Udruženje tužilaca Srbije is proudly supported by StrongWeb! Creative Group. Discover more from our creative family at StrongWeb! and Kooihaus.

Ilić: Prenošenje poruka (Koluvijinih) nije deo odbrane, to je vid pritiska

Najnovije:

Podelite članak

I međunarodni standardi govore da iznošenje kritika, koje se ne zasnivaju na činjenicama, već iznošenjem vrednosnih sudova, što je bilo često u slučaj novinarke Jelene Zorić i tužioca Saše Drecun, je vid pritiska, kaže tužilac Goran Ilić. Prenošenje poruka okrivljenog nije deo odbrane, nije bilo u funkciji odbrane, rekao je na to što je Svetislav Bojić, advokat Predraga Koluvije, prenosio poruke okrivljenog.

Adria Njuz iz Beograda, u čijem je vlasništvu N1 televizija, podnela je disciplinsku prijavu disciplinskom tužiocu Advokatske komore Beograda Dejanu Nikoliću povodom obraćanja advokata Svetislava Bojića, branioca Predraga Koluvije, novinarki naše televizije N1 Jeleni Zorić. Podsetimo da je Bojić, novinarki i snimatelju N1 preneo nekoliko poruka svog klijenta – između ostalog i to da se Koluvija moli za zdravlje Jelene Zorić.

U provladinim medijima se ovih dana mogu čitati tekstovi u kojima je tužilac u slučaju „Jovanjica“ Saša Drecun, zajedno sa policajcima koji su uhapsili prvookrivljenog Predraga Koluviju, dovođen u kontekst zavere – kao da je pokušao, prema odbrani koju je Koluvija izneo, a ističu je i njegovi branioci, da ponudi Koluviji da optuzi brata predsednika drzave za biznis sa zasadima kanabisa.

Okrivljeni nije dužan da govori istinu u postupku, ne bih se posebno osvrtao na to šta je konkretni okrivljeni rekao u tom postupku, niti bih da komentarišem aktuelni krivični postupak, navodi gost N1.

Dodaje da mu je mnogo interesantnije i mnogo problematičnije to što je branilac preneo poruku svog klijenta novinarki N1 Jeleni Zorić i tužiocu Saši Drecunu.

„Prenošenje poruka okrivljenog nije deo odbrane, nije bio u funkciji odbrane, nema sumnje. Da li je pretnja i da li ima karakter nekog krivičnog dela – to će utvrditi tužilaštvo i ja očekujem da će tužilaštvo u sveobuhvatnom i nepristrasnom postupku razjasniti tu sumnju. Ali treba imati u vidu kontekst – ukoliko se takve reči upute, da se neko navodno moli za zdravlje i život novinarke koja vrlo iscrpno i detaljno izveštava o tom postupku i tužioca koji je podneo optužni akt protiv okrivljenog, to za mene u svakom slučaju ima uznemiravajući karakter i osim toga nije u funkciji odbrane klijenta. Da li će Advokatska komora odnosno disciplinski organi utvrditi da li je učinjen disciplinski prekršaj, ja to ne znam, ali su ove dve činjenice van svake sumnje“, istakao je gost Novog dana.

Kaže da ne bi mogao da kaže da li je pretnja, dok ne čuje drugu stranu i vidi sve činjenice. „Drugo, ako se radi o direktnoj pretnji, onda se radi o drugom krivičnom delu“, kaže Ilić koji navodi da neće da komentariše postupke pred javnim tužilaštvom, jer tako nešto i sam kritikuje.

Na pitanje kako komentariše pisanja prorežimskih tabloida u odnosu na tužioca Drecuna, kaže da je to svakako pritisak. „Kada imate kampanju koja je sinhronizovana, nema tužilaca, sudija, advokata koji neće reagovati na takvu vrstu pritisaka. Modeli i načini pritisaka na pravosuđe nisu samo putem telefona od važnih ljudi, veoma često se putem sredstava javnog informisana šalje poruka šta se od njih očekuje. Svaka kritika koja je preko mere, koja nije zasnovana na činjenicama, koja se zasniva samo na vrednosnim sudovima, a čujete samo jednu stranu, može da ima karakter pritiska na rad konkretnog sudije ili tužioca“, naveo je gost N1.

Udruženje tužilaca i sudija i pojedinci jesu često kritikovali objavljivanje tekstova koji su imali za svrhu stvaranje neke vrste predubeđenja prema postupcima javnih tužilaca ili policajaca, kaže Ilić. Ne zna da li je bilo reakcija tih udruženja u ovom konkretnom slučaju, ali podvlači da ih je bilo ranije.

U Srbiji nije praksa da vrh tužilaštva reaguje i zaštiti tužioce i zamenike od neopravdane kritike, što stoji u relevantnim međunarodnim dokumentima, kaže Ilić. Istakao je to da se dešava da se u javnosti stvara utisak da tužilaštvo u nekoj konkretnoj stvari nije u pravu, iako jeste.

I međunarodni standardni govore da iznošenje kritika, koje se ne zasnivaju na činjenicama, već iznošenjem vrednosnih sudova, što je bio slučaj kad su u pitanju Jelena Zorić i tužilac Saša Drecun, je vid pritiska, zaključuje Ilić, osuđujući sve takve pritiske.

O vakcinaciji tužilaca

Tužilac Ilić, na pitanje da li će primiti vakcinu, kaže da će se prijaviti, dodajući „još nisam vakcinisan“. Komentarišući vest portala Direktno.rs koji je objavio da je republička tužiteljka Zagorka Dolovac organizovala vakcinaciju, pa je jedan mali deo tužilaca već dobio vakcine, navodi da bi ta stvar morala da se razjasni. Jer, ukoliko u tužilaštvu postoje privilegovani u odnosu na druge tužioce i u odnosu na građane, onda se postavlja pitanje kako će tužilaštvo obezbediti jednakost građana u postupku, kaže i dodaje da je ovo vest koja je veliki broj ljudi uznemirila. „Dobro bi bilo da se razjasni o čemu se radi“.

Zvao me prijatelj i podsetio me na scenu filma „Variola vera“ kad upravnik, kad kreće epidemija, sam se zatvara u sobu i daje sebi lekove, ne mareći za druge, navodi Ilić.

Ako tužioci nisu međusobno jednaki, ako neki tužioci nisu jednaki u odnosu na građane, koji bi možda trebalo i da imaju prioritet, onda – kako će tužilaštvo obezbediti jednakost ljudima u postupku, pita i dodaje: „Ja ne znam da li se to desilo i voleo bih da se to razjasni“.

Navodi, govoreći o planu vakcinacije da je, nakon te vesti, kako su mu javile kolege, u subotu popodne krenuo upitnik da li ljudi hoće da prime vakcinu.

Izvor: N1

spot_img