Izbor i predlaganje tužilaca ne bi smelo da bude nadležnost vlade i u narednim ustavnim promenama tu okolnost bi trebalo izmeniti, izjavio je danas predsednik Udruženja tužilaca Srbije Goran Ilić.
“Izborne članove Drzavnog veća tužilaca bira Narodna skupština, a po svim stavovima naše ekspertske zajednice, kada se Skupština umeša u postupak izbora sudija ili tužilaca, to je diskrecioni akt, u kome pretežu politički, stranački razlozi nad suštinskim i objektivnim”, rekao je Ilić i dodao da je slično i sa javnim tužiocima.
Njih, kako je objasnio, na predlog vlade, bira Skupština, a po njegovom uverenju, kako je istakao, taj ustavni model izbora tužilaca je veoma pogrešan.
“Često se pozovem na jezgrovito mišljenje eksperta Saveta Evrope, koji je rekao da način izbora tužioca u Srbiji praktično isključuje mogućnost nepristrasne procedure i isključuje mogućnost da neko bude izabran na neku poziciju, čak i ako je najbolji za to mesto, ukoliko nema podršku politike”, rekao je Ilić na konferenciji “Ustavni položaj i realne potrebe javnog tužilaštva”.
Kako je istakao, to je tako po Ustavu, a da je to tako, potvrđuje i najnovija praksa izvršne vlasti, a tiče se predlaganja javnih tužilaca u javnim tužilaštvima (JT) u kojima nisu izabrani.
Ilić objašnjava da je, naime, Državno veće tužilaca pre više od dva meseca uputilo vladi listu kandidata, na osnovu koje bi ona trebalo da sačini predlog kandidata za JT i od tada je, kaže, prošlo više od dva meseca, a to se nije našlo na dnevnom redu.
“Na dnevnom redu vlade bile su mnoge suštinske teme, neke tehničke, međutim, izbor tužilaca nije našao svoje mesto na dnevnom redu vlade. To meni govori da to pitanje nije od značaja za vladu, ili možda nisu zadovoljni ponuđenim predlozima od strane Državnog veća tužilaca”, podvukao je Ilić.
Kako smatra, u svakom slučaju, bilo da je u pitanju jedan ili drugi razlog, sve to potvrđuje da izbor i predlaganje tužilaca ne bi smelo da bude nadležnost vlade i da bi u narednim ustavnim promenama trebalo tu okolnost promeniti.
Rekao je i da je Udruženje tužilaca izradilo više dokumenata o tome i da se zalaže za to da JT bude pravosudni, nezavisni organ, koji je u pogledu statusa izjednačen sa statusom sudija, odnosno predsednika sudova.
Pojašnjava da, budući da JT, po novom Zakoniku krivičnog postupka (ZKP) u velikom broju predmeta vrši sudsku vlast, odlučuje o pravima osumnjičenih, oštećenih, meritorno rešava krivičnu stvar, “naravno da bi sasvim logično” bilo da, kada se sa suda sva ta ovlašćenja prenesu na tužioca, da samim tim JT ima garancije nezavisnosti, kakve ima sud.
Takođe, smatra da bi trebalo uvesti zaštitnu klauzulu da status i rang tužilaca bude izjednačen sa statusom i rangom sudija, upravo zbog, kako je rekao, tendencije da se sa jedne strane proširuju ovlašćenja tužioca, a, sa druge stane, sužava nivo i rang istih tih tužilaca.
“To je opasna tendencija koja postoji u zemljama mlade demokratije. Brojna ovlašćenja preneta su na javne tužioce, a nisu im obezbeđeni mehanizmi da ta ovlasćenja sprovode, data im je rukovodeća uloga nad policijom, ali nije obezbeđena kontrola nad policijom”, navodi Ilić.
Koliko je situacija dramatična, ističe Ilić, govori podatak o broju pripravnika u JT u Srbiji.
“Naime, u celoj Srbiji u svim tužilaštvima u ovom trenutku imamo 12 pripravnika. U isto vreme imamo više od 150 volontera, što pokazuje da se rad javnih tužilaštava, pre svega na osnovnom nivou, uglavnom zasniva na radu ljudi koji se ne plaćaju. To je poražavajući podatak, i to kao da znači da naša profesija zbog toga odumire”, rekao je Ilić.
Predsednik Udruženja tužilaca kaže da su svi ti izazovi sa kojima se tužioci suočavaju vezano za njihove potrebe i ustavni položaj, samo su deo negativne slike, jer, kako smatra, jedan deo građana i javnosti smatra da JT nije zastupnik pravde i da nije zaštitnik građana, već da predstavlja vlast i da je zastupnik jednostranog mišljenja vlasti.
“Takvo uverenje nije ispravno i ne zasniva se na objektivnim činjenicama. Međutim, sa druge strane, razmišljao sam odakle to uverenje dela javnosti i moje uverenje je da ljudi smatraju da je JT zastupnik vlasti, a ne pravde, pre svega zbog činjenice na koji se način biraju izborni članovi Drzavnog veća tužilaca i starešine u JT”, rekao je Ilić.
Kako je rekao, JT, pritisnuto brojnim problemima zbog nedostatka ljudi, “jureći nekakvu normu”, pretvara se polako u neku vrstu berze gde se “cenjka, pogađa, dogovara, a uopšte ne razmatra pravda”.
“Stiče se utisak da, zbog toga što smo pritisnuti svim tim problemima, samo se trudimo da uradimo što veći broj predmeta, a potpuno je nevažno kako ćemo ih uraditi”, rekao je Ilić.
Savetnik za reformu pravosuđa Misije OEBS Đovani Paskva rekao je da, kada se govori o ustavnim reformama, u stvari, govori se o potrebi da se ukloni nepotrebni politički uticaj iz tužilaštva.
Paskva dodaje da je jasno da se svi činioci i na nacionalnom i međunarodnom nivou slažu da je to princip koji je jasno definisan u nacionalnoj strategiji reforme i Akcionom planu za poglavlje 23.
“Svi mi želimo tužilaštvo koje je sposobno da vrši svoje dužnosti u interesu glavnih klijenata pravosudnog sistema- građana. Voleli bismo da svaki tužilac vrši svoju funkciju imajući na umu samo jedan cilj- primenu zakona na fer i transparentan način, u interesu celog društva”, istakao je Paskva.
Konferenciju “Ustavni položaj i realne potrebe javnog tužilaštva” organizovali su Udruženje tužilaca Srbije i Misija OEBS u Srbiji.
(Izvor: Tanjug)
