Ilić je podsetio da su preteklih godina na tužilaštvo prenete brojne nadležnosti, pre svega istražnog sudije koji je nezavisan organ, ali se nije vodilo računa da je po Ustavu ono potčinjeno vladi i Skupštini.
To je samo dodatno podrivalo poverenje javnosti u rad tužilaštva, s obzirom da ono nije imalo snagu da u nekim politički osetljivim, i uopše visokoprofilisanim predmetima, sprovede delotvornu istragu, naglasio je Ilić, na skupu u kojem su učestvovali brojni profesori Ustavnog prava.
To, naglasio je Ilić, može jedino da se reši redefinisanjem položaja tužilaštva u Ustavu u nezavisan organ.
Prema njegovim rečima, u osnovi protivljenja ovome je ideja da javno tužilaštvo ne bi trebalo da bude zastupnik javnog interesa, vladavine prava, nego vlasti.
Predsednika Društva sudija Srbije Dragana Boljević je rekla da se predstavnici ministarstva pravde odnose „nipodaštavajuće“ prema struci, kao i da će ovo udruženje odlučiti da li će dalje učestvovati u javnoj raspravi koju je organizovalo Ministarstvo.
Pojedini nastupi predstavnika tog Ministarstva prešli su u fazu pretnji, ocenila je Boljević, navodeći da se to dešava mada država želi u Evropsku uniju.
Profesor Ustavnog prava Ratko Marković je ocenio da radna verzija amandmana koju je predložilo Ministarstvo pravde pokazuje koliko se politika, bez obzira na to koja je stranka ili koalicija stranaka vodi, grčevito bori protiv sužavanja svojih moći.
Ministarstvo pravde sastavilo je radni tekst od 24 amandmana kojima bi trebalo izmeniti ili izbrisati 26 članova Ustava, kako bi se, navodno, odstranila mogućnost za politizaciju čitavog pravosuđe, pre svega prilikom izbora i odgovorosti sudija za rad, rekao je Marković.
Umesto toga, napomenuo je, pre će biti da je ministarstvo nastojalo da u promenjenom i skrivenom obliku takve mogućnosti očuva.
Nedostaci ovih amandmana su toliko veliki da bi ih trebalo iznova pisati, ali ovog puta uz uvažavanje stavova koji dolaze iz pravosudne profesije i ustavno pravne nauke, rekao je profesor Darko Simović.
Izvor: Danas