Norveška ambasada kroz svoj poseban program institucionalne podrške, pruža podršku Udruženju javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije u naporima jačanja i unapređenja rada tužilastava u Srbiji i to kroz poboljšanje: ustavnog položaja javnog tužilaštva, međuinstitucionalne saradnje, internih kapaciteta, krivičnog postupka, kao i pristupa građana pravdi.
Trajanje projekta: 01.07.2015 -30.06.2016
Skupština Udruženja javnih tuzilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije je kao svoje prioritete u naredne 2 godine odredila nekoliko ciljeva i to:
U okviru prioriteta 1 – nezavisnost – Udruženje je predvidelo sledeće strateške ciljeve: izmene ustavnog položaja javnog tužilaštva; jasna podela nadležnosti za upravljanje tužilačkim sistemom (Ministarstvo pravde, Republičko javno tužilaštvo i Državno veće tužilaca); jasni i objektivni kriterijumi za izbor, napredovanje i razrešenje; modernizacija procesnih pravila o upravi u javnom tužilaštvu.
U okviru prioriteta 2 – upravljanje – Udruženje je predvidelo sledeće strateške ciljeve: izmene odredbi Ustava kojima se uređuje Državno veće tužilaca (DVT) na osnovu rezultata istraživanja koje je sproveo CeSID 2014. godine na zahtev Udruženja (uzorak istraživanja je bio 521 javni tužilaca i zamenik javnog tužioca, odnosno preko 80% nosilaca funkcije); unapređenje zakonskog okvira koji reguliše nadležnosti i uređenje Saveta; unapređenje zakonskog okvira kojim se uređjuju nadležnosti i funckionisanje DVT-a; podrška i javno zagovaranje za jačanje kapaciteta DVT-a i Administrativne kancelarije kako bi mogli da primene sve nadležnost prenete iz Ministarstva pravde. Udruženje će zajedno sa DVT-om raditi na ostvarivanju postavjenh ciljeva.
U okviru prioriteta 3 – krivični postupak – Udruženje se dogovorilo o sledećim strateškim ciljevima: usklađivanje prema preporukama koje se odnose na poglavlje 23 i 24; jačanje kapaciteta javnih tužilaca i zamenika u cilju pune primene Zakonika o krivičnom postupku; razvijanje metodologije i procene za primenu Zakoniku o krivičnom postupku (upravna podrška, ljudski resursi, infrastrukta, oprema); obezbediti pravičnost postupka posebno u pogledu zaštite položaja žrtve i svedoka.
U okviru prioriteta 4 – borba protiv korupcije – Udruženje je usvojilo sledeće strateške ciljeve: jačanje standarda integriteta među javnim tužiocima; jačanje saradnje sa antikorupcijskim NVO i nezavisnim telima (Agencija za borbu protiv korupcije, Državna revizorska institucija, Komisija za zaštitu konkurencije, Uprava za javne nabavke); izrada alternativnih izveštaja o sprovođenju Nacionalne strategije borbe protiv korupije; unapređenje kapaciteta javnih tužilaca za finansijske istrage.
U okviru prioriteta 5 – pristup pravdi – Udruženje se dogovorilo oko sledećih strateških ciljeva: zaštita žrtava krivičnih dela (posebno žrtava nasilja u porodici), senzibilisanje javnih tužilaca na standarde pristupa pravdi i jednakosti svih građana; unapređenje pristupa informacijama.
Svi pomenuti prioriteti su bili u fokusu Udruzenja tuzilaca i u prethodnom periodu; međutim proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji, kao i otvaranje pregovora je skrenulo paznju na navedene prioritete kao i činjenicu da je nužno preduzimati mere u čitavom sistemu istovremeno, umesto dosadašnjeg parcijalnog pristupa.
Od 2008. godine, Udruženje je uzelo aktivno učešće u pripremi izeštaja o napretku Srbije u procesu pridruživanje (davanje komentara, sugestija, posebnih izveštaja, održavanje sastanaka sa EU Delegacijom, predstavnicima Evropske komisije i Parlamenta) i nastaviće sa ovom praksom i ubuduće.
