“Stiče se utisak da je svojim rešenjima naš Ustav ograničio domašaj tužilaštva u pogledu krivičnog progona, što mora da se promeni, i nadam se da ćemo uskoro biti svedoci toga”, rekao je Ilić na okruglom stolu “Ustavni položaj i uloga Državnog veća tužilaca”.
Ilić je naglasio da je naš Ustav odredio Tužilaštvo kao samostalno, ali ga je istovremeno potčinio, imajući u vidu način izbora tužilaca i Državnog veća tužilaca. Ilić je naglasio da samostalnost Tužilaštva nije fenomen koji se tiče samo pravosuđa, već je tesno vezan za demokratizaciju društva.
Pomoćnik ministra pravde Čedomir Backović je ocenio da građani od pravosuđa očekuju pre svega nepristasnost, navodeći da se kao njeni elementi navode nezavisnost, ali i odgovornost nosilaca pravosudnih i tužilačkih funkcija.
“Građani treba sa izvesnošću da znaju šta ih čeka za neko činjenje ili nečinjenje”, rekao je Backović, prema čijim rečima susret građana sa pravosuđem ne sme da bude “loz na lutiji”.
Zaštitinik građana Saša Janković da istakao da je trebalo izučiti uporedne pravne modele kako bi se videlo šta se može iskoristiti da bi se postigao cilj – veća samostalnost i nezavisnost tužilaštva.
Ambasador Nemačke Aksel Ditman je je naglasio da je vladavina prava jedan od temelja demokratije, a ta oblast je obuhvaćena poglavljem 23 u pregovorima sa Evropskom unijom.
Sa tim poglavljem se otvaraju i zatvaraju pregovori, podsetio je Ditman, navodeći da Nemačka podržava da se
poglavlje 23 otvori u prvih šest meseci ove godine.
Šef političkog odeljenja Delegacije EU u Srbiji Luka Bjankoni je rekao da Ustav Srbije treba uskladiti sa obavezama preuzetim u Nacinalnoj strategiji za reformu pravosuđa, pominjući potrebu izuzimanja republičke skupštine pri izboru tužioca.
Strategijom je predviđeno je da Srbija izmeni Ustav do 2017. godine, podsetio je Bjankoni.
Izvor: N1