“U toj polemici da li je tužilaštvo za DS ili SNS vidite dokaz da je sistem loš. Zamislite da tužioce ne bira Skupština, nego neki nezavisni organ kao u Hrvatskoj. Tada bi polemika bila bespredmetna. Ogromna većina tužilaca pripada Ustavu i zakonu i pošteno radi svoj posao”, rekao je zamenik republičkog javnog tužioca Goran Ilić.
Na pitanje da li je štrajk glađu narodnog poslanika pritisak na tužilaštvo, Ilić kaže da štrajk može da bude legitimno sredstvo političke borbe ili kritike rada državnih organa i da sa tog stanovišta ne možemo da kažemo da je svaki štrajk glađu pritisak. Međutim, dodaje Ilić, ovde imamo drugi problem.
“Radi se o štrajku glađu poslanika, u našem sistemu poslanici imaju važnu ulogu u izboru tužilaca. Osim što je nelogično da se štrajkuje protiv odluka tužilaca koje je birala Skupština, nazire se problem da se štrajkom šalje neka vrsta poruke tužiocu, da njegova profesionalna sudbina može da bude upitna, ukoliko ne odgovori očekivanjima. Nije problem štrajk, nego sistem, kada imate izbor u Skupštini, onda se svaka aktivnost poslanika uperana protvi tužilaštva može smatrati pritiskom, budući da Skupština bira tužioce”, objasnio je Ilić.
On je naglasio da takav problem ne bismo imali, ako o izboru tužilaca ne bi odlučivala Skupština, već neko nezavisno telo.
“Zamislite da protiv vas, zbog vašeg izveštavanja, štrajkuje uprava vaše televizije, da li biste to shvatili kao pritisak? Tužilaštvo nije izuzeto iz kritike, ali ona ima ograničenja, ne sme da bude uvredljiva ili naruši autoritet. Ovde je problem status štrajkača, budući da su poslanici ti koji odlučuju o izboru”, kaže zamenik republičkog javnog tužioca.
Ilić kaže i da je Ustavom tužilaštvo određeno kao samostalna institucija, a da način izbora tužilaca nije u funkciji oobzbeđenje samostalnosti.
“Način izbora tužilaca je u funkciji osiguranja utiacaja politike, dok god u tužilaštvu ne budu nezavisne ličnosti, teško je očekivati da će tužilac biti zastupnik interesa pravde. To je situacija vezana za duži period srpske pravne istorije, ne možemo da krenemo u borbu protiv korupcije i kriminala ukoliko ne reformišemo tužilaštvo, bez namere da reforma bude način da se zamene igrači”, smatra Goran Ilić.
On nije želeo da kometariše nerede tokom skupa, koji su u petak ispred Skupštine Srbije organizovale Dveri.
“Naš ustavni okvir je da poslanici imaju imunitet. Procesni imunitet, koji ih šiti od krivičnog progona i pritvaranja u situaciji kada su izvršili krivično delo, on nije apsolutne prirode i može da se otkloni. Potrebno je da tužilac podnose predsedniku Skupštine zahtev za skidanje i tada se može skinuti imunitet i započeti gonjenje za krivično delo koje nije u vezi s njegovim mišljenjem ili glasanjem. To je naš pravni okvir”, objasnio je Ilić.
Dodao je da nisu retke situacije kada i opozicioni političari svojim izjavama vrše pritisak na rad tužilaca.
“To su izjave uznemirujućeg ili pretećeg karaktera, koje prevazilze okvire dozvoljene kritike, iznose se vrednosni sudovi koji nisu zasnovani na činjenicama. Toga je bilo i ja sam ukazivao na te slučajeve. Pritisci su fenomen kod nas, smatra se normalnim da se vrši pritisak i mi sa tim moramo da se suočimo”, zaključio je Goran Ilić.
Video prilog televizije N1 možete pogledati OVDE.
Izvor: N1, autor: Stefan Stanković
