Tužilac Goran Ilić ne vidi ništa sporno u tome što se republička javna tužiteljka Zagorka Dolovac sastala sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, ali smatra da je “čudno i neobjašnjivo njeno ponašanje” kada je sakrila lice izlazeći iz Predsedništva.
Nije hteo da komentariše navode iz intervjua koji je dala nedavno, ali je istakao da je “dobra vest da je pod uticajem kritike javnosti uopšte dala intervju”. Takođe navodi da kada se radi o borbi protiv korupcije, Ustav Srbije iz 2006. ne stvara pretpostavke za nju.
“Nije sporno da se povremeno republički javni tužilac sretne sa predsednikom zemlje, jedino što je čudno i neobjašnjivo je ponašanje Zagorke Dolovac koja je sakrila svoje lice. Čudno je da se javni tužilac krije od javnosti kada okončava posetu predsedništvu Srbije”, kazao je Ilić u Danu uživo na TV N1.
“Prvi problem je institucionalne naravi: naš Ustav iz 2006. ne stvara pretpostavke da organi budu nezavisni. Ako tužioce bira parlament vladinom većinom, složićete se da to nije postupak koji obezbeđuje nezavisnost u izboru tužilaca. Drugi problem je što nemamo efektivnu kontrolu nad policijom. Kad imate visoko profilisane političke predmete, dešavalo se da policija ne postupi po nalogu Tužilaštva, već sledi direktive nadređenih, jer oni zavise od tih nadređenih. Često se kaže da je Tužilaštvo glava i telo, bez ruku i nogu. Ima neka ovlašćenja, ali nema oruđa da ih sprovede. Treći problem su političke elite koje nemaju volju za borbu protiv korupcije”, ocenjuje Ilić.
Međutim, dodaje on, “imam utisak da jedan nemali broj građana u Srbiji istinski ne podržava borbu protiv korupcije”.
“Kada sve to dodate i oduzmete, onda su šanse za borbu protiv korupcije veoma male. Moramo sistemski da se borimo protiv korupcije, a ne da sve svodimo na jednu ili drugu ličnost. Ako hoćemo efikasan sistem, čak i kad bi politička volja bila protiv toga, to ne bi bilo prepreka, jer je borba protiv korupcije primena zakona. Ali mi ni taj ustavni i zakonski okvir nemamo takav da omogućava efikasnu borbu protiv korupcije”, kaže tužilac.
Ističe da “političari ključno odlučuju o sudbini tužilaca, a kada to imate u vidu, onda je malo verovatno da će tužilaštvo istrajati u borbi protiv korupcije, jer su i tužioci živi ljudi”.
O završenom procesu za izbor za Državno veće tužilaca kaže da u samom izbornom danu nisu uočene nepravilnosti, ali da su “postupak i period koji je prethodio glasanju pratile nepravilnosti”.
“Često sam mogao da čujem od kolega da su izloženi pritisku nadređenih, a ti pritisci navodno potiču od republičke javne tužiteljke, koja je preporučivala da se glasa za ove ili one kandidate. To je nešto što je meni više kolega potvrdilo, to je problem koji je posebno naglašen kada je u pitanju Javno tužilaštvo. Jer ono je jedan hijerarhijski sistem u kome republički javni tužilac ima izvanredna ovlašćenja nad javnim tužiocima i njihovim zamenicima, kao što i javni tužioci imaju post-ovlašćenja nad zamenicima, i mogu uticati na njihovu karijeru, status i ocenjivanje. Ukoliko vas starešina u Javnom tužilaštvu oceni negativnom ocenom, to je uvod u vaše razrešenje”, navodi Ilić.
“Ako se u takvoj situaciji nadređeni angažuju u glasanju, tj. preporučuju za koga treba glasati, to svakako ima preteći karakter. Takve informacije su dolazile do mene”, ističe on.
Ilić smatra da “politički pritisak kod nas nije stvar ovog ili onog političara, već je institucionalno određen kroz pojedina ustavna rešenja”.
Na pitanje da komentariše intervju koji je nedavno dao predsednik Višeg suda u Beogradu Aleksandar Stepanović, u kojem je tvrdio da se u Srbiji ne sudi za visoku korupciju, Ilić kaže da je to “krajnje pojednostavljeno i donekle netačno”.
Borba i suprotstavljanje korupciji jeste problem institucija i mogli bismo da se saglasimo sa zaključkom iz izveštaja da ne postoji potpuna rešenost naših vlasti, barem je tako bilo u prethodnom periodu, da se suprostavi korupciji. Međutim, da vam kažem, suprotstavljanje korupciji jeste problem institucija, ali je delom i problem mentaliteta
“Kao kada bih ja izneo tvrdnju da je za neuspeh u borbi protiv korupcije odgovoran Stepanović jer je on predsednik suda, odnosno odeljenja za borbu protiv organizovanog kriminala, gde su donesene oslobađajuće presude, pa to šalje poruku da nemamo efektnu borbu protiv korupcije”, navodi Ilić i ponavlja da ne treba sve svoditi na ličnost.
On dodaje da se Tužilaštvo “neretko suočava sa kritikama javnosti, jer nismo spremni da javnosti iznesemo argumentaciju za naše odluke”.
“To je ostatak bivših vremena kada su tužioci doživljavali javnost kao neprijatelja. Ali, vremena su se promenila i moramo da promenimo odnos prema javnosti i da obrazlažemo svoje odluke”, ocenjuje Ilić.
Na pitanje kako tumači činjenicu da neretko predsednik države izlazi u javnost sa optužbama da su pojedini tajkuni ukrali stotine miliona evra “a ništa se ne dešava”, Ilić smatra da Vučić time govori da je naš sistem loš, jer kada sudije tj. Tužilaštvo ne bi birala skupština, već neko profesionalno telo, ta tema ne bi bila na dnevnom redu. Ona je na dnevnom redu naše javnosti jer sudije i tužioce bira skupština”.
“Pogrešno postavljen sistem daje povoda za takvu argumentaciju u javnosti. Ali ja bih to više razumeo kao verbalni politički rat. Neretko sudije i tužioci koji su zauzimali visoka mesta u prethodnom sistemu dobili su podršku i od nove vlasti. To govori da ljudi koji nisu spremni da naprave u politici iznenađenja, dobri su za svaki politički sistem”, zaključuje Ilić.
Izvor: N1