Kako bi ispunili definisane ciljeve, Udruženje javnih tuzilaca organizuje tri puta godišnje sastanke Upravnog odbora kako bi se diskutovalo o svim neophodnim pitanjima i došlo do kosenzusa kada su u pitanju važne teme; takođe jednom godišnje organizuje se Skupstina Udruženja tužilaca Srbije, kao skup koji okuplja najveći broj tužilaca na jednom mestu (prisustvuje oko 150 tuzilaca iz cele Srbije); izdaje časopis Tužilačka reč tri puta godišnje – u kojem se obrađuju najvažnije teme i aktivnosti Udruženja; dnevno ažurira internet stranice sa svežim informacijama; učestvuje na godišnjim konferencijama IAPa (Međunarodnog udruženja tužilaca) imajuci u vidu značaj međunarodnog povezivanja i podrške u procesu pristupanja EU; učestvuje i na sastancima Upravnog odbora MEDEL-a (Evropsko udruzenje sudija i tužilaca za slobodu i demokratiju); učešće na svim vežnim sastancima (EU komisije, Venecijanske komisije); sarađuje sa nezavisnim institucijama (Zaštitnik građana, Poverenik za informacije od javnog značaja, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Agencijom za borbu protiv korupcije i Državnom revizorskom institucijom), sarađuje sa organizacijama civilnog drustva i učestvuje u radu Komisje za sprovođenje strategije reforme pravosuđa i Konventa za poglavlje 23 i 24.
Konferencija “Ustavni položaj i uloga Državnog veća tužilaca”
Udruženje tužilaca Srbije je 4. Marta 2016. godine uz institucionalnu podršku Ambasade kraljevine Norveške održalo Konferenciju na temu “Ustavni položaj i uloga Državnog veća tužilaca”.
Konferenciju je otvorio Goran Ilić, predsednik Udruženja tužilaca Srbije i zamenik republičkog javnog tužioca, uz reči da se danas stiče utisak da je naš Ustav ograničio domašaj javnog tužilaštva kada govorimo o krivičnom progonu, ali da se on nada da će se ovo promeniti i da ćemo mi biti svedoci ove promene.
Pomoćnik ministra pravde, gospodin Čedomir Backović govorio je o očekivanjima građana od pravosuđa istakavši da građani očekuju pre svega nepristrasnost kao ultimativni vrh, a zatim i efikasnost . Gospodin Backović takođe je rekao da je nezavisnost samo jedan od elemenata nepristrasnosti, pored odgovornosti nosilaca tužilačkih finkcija i predvidljivosti, kao trećeg elementa nepristrasnosti.
Gospodin Branko Stamenković, član Državnog veća tužilaca rekao je da je Veće bilo suočeno sa veoma teškim izazovima, ali da novom sazivu ostavljaju u legat dobro pripremljenu startnu poziciju.
Ambasador Norveške u Srbiji Arne Sanes Bjornstad istakao je da pravda mora biti nepristrasna i da tužilaštvo mora biti nezavisno jer jedino na taj način može postojati poverenje u pravni sistem jedne države.
Nemački ambasador u Srbiji, Aksel Ditman naglasio je da je vladavina prava jedan od najvažnijih elemenata moderne države. Naglasio je i važnost otvaranja poglavlja 23 i reforme koja mora da obezbedi nezavisnost tužilaca.
Pozdravni govor imali su i gospodin Majkl Ujehara, zamenik šefa misije OEBS u Srbiji, gospodin Luka Bjankoni, šef političkog odeljenja Delegacije EU u Srbiji kao i Gospodin Gvaltiero Mikelini, predsednik MEDEL–a i gospodin Razmus Vandal, generalni sekretar Međunarodnog udruženja tužilaca.
U uvodnom izlaganju govorio je gospodin Saša Janković, zaštitnik građana. On je istakao važnost Državnog veća tužilaca koje treba da obezbedi samostalnost i nezavisnost javnim tužiocima koji su pod ingerencijom Vlade i Skupštine. Kako je jedna od tema bila i položaj Državnog veća tužilaca u uporednoj praksi, Janković je istakao da je od izuzetnog značaja upoznati se sa uporednim pravom, ali da svaka država mora da pronađe svoj jedinstveni sistem i da mora iznutra da vidi šta se iz svakog uporednopravnog modela može iskoristiti.
