Usvojenim setom pravosudnih zakona prešli smo dve trećine puta do samostalnog i nezavisnog javnog tužioca, rekao je u „Marker Razgovoru“ član Radne grupe za izmenu Ustava i član predsedništva Udruženja tužilaca Srbije Goran Ilić. Kako je istakao, građani će ubuduće pred sobom imati tužioca koji je odgovoran za svoje postupke.
„Moram da kažem da je osnovna vrlina izmena to što se obezbeđuje samostalan, ali odgovoran javni tužilac. Po starom sistemu ste imali zamenike javnih tužioca, to su bili instant ili kako mladi kažu ’fejk tužioci’, budući da nisu bili nosioci ovlašćenja u izvornom smislu“, rekao je Ilić i objasnio da je u svakom trenutku i bez ograničenja starešina tužilaštva mogao da zamenicima oduzme predmet i da ga da nekom drugom.
To se promenilo i u novom sistemu svako od javnih tužioca, ranijih zamenika, dodaje Ilić, ubuduće će biti javni tužilac.
„To nije stilska i jezička izmena, bitno su promenjeni odnosi i relacije u javnom tužilaštvu“, smatra on.
Međutim, kako kaže, dve primedbe su ostale nerešene – uticaj vrhovnog tužioca i izborni sistem.
„Venecijanska komisija smatra da vrhovni tužilac ima veliku moć, a da to ne prati odgovarajući stepen odgovornosti i ograničenja. Druga stvar je izborni sistem, mi smo zagovarali sistem ’svi za sve’, da svi tužioci glasaju za kandidate sa svih nivoa, a opredeljenje je bilo da se glasa po nivoima“, navodi on.
Kaže da je to rešenje prema njegovom mišljenju loše jer ne obezbeđuje jednaku vrednost glasova, ali da je to saglasno sa standardima Saveta Evrope.
Ilić navodi i da to što su učestvovali u izmenama, ne znači da su sva njihova rešenja prihvaćena.
„Da zamislimo situaciju da su svi naši predlozi prihvaćeni, da li bi to bili najbolji zakoni – ne. Mi imamo samo jedan pogled na stvari, zakoni nisu naša privatna stvar“, ističe on.
„Zakoni vrede onoliko koliko vrede oni koji ih primenjuju“
Govoreći o manjku javnosti rada tužilaca, Ilić kaže da se do sada smatralo da tužioci „nemaju obavezu da podlažu računa građanima za svoj rad“.
„Po definiciji javnog tužilaštva, tužilac vrši svoje nadležnosti u javnom interesu. Kod svake odluke, mora da vodi računa o zaštiti javnog interesa, naravno da javnost mora da ima neku vrstu ’nadzora’ i uvida u rad javnog tužilaštva, ali ne da vrši pritisak na rad javnog tužilaštva“, objašnjava Ilić.
Ističe da na savetovanjima pravnika često ističu da „zakoni vrede onoliko koliko vrede oni koji ih primenjuju“.
„Ljudi se često ustručavaju, naslućuju zahteve nadređenih i tako postupaju, izbegavaju javnost i tome slično, suština je da to mora da se promeni i potrebna je promena pravne kulture, a za to će nam trebati vremena“, navodi on.
Smatra da je manjak javnosti pogrešan jer se u situaciji kada ne postoji razlog za tako nešto, stvara sumnja da postupanje javnog tužioca nije ispravno.
„Naravno ima i situacija gde je ta sumnja javnosti osnovana. U svakom slučaju to je loše, nadamo se da će ovi zakoni početi da stvaraju novu pravnu kulturu“, dodaje Ilić.
Kaže i da ukoliko starešina izdaje uputstva van procedure, može da bude izložen disciplinskom progonu, kao i da je koncept imuniteta javnog tužioca promenjen – ne može da bude pozvan na odgovornost ne samo u vezi sa vršenjem svoje funkcije, nego u najširem smislu.
„Ako u javnosti kaže da je izložen pritisku, ranije bi neko mogao da ga pozove na odgovornost, ubuduće to neće biti moguće“, istakao je Ilić.
O mandatima ključnih pozicija u pravosuđu…
Jedna od kritika reformi bila je ta što su ključne pozicije u pravosuđu, kao što su predsednica Vrhovnog suda, glavna tužiteljka, predsednik Apelacionog suda, ponovo izabrane pre izmena, s pravom da ponovo budu birani.
Član Radne grupe za izmenu Ustava i član predsedništva Udruženja tužilaca Srbije kaže da je bio protiv tog rešenja, ali da su imali dva izbora.
„Ako smo se opredelili za rešenje kontinuiteta, onda nema rezona da taj princip ne bude primenjen i na republičkog javnog tužioca. Druga opcija bio je sistem po kojem sve počinje iznova, da su svima prekinuti mandati. Postojala su ta dva rešenja. Lično sam smatrao da je trebalo pronaći treće“, kaže Ilić.
Dodaje i da smatra da će po novom sistemu, republička javna tužiteljka na narednom izboru imati protivkandidata.
Govoreći o upućivanju tužioca iz nižih u viša tužilaštva, što je bila dosadašnja praksa, navodi da to više neće moći da se desi bez saglasnosti, a sa njom – samo u tužilaštvo istog nivoa.
„Upućivanja je bilo jer Visoki savet nije radio svoj posao, po novom zakonu će biti ’primoran’ da bira tužioce“, ističe Ilić.
„Istaknuti pravnik je osoba koja odlučuje na osnovu svoje savesti“
Odlučujuću ulogu u novom sistemu pravosuđa imaće i takozvani istaknuti pravnici. Ilić kaže da ne postoji čarobni štapić koji će učiniti da oni ne budu eksponenti vlasti, ali da su preduzeti mehanizmi koji bi trebalo da dovedu do toga da te osobe nisu politički eksponirane.
„Ljudi imaju prava da budu članovi političke stranke, ta zabrana ne može da ide unazad i u nedogled, međutim postoje mehanizmi“, dodaje on i kaže da nije potrebno obezbediti politički pluralizam, nego pluralizam mišljenja.
Govoreći o zaštiti tužilaca, Ilić kaže da je sada javni tužilac dužan da prijavi neprimeren uticaj.
„Postoji način na koji Visoki savet tužilaštva u takvim situacijama reaguje. Kada se govori o neprimerenom uticaju, mi smo predvideli mehanizme i koji štite od uticaja unutar sistema“, ističe on.
O odnosu tužilaštva i policije: Ruke i noge tužilaštva
Ilić kaže da je kada su usvojene izmene Zakonika o krivičnom postupku rekao da će srpski tužioci ličiti na nemačke, a da se za njih kaže da su „glava i telo bez ruku i nogu“.
„Mi kao rukovodimo policijom, međutim policija za svoj rad ne odgovara tužiocu, već nekom drugom unutar svog sistema“, navodi Ilić i kaže da taj odnos mora da bude drugačiji i da se promeni.
„Kada tužilac predloži neko postupanje policiji, a starešina predloži drugo, on će njega poslušati. U toku su izmene Zakona o policiji, prvi put postoji debata sa civilnim sektorom, pa ćemo videti“, kaže tužilac.
Govoreći o finansijskoj nezavisnosti, ističe da se Ministarstvo pravde zalagalo za povećanja plata i to da se one vežu za prosečnu platu u državi.
„To do sada nije bilo tako i dovelo je do toga da mnogo ljudi napusti pravosuđe“, zaključuje Ilić.
Izvor: Insajder
