Ministarka pravde kazala da veruje da je politizacija pravosuđa potpuno isključena jer je izvršna vlast, prema njenoj oceni, potpuno eliminisana iz izbora nosilaca pravosudnih funkcija.
Ustavni amandmani u oblasti pravosuđa donose se zbog građana Srbije, a ne Evropske unije, i njihov cilj je veća nezavisnost pravosuđa, ocenili su predstavnici vlasti i međunarodne zajednice na okruglom stolu o ustavnim amandmanima, dok struka nije zadovoljna ni novim nacrtom.
Premijerka Srbije Ana Brnabić rekla je da se ustavne izmene donose kako bi se obezbedila nezavisnost i efikasnost sudstva.
“Jedino otvoreno pitanje za mene je sudstvo nezavisno od čega i koga”, rekla je Brnabić i dodala da u svim zemljama postoji sistem provere i da sudstvo ne može biti nezavisno od bilo čega i da smatra da ni u Srbiji to ne bi trebalo da bude slučaj.
Šef misije OEBS u Srbiji Andrea Oricio rekao je da je cilj reformi nezavisno i efikasno sudstvo u korist građana i da ovim reformama Srbija postavlja temelje onoga gde želi da bude.
“Cilj je veoma jasan – da se ojačaju nezavisnost, efikasnost i odgovornost sudstva u interesu građana Srbije. Mišljenje Venecijanske komisije daje široku lepezu mogućnosti za različite oblasti u kojima su iznete primedbe. Naša nada je da Srbija neće ići na minimalnu opciju (po pitanju standarda)”, rekao je Oricio.
Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici rekao je da je vladavina prava jedan od ključnih elemenata za ulazak Srbije u EU i reforma Ustava mora da elimiše politički uticaj na pravosuđe i da je to jedan od glavnih preduslova.
Šefica odeljenja za pravosuđe i međunarodnu pravnu saradnju Saveta Evrope Hana Junker rekla je da je glavni izazov ustavnih promena da garantuju nezavisnost sudstva.
Ona je kazala da su svi svesni da su izmene Ustava komplikovan proces, ali da je to važno zbog aspiracija Srbije ka članstvu u EU.
Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović ocenila je da je Srbija pri donošenju ustavnih amandmana poštovala sve procedure, da su promene urađene u najboljem duhu u skladu sa najboljom praksom.
Ona je dodala da je svakoj državi ostavljeno da u skladu sa svojim istorijskim kontekstom i tradicijom primeni najbolje rešenje iz evropske pravne prakse.
Ministarka pravde Nela Kuburović rekla je da ni treći nacrt ustavih amandmana (sadašnji nacrt) nije konačna verzija, jer će komentari sa današnjeg okruglog stola ući u verziju koju će predati skupštinskom Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo, a da će taj odbor zatim organizovati debate.
Ona je kazala da veruje da politizacija pravosuđa ovim nacrtom amandmana potpuno isključena jer je izvršna vlast, prema njenoj oceni, potpuno eliminisana iz izbora nosilaca pravosudnih funkcija, dok je uloga zakonodavne vlasti, pre svega Skupštine Srbije svedena na minimum, jer je za izbor predstavnika u pravosuđu potrebna većina od tri petine poslanika.
Ministarka je rekla da kada se govori o nezavisnosti, najčešće se govori samo o političkim pritiscima sa strane, a da istraživanja pokazuju da sudije najveće pritiske trpe unutar sistema, od kolega i predsednika sudova.
Ona je dodala da Venecijanska komisija propisuje standarde, a ne minimume koje države treba da poštuju.
Kuburović je rekla i da će Ministarstvo pravde Vladi Srbije za nekoliko dana uputiti inicijativu za promenu Ustava, da se onda ide na Skupštinu, koja treba da odluči da li je spremna da sada uđe u ustavne promene.
Potpredsednik Društva sudija Srbije Omer Hadžiomerović rekao je novinarima da nova verzija amandmana ne povećava nezavisnost pravosuđa.
On je kazao da su kao politički pritisci otklonjeni prisustvo ministra pravde u Visokom savetu sudstva, ali da sadašnji predlog ostavlja mogućnost za politički uticaj, samo na drugačiji način i otvara mogućnost nekog vida političke kontrole, referišući na to da, prema amandmanima, Skupština Srbije bira pet članova Visokog saveta iz redova “istaknutih pravnika”.
“Ustav mora da se postavi tako da pretpostavi šta nikada ne sme da se desi”, rekao je Hadžiomerović.
Zamenik predsednika Državnog veća tužilaca Goran Ilić rekao je novinarima da ni ovi predlozi ne eliminišu uticaj politike na pravosuđe i da se vidi težnja da se tužilaštvo stavi u “vremensku kapsulu”. On je dodao da samo nezavisnost tužilaštva može da obezbedi dobar rad.
Ilić je kazao da su članovi budućeg Visokog saveta tužilaštva, koje bira struka, manjina u tom telu, a da je to suprotno Akcionom planu za poglavlje 23, koji kaže da struka treba da bira najmanje polovinu članova.
On je dodao da se od javnosti krije ko je pisao ustavne amandmane i da je neophodno da debata o njima bude suštinska, te pozvao na to da se ona nastavi pre ulaska amandmana u skupštinsku proceduru.
Izvor: Novosti, Beta
