su ovi pravosudni zakoni u maloj meri poboljšani, neće moći odmah da se govori o nekoj većoj samostalnosti. Da bi se videli efekti novih rešenja neophodno je da počne primena zakona i da se same sudije i tužioci upoznaju sa tim rešenjima koja potencijalno omogućavaju više mehanizama za zaštitu njihove nezavisnosti odnosno samostalnosti“, kaže Jovana Spremo.
Ona je istakla je da je ovo dobar signal za druge tužioce da u narednom periodu primene novih zakona što više koriste mehanizme zaštite ukoliko smatraju da postoji pritisak na njih od strane drugih grana vlasti, ali i rukovodstva, odnosno nadređenih koji potencijalno ugrožavaju njihovu nezavisnost tj. samostalnost. Pozitivniji pomak se očekuje isključivo ukoliko sami tužioci i sudije prihvate svoju ulogu u sistemu i javno koriste novonastale mehanizme.
Šta kažu nova zakonska rešenja?
Predsednica predsedništva Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije Lidija Komlen Nikolić ističe da se javnotužilačka organizacija nalazi u pravnom vakuumu uzimajući u obzir da se još uvek primenjuju odredbe važećeg Zakona o javnom tužilaštvu i Pravilnika o upravi u javnom tužilaštvu, te da se nova ustavna rešenja koja u sebi sadrže brojna unapređenja položaja javnih tužilaca još uvek ne primenjuju.
„Početkom primene novih tužilačkih zakona, situacija koja se desila u Višem javnom tužilaštvu bi se drugačije odvijala, a koleginice bi imale mogućnost prigovora na odluku Višeg javnog tužioca u Beogradu“, objašnjava Komlen Nikolić.
Ona napominje da Pravilnik o upravi, koji se donosi jedanput godišnje, detaljnije od zakona reguliše pitanje donošenja godišnjeg plana i programa rada u jednom tužilaštvu. Pomenuti pravilnik se može izuzetno promeniti u toku godine samo ukoliko se dese neke nepredviđene okolnosti. Tužiteljke Savović i Paunović su iz koruptivnog odeljenja raspoređene u tzv. opšte odeljenje. Po važećim pravilima one na ovu odluku nemaju pravo prigovora, niti je tužilac dužan da obrazloži ovu odluku, objašnjava Komlen Nikolić.
Međutim, ona navodi da će nakon početka primene novog zakona, obaveza javnog tužioca biti da do prvog novembra tekuće godine na kolegijumu predstavi budući plan i program rada i raspodelu poslova uz mogućnost da ukoliko javni tužilac nije zadovoljan gde je raspoređen, može izjaviti prigovor Visokom savetu tužilaštva.
„Cilj novog zakona je bio da se spreče situacije u kojima glavni javni tužilac može čestim izmenama rasporeda da šikanira javne tužioce, pogotovu one koji pokazuju integritet u svom postupanju. Ovo nije samo personalno pitanje, ovo je pitanje pristupa pravdi građana, jer ukoliko imate čestu promenu postupajućih tužilaca u jednom predmetu, to podrazumeva i duži period postupanja po predmetu, a da ne pominjemo kvalitet postupanja. Posledice prvenstveno trpe građani“, ističe Komlen Nikolić.
Pravnica iz Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) Sofija Mandić navodi da je mogućnost prigovora Visokom savetu tužilaštva pozitivno rešenje, međutim postoji zabrinutost što u tom telu 4 istaknuta pravnika, koje bira Narodna skupština, ministarka pravde i Vrhovni javni tužilac, koje takođe bira Narodna skupština, imaju prevagu u glasanju.
„Drugim rečima, ukoliko politička vlast u budućnosti bude rešena da zaštiti javnog tužioca koji izmenama godišnjeg rasporeda pokušava da utiče na ishode pojedinih postupaka, prigovor o kome ovde govorimo neće biti efikasan mehanizam zaštite“, objašnjava Sofija Mandić.
Komlen Nikolić dodaje da se pojedina zakonska rešenja u praksi koriste kao sredstvo nagrađivanja i kažnjavanja i da su te situacije prepoznate u novim zakonima i drugačije rešene sa ciljem zaštite javnih tužilaca od samovolje rukovodilaca.
Jedan od instituta je upućivanje iz nižih javnih tužilaštva u više javno tužilaštvo sa namerom da se popune upražnjena radna mesta gde je ovaj institut predstavljao sredstvo kažnjavanja i nagrađivanja jer isključivo zavisi od diskrecione ocene Republičkog javnog tužioca.
