Informacije o radu tužilaštva koje su javno dostupne i kako do njih?

Pravo na informisanje proizilazi iz slobode izražavanja. Ona je garantovana kako međunarodnim dokumentima, tako i Ustavom Republike Srbije.

Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima u okviru prava na slobodu mišljenja i izražavanja garanuje i pravo čoveka da traži i prima informacije na bilo koji način.^[1] U skladu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i osnovnim slobodama ona podrazumeva slobodu primanja i saopštavanja informacija. S obzirom na to da uživanje te slobode podrazumeva i dužnosti i odgovornosti, ostvarivanje prava na informisanje može biti uslovljeno formalnostima ili ograničenjima u zavisnosti od okolnosti i potreba. Osim toga, moguće je ograničenje tog prava radi očuvanja autoriteta i nepristrasnosti pravosudnih organa.^[2]

Prema Ustavu Republike Srbije, svako ima pravo da traži, širi i prima obaveštenja.

Međutim, ta sloboda se može zakonom ograničiti ukoliko je to neophodno radi:

• zaštite prava i ugleda drugih;
• čuvanja autoriteta i nepristrasnosti suda;
•  zaštite javnog zdravlja, morala demokratskog društva i nacionalne bezbednosti.^[3]

Osim toga, svako ima pravo na pristup podacima koji su u posedu državnih organa i organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja u skladu sa zakonom.^[4] Imajući u vidu da su i tužilaštva državni organi, građani imaju pravo i na pristup informacijama koje su u njihovom posedu, ali ponekad uz određena ograničenja.

Javnost rada javnog tužilaštva

Rad javnog tužilaštva je javan: prema Zakonu o javnom tužilaštvu rad tužilaštva javan, a neke informacije su dostupne na veb stranicama javnih tužilaštava. To su pre svega informacije koje se tiču rada javnoog tužilaštva kao državnog organa, a koje su dostupne i u informatoru o radu ili finansijskim izveštajima.^[5]

Prema Zakonu o javnom tužilaštvu, javno tužilaštvo može da upozna javnost o stanju kriminaliteta i drugim pojavama koje zapazi u radu u skladu sa Pravilnikom o upravi u javnim tužilaštvima.

Javno tužilaštvo može da obaveštava javnost o pojedinim predmetima u kojima postupa – tužilaštvo ovo može u granicama svojih zakonom određenih ovlašćenja, u skladu sa interesima postupka vodeći računa o zaštiti privatnosti učesnika postupka^[6]. To su uglavnom medijski atraktivni slučajevi jer za njih postoji veliko interesovanje javnosti. Te informacije su takođe dostupne na veb stranicama javnih tužilaštava.

Informacije od javnog značaja

Često postavljana pitanja – na veb stranici javnih tužilaštava koja se odnosi na građane i javnost, omogućava se informisanje građana o svim pitanjima koja ih interesuju. U okviru te opcije moguće je pronaći i odgovore na najčešća pitanja koja postavljaju građani. Međutim, postoje i neka druga pitanja koja nisu obuhvaćena informacijama koje su objavljene na takav način. U tom slučaju potrebno je primeniti odredbe Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja i uputiti zahtev javnom tužilaštvu za dostavljanje tih informacija putem formulara koji su dostupni na sajtu Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Kada tužilaštvo može da uskrati informacije?

• Kada je to dozvoljeno Zakonom o pristupu informacijama od javnog značaja

Ukoliko neko lice javnom tužilaštvu uputi zahtev za dostavljanje informacije od javnog značaja, tužilaštvo može da mu u skladu sa odredbama Zakona o informacijama od javnog značaja onemogući pristup tim informacijama ukoliko je informacija javno dostupna (bilo da je objavljena u službenom glasilu ili na internetu). To naravno ne mora biti internet stranica određenog tužilaštva kojem je upućen zahtev, već i internet stranica neke druge institucije, npr. Republičkog javnog tužilaštva ili Državnog veća tužilaca. Zbog toga je prilikom odbijanja postupanja na osnovu zahteva nekog lica potrebno obavestiti to lice o razlogu odbijanja postupanja uz navođenje službenog glasila ili drugog izvora na kojem je dostupna informacija, kao i naziva informacije (izuzev ukoliko se ne radi o informaciji koja je opštepoznata).^[7]

• Ukoliko bi se na taj način ugrozilo, omelo ili otežalo sprečavanje ili otkrivanje krivičnog dela, optuženje za krivično delo ili vođenje pretkrivičnog postupka.
• Tražiocu se mogu uskratiti i podaci kojima bi se ugrozio život, sigurnost ili koje drugo važno dobro nekog lica može se zaključiti da je to npr. i situacija kada je neophodno zaštiti život i zdravlje zaštićenog svedoka, kao i oštećenog (žrtve krivičnog dela), a naročito ukoliko je maloletno lice oštećeno krivičnim delom ili ukoliko je izvršilac krivičnog dela. ^[8]
• Podnosiocu zahteva mogu se uskratiti podaci i ukoliko bi se na taj način povredilo pravo na privatnost, pravo na ugled ili bilo koje drugo pravo lica na koje se tražena informacija odnosi, osim ukoliko je to lice na to pristalo, kao i ukoliko se radi o ličnosti, pojavi ili događaju od interesa za javnost, a naročito ukoliko se radi o nosiocu državne i političke funkcije i ukoliko je informacija važna s obzirom na funkciju koju to lice vrši, kao i ukoliko se radi o licu koje je svojim ponašanjem, naročito u vezi sa privatnim životom, dalo povoda za traženje informacije.^[9]

Zbog toga bi bilo korisno da se osim upućivanja na link kancelarije Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti na internet stranici svakog javnog tužilaštva objave i informacije u kojim slučajevima ne postoji obaveza dostavljanja traženih informacija u skladu sa odredbama Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja. Možda bi se na taj način određeni broj građana brže informisao o slučajevima u kojima se od strane nadležnog javnog tužilaštva ne može udovoljiti njihovom zahtevu za dobijanje informacije od javnog značaja. To bi rasteretilo rad javnih tužilaštava, jer bi imajući u vidu dostupne informacije određeni broj građana odustao od zahteva i pre njegovog dostavljanja.

Izvor: Otvorena vrata pravosuđa, autorka: dr Jelena Kostić – Naučna saradnica na Institutu za uporedno pravo