Nadam se istinskom kompromisu, jer dijalog, u protivnom, nema smisla, pošto su predlozi iz radne verzije amandmana o pravosuđu, koju je izradilo Ministarstvo pravde, korak unazad u odnosu na postojeća ustavna rešenja, ocenio je u intervjuu FoNetu predsednik Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije Goran Ilić.
Prema njegovim rečima, građani i stručna javnost očekivali su uspostavljanje depolitizovanog i odgovornog pravosuđa, ali su, fIgurativno rečeno, dobili sprint unazad.
Pri tome je tužilaštvo prošlo znatno lošije od sudija, napomine Ilić, uoči predstojeće debate o ovim predloženim promenama.
On je potvrdio da je Udruženje dobilo poziv za okrugli sto, u organizaciji Ministarstva pravde, zakazan za početak februara, i najavio da će se odazvati.
Ilić veruje da će, posle debate, koja će obuhvatiti više okruglih stolova, ti predlozi biti u bitnoj meri i suštinski izmenjeni.
Prema oceni Ilića, oni ne doprinose evropskoj integraciji i depolitizaciji pravosuđa, niti bi njima, što je još važnije, građani dobili bolje tužilaštvo.
Ako bi ostali ovakvi, bojim se da običan građanin, u situaciji kad nasuprot sebe ima nekog uticajnog i moćnog, neće moći lako da dosegne do pravde, odnosno da dobije pravdu pred tužilaštvom, upozorava Ilić.
Govoreći o sastavu Vrhovnog saveta tužilaca, koji bi po predočenom predlogu došlo umesto Državnog veća tužilaca, Ilić kaže da je u debati pre objavljivanja radne verzije Udruženje ukazivalo da ni u jednoj zemlji regiona u tužilačkom Savetu tužioci nisu manjina.
To onda nije tužilački Savet, već organ za kontrolu nad tužiocima, navodi Ilić, podsećajući da u sadašnjem Državnom veću tužilaca većinu članova čine tužioci, a ne lica koja dolaze van tužilaštva.
Ako ostane rešenje iz nacrta, precizira Ilić, u tom telu bi ubuduće bila četiri predstavnika koje biraju tužioci i sedmoro predstavnika koje bira Narodna skupština i to petoro iz redova istaknutih pravnika, ministar pravde i Vrhovni javni tužilac.
Prema njegovim rečima, to je neka vrsta “relokacije političkog uticaja”, jer Narodna skupština ne bi više birala tužioce, već se taj uticaj seli na Visoki savet tužilaca, pa će predstavnici Narodne skupštine birati tužioce.
To je i “koncentracija političkog uticaja”, zato što bi, umesto 250 poslanika, o tome odlučivao manji broj ljudi, predstavnika Narodne skupštine u Visokom savetu tužilaca, objašnjava Ilić.
Ministarstvo pravde predlaže da Vrhovnog javnog tužioca bira Narodna skupština, na predlog Visokog saveta tužilaca, a da on i dalje odgovara za svoj rad Narodnoj skupštini, primetio je Ilić, što znači da se “istrajava na principu političke odgovornosti”.
Ilić smatra da predlog Ministarstva insistira na konzervativnoj organizaciji, ustrojstvu kakvo je bilo odmah nakon Drugog svetskog rata, “takozvane sovjetske prokurature”, mada je taj model odavno prevaziđen.
Taj model sputava svaku inicijativnost. Očekivali smo da se tužilaštvo oslobodi vremenske kapsule u kojoj je zarobljeno svih ovih decenija, rekao je Ilić i apostrrofirao odredbu da zamenik tužioca mora da postupa po obavezom uputstvu tužioca.
Vrhovni tužilac Srbije je “posednik svih ovlašćenja u tužilaštvu i kada bolje analizirate tekst ispada da imamo samo jednog tužioca, a to je Vrhovni tužilac Srbije”, predočio je Ilić.
Govoreći o drugim mogućnostima za upliv politike na tužilaštvo, Ilić je pomenuo odredbu iz radnog teksta amandmana o premeštanju zamenika tužioca, što ne spada u ustavnu materiju.
Ilićeva prva misao je bila da očigledno postoji “ideja zastrašivanja”, jer kao da je neko imao nameru da predočava šta im se može desiti, ukoliko budu usvojeni predloženi amandmani.
Kad sam video odredbu da Vrhovni javni tužilac može nekog da premesti van njegovog prebivališta bez ikakvog ograničenja, prva asocijacija mi je bio kadar iz filma “Srećna Nova 1948.”, opisao je Ilić.
On je siguran da će u debati ta odredba biti izbrisana, ali želi da ukaže na problem koji iz toga može da proistekne.
Upitan da li vlasti mogu da zabrane rad Udruženja, jer je u radnoj verziji predložena i odredba da je funkcija tužioca i zamenika tužioca nespojiva s drugom javnom ili privatnom funkcijom, Ilić ukazuje da ona izaziva barem nedoumice u javnosti.
Zalažem se da postoje jasna pravila i strogi principi nespojivosti tužilačke funkcije sa drugim poslovima i funkcijama, ali je onda trebalo uneti posebnu odredbu o pravu tužilaca na udruživanje, okupljanje i izražavanje profesionalnih stavova, naglasio je Ilić i podsetio da to pravo garantuje Savet Evrope.
Budući da Ministarstvo pravde najavljuje da će primenu novih odredbi pratiti Ustavni zakon, Ilić smatra da bi njegova sadržina neizostavno trebalo da bude objavljena u toku predstojeće debate.
Imali smo “katastrofalno iskustvo sa prethodnim Ustavnim zakonom”, podseća Ilić, “jer je na mala vrata omogućio reizbor sudija i tužilaca”.
Postoje standardi da li bi kod promene ustavnog sistema trebalo sprovesti reizbor sudija i tužilaca i stavovi su da ne bi trebalo, napominje Ilić.
On podseća na odluku Evropskog suda za ljudska prava u postupku Baka protiv Mađarske, u kojoj se nedvosmisleno kaže da ne bi trebalo skraćivati mandate postojećih organa.
U toj se odluci stav Mađarske da skrati mandat predsedniku mađarskog Vrhovnog suda Andrašu Baki dovodi u vezu sa njegovim javnim delovanjem i javnim izražavanjem stavova o reformi pravosuđa, obrazložio je Ilić.
Upitan o saradnji sa policijom, s obzirom da je Zakonom o krivičnom postupku uvedena tužilačka istraga, Ilić je predočio da tužilaštvo i dalje nema efektivnu kontrolu nad policijom, niti njenim delovima.
Ne bi se moglo reći da u odnosima u redovnom postupanju ima problema, ali se dešava da u osetljivim, visoko profilisanim, politički interesantnim predmetima, policija nedovoljno efikasno ili uopšte ne postupa po nalozima tužilaštva, objašnjava Ilić i dodaje da javnost lako uočava takve slučajeve.
Prema njegovim rečima, to je donekle i logično zbog paradoksa da policija postupa po nalozima tužilaštva, ali za svoj rad ti isti policajci ne odgovaraju tužilaštvu, već rukovodiocima unutar policijskog sistema.
U tim kriznim, delikatnim situacijama, logično je da će oni postupiti po nalozima svojih starešina, a ne tužioca, zaključio je Ilić, koji je zamenik Republičkog javnog tužioca.
Izvor: Fonet