Ona navodi da je trećina zamenika javnih tužilaca u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu upućena iz osnovnih tužilaštava, što znači da su oni privremeno napredovali na godinu dana, a da nisu prošli proceduru konkursa državnog organa koji je zadužen da ih bira i procenjuje da li imaju kvalitete da budu unapređeni. Ovi upućeni zamenici javnog tužioca u svakom momentu mogu biti vraćeni u osnovno javno tužilaštvo.
Ipak, Komlen Nikolić napominje da je i ova situacija rešena novim zakonom gde je moguće upućivanje samo na istom nivou javnog tužilaštva isključivo uz saglasnost javnog tužioca.
„Republika Srbija je u procesu pristupanja EU prihvatila da izmeni Ustav i tužilačke zakone zbog prepoznatog negativnog uticaja postojećeg strogo ustrojenog hijerarhijskog sistema. Venecijanska komisija je na to ukazala još 2007 godine. Izmenom Ustava ukinut je monokratski sistem uređenja javnog tužilaštva koji postoji više od sedam decenija.
Iz tog razloga, novim tužilačkim zakonima su predviđeni mnogi mehanizmi koji pružaju javnim tužiocima mogućnost da zaštite svoju samostalnost i znatno je omekšana hijerarhija u tužilaštvu“, zaključuje Komlen Nikolić, naglašavajući da se Udruženje javnih tužilaca Srbije više od dve decenije zalaže za ovakvu vrstu promena i godinama podstiče kolege da istupe u javnost i upoznaju istu sa problemima sa kojima se suočavaju.
Sofija Mandić je istakla da je CEPRIS tokom javne rasprave uputio više od 100 predloga za unapređenje propisa uključujući i Zakon o javnom tužilaštvu, ukazujući na opasnosti od zloupotrebe i potrebu garancije samostalnosti tužioca.
„Oko 90 odsto svih upućenih komentara u javnoj raspravi nije prihvaćen – to dosta govori o načinu na koji vladajuća većina shvata javnu raspravu i kritiku. Međutim, stvarnost je uvek rečitija od normi i čini mi se da će slučaj tužiteljki Savović i Paunović omogućiti da u skorijoj budućnosti testiramo nova zakonska rešenja. Smatram da korak nazad nije samo ono rešenje koje je formalno lošije, već i rešenje koje praktično omogućava iste ishode, dok vreme i život protiču“, zaključuje Sofija Mandić.
Hoće li slučaj u VJT uticati na ocene EU o stanju u pravosuđu?
Kada je u pitanju odnos EU prema ovom slučaju, Jovana Spremo smatra da je dobra stvar što se još uvek nalazimo u izveštajnom periodu za ovu godinu koji će se završiti krajem marta. Očekuje se da će se sasvim sigurno dešavanje sa tužiteljkama naći u izveštaju Evropske komisije.
Međutim, uzimajući u obzir da je ceo proces reforme pravosuđa pod lupom EU, koja je zadovoljna načinom na koji je ta reforma sprovedena, Spremo smatra da situacija premeštaja tužiteljki neće imati veliki uticaj na ocenu efikasnosti pravosudnih reformi.
„Mi u ovom momentu ne možemo da ocenimo da li se novim rešenjima omogućava veća samostalnost i nezavisnost tužilaca ukoliko ne vidimo kako oni koriste ta nova rešenja i mehanizme. Tek kad analiziramo način njihove upotrebe i odgovore onih institucija koje treba da odgovore na takve pritiske, znaćemo da li ova rešenja donose više samostalnosti i nezavisnosti ili ne“, zaključuje Spremo.
Komentarišući nedavni premeštaj tužiteljki Bojane Savović i Jasmine Paunović i oduzimanje slučaja malverzacija u Elektroprivredi Srbije dan nakon hapšenja šestorice osumnjičenih, portparolka Evropske komisije Ana Pisonero rekla je za European Western Balkans da EK prati dešavanja u Višem javnom tužilaštvu.
“Nezavisno funkcionisanje i integritet tužilaštva je ključ za napredak Srbije u oblasti vladavine prava i ova pitanja se pomno prate u kontekstu pregovora o pristupanju Evropskoj uniji o okviru Poglavlja 23, koje se odnosi na pravosuđe i osnovna prava”, rekla je Pisonero. Ona je dodala da se od Srbije očekuje da brzo nastavi sa primenom pravosudnih zakona i da što pre uspostavi Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva.
Izvor: European Western Balkans