Prvi panel bio je posvećen položaju i ulogama koje Državno veće tužilaca ima u uporednoj praksi. Na ovu temu prvi je govorio gospodin Gvaltiero Mikelini, predsednik Evropskog udruženja sudija i tužilaca za slobodu i demokratiju (MEDEL). Najpre je spomenuo Deklaraciju MEDEL-a iz ’96 godine koja nalaže da javno tužilaštvo treba da bude nezavisno od izvršne vlasti i bilo kakvog političkog uticaja. Govoreći o Državnom veću tužilaca, najpre je rekao da praksa u Evropi nije unifikovana. Negde postoje Veća odvojena za sudije i tužioce, a negde su to pravosudni saveti koji pokrivaju i jedne i druge. Takođe, možda i najznačajnija razliika koja postoji kada su u pitanju pravosudni saveti širom Evrope jeste da li je minister pravde jedan od članova Saveta ili nije. Gospodin Mikelini govorio je i o istraživanju koje je MEDEL sproveo u vezi sa pravosudnim savetima ciji je rezultat pokazao da postoji potreba za donošenjem zajedničkih pravila kada su u pitanju ovi saveti.
O uporednoj praksi izlaganje je imao i gospodin Razmus Vandal, generalni savetnik Međunarodnog udruženja tužilaca. U svom izlaganju najpre se osvrnuo na pitanje odgovornosti tužilaca, istakavši da tužioci odgovaraju pravu, a ne politici i političarima i da je najvažnije izbeći politički uticaj i politizaciju javnih tužilaca uopšte. Dao je istorijski pregled različitih sistema javnih tužilaštava i pravosudnih saveta u Evropi, a zatim se osvrnuo i na Srbiju, istakavši da i nju kao i većinu zemalja Balkana karakteriše slabo poverenje građana u državu i državni sistem. Govorio je o različitim vrstama pravosudnih saveta u Evropi i napomenuo da je i u nekim od najrazvijenijih država ministar pravde član ovih saveta. Prema njegovom mišljenju u ove savete treba da bude uključeno i civilno društvo i građani, a ne samo stručnjaci iz svojih oblasti.
Luka Perili, ekspert Evropske komisije, definisao je najzačajnije pojmove koji treba da se vežu za tužilaštvo: nezavisnost, samostalnost i odgovornost. Predstavio je sisteme naših susednih država kada su u pitanju javno tužilaštvo i pravosudni saveti. Napomenuo je da je osnovna uloga tužilačkih saveta da štite nezavisnost tužilaca. Govorio je o različitoj ulozi Republičkog, odnosno najvišeg javnog tužioca širom Evrope i za kraj spomenuo mišljenje Venecijanske komisije kada su u pitanju javni tužioci u kojem stoji da javni tužioci nisu i nemaju isti položaj kao sudije.
Goran Ilić, predsednik Udruženja tužilaca Srbije govorio je o nadležnostima Državnog veća tužilaca i to o izbornoj, finansijskoj i organizacionoj nadležnosti, napomenuvši da su u Srbiji one prilično sužene i to kada govorimo o izbornoj i organizacionoj nadležnosti s obzirom da kod nas Parlament bira javne tužioce, a da je organizaciona nadležnost podeljena između republičkog tužioca i Državnog veća tužioca. Što se finansijske nadležnostu tiče, gospodin Ilić je istakao da tu imamo dosta napredno rešenje s obzirom da budžet predlaže i njim samostalno raspolaže samo Veće.
Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, Milan Škulić, složio se sa Ombudsmanom gospodinom Jankovićem kada je u pitanju pronalaženje modela koji odgovara Srbiji, istakavši da je veoma teško naći jedan jedini model iz uporednog prava i primeniti ga u potpunosti na našu zemlju, već je neophodna kombinacija. Uticaj politike se mora minimalizovati jer ga je nemoguće otkloniti jer kako je rekao prof. Škulić, politika uvek nađe način da se umeša. Rekao je da javni tužioci u Srbiji nemaju nezavisnost, pa je postavio pitanje ko će građane čuvati od čuvara?
Drugi panel je za temu imao “Izazove postojećeg Ustavnog položaja Državnog veća tužilaca i moguća rešenja“. Na ovu temu prvi je govorio gospodin Radovan Lazić, predsednik Upravnog odbora Udruženja.
