Samostalnost u radu tužilaca i sudija jeste ugrožena, a brojni su kanali uticaja na njih, ocenio je Poverenik za samostalnost tužilaca Goran Ilić. Povodom odluke tužilaštva u slučaju napada na novinare tokom inuguracije, on je rekao da treba sačekati konačnu odluku. Ocenjuje i da se vlast se ležerno odnosi prema kvaliteta pravosuđa.
Samostalnost u radu tužilaca i sudija jeste ugrožena, a brojni su kanali uticaja na njih, neki su instituionalne a neki vaninstitucionalne prirode, od starešina u javnim tužilaštvima, pa i do pritisaka preko medija, rekao je u Novom danu Goran Ilić, Poverenik za samostalnost tužilaca, predsednik Udruženja tužilaca Srbije i zamenik republičkog javnog tužioca.
“Za javne tužioce se biraju ljudi bliski politici, ima izuzetaka, ali čak i ako ste najbolji nećete biti izabrani ako nemate podršku politike. Svesni da politika utiče na njihov izbor, oni čuju te signale, ili postoji autocenzura u donošenju odluka”, objašnjava Ilić.
Govoreći o pritiscima na sudsku vlast, sudija Apelacionog suda u Beogradu i potpredsednik Društva sudija Srbije, Omer Hadžiomerović rekao je da su sada ti pritisci postali posredni i često nisu nezakoniti jer je napravljen pravni okvir koji to dozvoljava.
“Nekada političari nemaju direktan zahtev, ali imaju očekivanja. Kada se donese neka predsuda posle pet minuta stiže njihova reakcija da je to skandalozna odluka, a niko je nije ni pročitao. Drugim rečima, imali su očekivanja, pa kritikuju jer odluka nije takva. To šalje signal drugima da to ne rade, da ne izazivaju bes političara”, kaže on.
Mora se stvoriti atmosfera, dodaje, da su sudije sigurne da donose nezavisne odluke. “Oni nisu tu da udovoljavaju javnosti, i ne treba da snose takve kritike, niti bilo kome da udovoljavaju”, kaže.
Rekao je da je obaveza države da napravi sistem koji će omogućiti sudijama da nezavisno donose odluke.
“Kada ne napravite dobar sistem nezavisnosti, stvorite utisak da sudije podležu politčkim uticajima. Potrebno je stvoriti okvir, a sa druge strane, sudije moraju da se bore za nezavisnost. Sudije, međitim, ne koriste ni ono što im je sada dato za tu borbu, garancije za nezavisnost, poput Visokog saveta sudstva. Možete da date kakve god hoćete garancije, ako ihne koristi onaj koji treba da ih koristi, džabe vam sve garancije koje dobijate. Ključni je Visoki savet sudtva, ako je on taj koji treba da garantuje nezavisnost, onda moramo da ga nateramo da to radi.
Ilić ocenjuje da nije samo važno da se pravda sprovodi već i da postoji utisak da se pravda sporovodi. “Neretko imamo utisak u javnosti da odluka nije doneta na osnovu argumentacije nego političkih pritiska i odsustva spremnosti suda da daju razloge za takve odluke”, dodaje.
Povodom odluke Prvog osnovnog javnog tužilaštva da odbaci krivične prijave za napade na novinare tokom inauguracije predsednika Srbije Aleksandra Vučića, Ilić je rekao da bi trebalo sačekati konačnu odluku. “Oštećeni imaju pravo na prigovor. Možda se nekome čini da je deo tog obrazloženja tužilaštva neuverljivo, ali treba sačekati odluku. Važno u ovom slučaju je to da u odnosu na politički osetljive predmete postoji percepcija javnosti da postoji politicki pritsak upravo zbog odsustva nezavisnosti sudstva. To je u ovom slučaju osnovni problem koji prepoznajem”.
“Mali je broj predmeta za koji je politika zainteresovana, ali je veliki problem utisak koji se stvara da pravosuđe nema autoritet, a to se ne može vezati sa broj odluka nego za utisak”, rekao je Ilić upitan da li tužilaštvo selektivno, pod uticajem politike, odlučuje koga će goniti.
Vlast se ležerno odnosi prema kvalitetu pravosuđa
Govoreći o najavama da samo tužiocima i sudijama neće biti povećane plate sledeće godine, Ilić je ocenio da se u smislu kvaliteta pravosuđe nije oporavilo od velikog odlaska sudija i tužilaca u privatni sektor. “Bojim se da ako ne bude bilo povećanja plata to će odvesti do novog velikog odlaska sudija i tužilaca”.
Komentarišići promene Ustava i predloge koje su strukovna udruženja sudija, tužilaca i sudskih pomoćnika i organizacija civilnog društva predstavili Vladi, Hadžiomerović je rekao da na okruglim stolovima koji su se vodili o toj temi nije bilo dijaloga.
“Na okruglim stolovima smo videli da su oni zamisili da mi to izložimo, a oni saslušaju bez debate i rasprave, a mi smatramo da to nije debata. Čuli smo mišljenja potpuno suprotna od onoga na šta se država obevezala akcionim planom, zato smo odlučili da istupimo iz tog procesa jer smatramo da ne možemo ništa da doprinesemo, dali smo svoj mišljenje i to je to”, kaže on.
Na tim debatama sve izmiče logici, dodaje Ilić. “Najčešče od tih ljudi za koje mislimo da su bliski vlasti.. ima tu i organizavcija civilnog društva napravljenh za potrebe ovih okruglih stolova, može se čuti da je pravosuđe loše, da vlada nepotizam, ali oni kao da daju argumentaciju u prilog našoj tezi da treba izvršiti depolitizaciju pravosudja, i da ako je pravosuđe zaista toliko loše, loše je zbog politike”, zaključio je on.
Izvor: N1
