Ilić je, na konferenciji “Zaštita privatnosti i pretpostavke nevinosti u medijima” u organizaciji Partnera za demokratske promene Srbija i Fondacije za otvoreno društvo, rekao da je pre nekoliko godina doneto uputstvo o jednoobraznom nastupu tužilaštva prema medijima.
To se svelo na komunikaciju kroz službu Republičkog javnog tužilaštva, podsetio je Ilić i napomenuo da je sada to uputstvo ukinuto, ali se nije mnogo toga promenilo u odnosu sa medijima.
Osnovni uzrok tome je nasleđeni mentalitet u javnom tužilaštvu i kod jednog broja tužilaca da javnost smatraju vrstom neprijatelja. U Srbiji se sve reformisalo osim javnog tužilaštva, ocenio je Ilić.
Ilić je rekao da je drugi razlog za takav odnos prema javnosti svojevrstno političko “starateljstvo izvršne vlasti nad tužilaštvom”, zbog izbora javnih tužilava i Državnog veća tužilaca.
Stvara se utisak kod određenog broja starešina da bi iznošenjem određenih informacija mogli razljutiti političare, dodao je on.
Ilić je napomenuo da je, u proteklom periodu, vrlo često razgovarao sa tužiocima koji su bili ili su zaduženi sa visokoprofilisanje političke predmete i da je stekao utisak da se u tim predmetima postupalo u skladu sa dokazima, činjenicama, a to nisu bili u prilici da objasne i sticao se utisak da su pod pritiskom.
Prema njegovim rečima, trebalo bi razumeti i gde su granice u pogledu davanja informacija i predstavio je praksu Evropskog suda za ljudska prava.
Zvaničnici, predstavnici sudske vlasti i policije ne bi smeli da daju informacije koje se ne zasnivaju na razumnim petpostavkama i utvrđenim činjenicama, a novinari bi isključivo od njih trebalo da dobijaju informacije, istakao je Ilić.
Praksa kaže da kada zvaničnici sudske vlasti ili policijski službenici iznose stavove u javnost ne bi smeli da iznose razloge iz kojih se naslućuje da je onaj o kome se govori zaista kriv. Dovoljno je da zvaničnik iznese podatak ili sopstveno uverenje o krivici nekoga ko je okrivljen, pa da se time prekrši pretpostavka nevinosti, rekao je Ilić.
Pomoćnik generalnog sekretara u kancelariji Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Zlatko Petrović ocenio je da su domaći mediji “preplavljeni” informacijama kojima se krši pretpostavka nevisnosti i ugrožava pravo na privatnost.
Poverenik sprovodi nadzor nas zaštitom podataka o ličnosti, ali nema odgovornost, nadležnost niti resurse da radi posao policije, koja treba da proveri kako su i da li su u medije “iscureli” podaci iz istrage, rekao je on.
Petrović je kritikovao i odnos institucija prema zaštiti podataka građana i prava na privatnost, ilustrujući to odgovorom pomoćnika ministra zdravlja na činjenicu da se zdravstveni podaci svih građana nalaze na serveru Telekoma i da im svako može prići.
Uhvatili ste se za tu jednu odredbu Ustava, nije u redu, preneo je Petrović reči tog funkcionera.
Miodrag Milosavljević iz Fondacije za otvoreno društvo ocenio je da se mora naći balans između zaštite podataka o ličnosti i prava na privatnost, sa pravom na dostupnost informacija od javnog značaja.
Ovo je krenulo kao medijski projekat, koji smo mi podržali, ali smo shvatili da su mediji samo vrh ledenog brega i da je problem u neodgovornosti institucija. Zbog toga smo promenili fokus koji je sada na policiji i tužilaštvu, rekao je Milosavljević.
Izvor: Danas, Fonet