Pozvao se na istraživanje koje je sproveo CeSID u tužilaštvima prošle godine kada je ¾ ispitanika izjavilo da smatra da ni ministar pravde ni advokat ne bi trebalo da budu članovi Državnog veća tužilaca. Kritikovao je sadašnje rešenje koje Republičkom javnom tužiocu daje preširoka ovlašćenja. Izrazio je veliko zadovoljstvo povodom prošlogodišnjih izbora za novi sastav Veća, na kojima je izabrano 6 izbornih članova, od kojih su 5 istaknuti članovi Udruženja, među kojima je i gospodin Lazic, ali je istakao da je zabrinut zbog prevelikih očekivanja od novog sastava Veća.
Dekan Pravnog fakulteta u Kragujevcu, gospodin Stanko Bejatović govorio je o Zakonu o krivičnom postupku iz 2011. godine koji je uveo tužilačku istragu i potpuno promenio ulogu tužilaca u krivičnom postupku, istakavši da od tada oni imaju još veću odgovornost da postupaju adekvatno i efikasno, pa je postavio pitanje koji su to preduslovi za efikasno i adekvatno postupanje tužilaca, napomenuvši da upravo Državno veće tužilaca treba da se stara o ispunjenosti ovih preduslova.
Profesor Pravnog fakulteta u Nišu, gospodin Vojislav Đurđić dao je istorijski pregled položaja tužilaštva i pravosudnih saveta u Srbiji, istakavši da se kroz istoriju dosta toga promenilo, ali da se Parlament nikada nije odrekao svojih nadležnosti kada je u pitanju izbor tužilaca. Državno veće tužilaca treba da ima dovoljan nivo autonomije ali i da odgovara za autonomiju i nezavisnost tužilaca.
Predsednica Udruženja sudija, gospođa Dragana Boljević, kritikovala je prethodni saziv Državnog veća tužilaca i čestitala i poželela puno uspeha u radu novom sazivu poručivši im da ih čeka prepoznavanje novih izazova.
Pravna savetnica Komiteta pravnika za ljudska prava, Milena Vasić govorila je značaju otvaranja poglavlja 23 za Srbiju i o obavezama koje Srbija ima, a koje se pre svega odnose na promenu Ustava do koje će doći 2017. godine, pa je od velikog značaja uloga tužilaca u pripremi Nacrta novog Ustava.
Gospođa Biljana Silađi, članica Upravnog odbora Udruženja, dala je detaljan pregled sastava i nadležnosti Državnog veća tužilaca, odnosno pravosudnih saveta naših susednih zemalja i to: Slovenije, Hrvatske, Makedonije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine i za kraj rekla da ono čemu treba da težimo jeste vraćanje izgubljenog poverenja u Državno veće tužilaca.
Započeta je diskusija svih učesnika Konferencije koja se završila večerom u Hotelu.
Okrugli sto u Kragujevcu
U okviru projekta “Institucionalna podrška Norveške ambasade u Beogradu”, 14. jula 2016. godine, održan je okrugli sto sa temom “Ustavni položaj i uloga Državnog veća tužilaca”. Okrugli sto održan je u Kragujevcu u svečanoj sali Pravnog fakulteta, Univerziteta u Kragujevcu.
U pozdravnoj reči, prisutnima su se obratili Zoran Vidaković, zamenika Apelacionog javnog tužioca u Kragujevcu i Goran Ilić,predsednik Udruženja tužilaca Srbije.
O Unapređenju Ustavnog položaja Državnog veća tužilaca, govorili su Prof. Dr Stanko Bejatović, dekan Pravnog fakulteta u Kragujevcu i Stanislav Dukić – član Državnog veća tužilaca.
Okruglom stolu prisutsvovalo je oko 30 učesnika.
Analize urađene u okviru projekta
Predlozi za izmene Zakonika o krivičnom postupku215.96 KB
Međunarodni standardi nezavisnosti javnog tužilaštva225 KB
Sloboda udruživanja sudija i javnih tužilaca u izabranim evropskim državama107.49 KB
Uporednopravni prikaz tužilačkih saveta u regionu205.34 KB
